Autor: CZBG, Tadić M.
U avgustu ove godine RK Crvena zvezda doveo je tri pojačanja, a jedan od njih bio je i srednji bek, Petar Bugarinović. Preko Smedereva, Obilića i Morave, Bugarinović je stigao do našeg kluba, sa kojim je u dosadašnjem delu sezone već osvojio pehar Super kupa, a u prvenstvenoj trci zabeležio samo dva poraza, čemu je on sa 14 golova znatno doprineo.
O tome kako je izgledao njegov rukometni put, ali i o ciljevima Crvene zvezde i radu sa Nenadom Peruničićem, Bugarinović je govorio za naš portal.
Kako je odlučio da se bavi sportom i zašto je izabrao baš rukomet bilo je jasno već nakon prve rečenice. „Rukomet za mene predstavlja smisao života. Kao klinac sam naučio sve ono što on nosi sa sobom, odrstao sam uz njega, postao jača ličnost. Svaki klinac prođe mnogo sekcija i uglavnom izabere fudbal ili košarku, eto ja sam valjda kao mali voleo da se tučem sa ostalom decom, pa sam hteo da vidim kako će mi rukomet ići“, započeo je Bugarinović.
Početak karijere vezan je, naravno, za njegov rodni grad, Smederevo, u kom je napravio prve korake ka uspehu, ali i u kom su se desile značajne promene od njegove poslednje utakmice. „Krenuo sam da treniram sa deset godina i tada je rukomet u mom gradu bio na mnogo višem nivou, nego što je to sada slučaj. Mislim da sam tada bio jedan od najmlađih igrača, sa 16 godina sam igrao sa svim tim starijim igračima i to je bila velika stvar za mene. Sada se mnogo toga promenilo i mnogo mi je krivo zbog toga. Koliko se sećam, Smederevo je 2012. ispalo iz Superlige. Ni u školama sport nije toliko razvijen, kod nas na fakultetu postoji termin „plava ruka“ i to predstavlja profesora koji samo izbaci ruku i baci loptu deci na času fizičkog, niko ne radi sa njima i to je veliki problem“.
Već 2012. godine ovaj srednji bek imao je priliku da zaigra za kadetsku reprezentaciju Srbije, a iz tog perioda svakako nosi najlepše uspomene. „Zaista je neponovljiv osećaj igrati u dresu repezentacije sa 16 ili 17 godina i to će svaki sportista reći, jer je to svakome od nas san. Kada je reč o A selekciji, trenutno ne razmišljam mnogo o njoj, jer mi je sada prioritet doikazivanje u Zvezdi. Ako budem dobro igrao, to će verovatno neko videti. Jako mi je drago što sve više igrača iz naše lige dobija poziv za igranje u A reprezentaciji, nalaze se i na širim spiskovima, pa čak i na užim. Recimo drugar i kolega, Ćirić, koji se nalazi u ekipi Obilića sada je na spisku reprezentacije“.
Zajedno sa upisom na fakultet došao je i potpis za RK Obilić, u kom, kako sam kaže, nije pronašao sebi mesto. „Kada sam upisao fakultet praktično sam završio sa Smederevom. Generalno je tamo postala lošija situacija kada su ispali iz Superlige, ostali smo mi mlađi, ali vremenom je svako negde otišao, između ostalih i ja sam došao u Beograd da studiram. U tom periodu Partizan i Zvezda nisu bili opcije, neki treneri su smatrali da nisam dovoljno dobar za njih i ja to poštujem. Tada se i Obilić otvorio, ali tamo nisam našao sebi pravo mesto. Nisam zabeležio mnogo minuta, često sam sedeo na klupi i menjao igrače, sa kojima sam do tada lagano igrao. Ipak, ta prva godina mi je svakako poslužila da se priviknem na neke nove stvari, a i da zadržim rukomet, koji mnogo volim“
Godinu dana kasnije, Bugarinović je ponovo promenio klub, preselio se u RK Morava iz Velike Plane, ali je ovog puta sezonu završio kao najbolji strelac lige. „Mene su oni zvali dosta ranije, dve ili tri godine pre toga Morava je ušla u Prvu ligu i stekla status dobrog i stabilnog kluba. Ipak, trebala mi je ta prva godina da se prilagodim, hteo sam da budem u Beogradu i ostao sam u Obiliću. Međutim, video sam da tamo stojim u mestu, nisam igrao, nisam napredovao i to nije valjalo. Usledio je prelazak u Moravu, vratio sam se u Prvu ligu i proveo tamo dve godine i evo me sada u Zvezdi“.
Kao srednjem beku, Bugarinoviću je glavni zadatak razigravanje saigrača, ali mu očigledno nije strano ni postizanje golova. Kako sam kaže, to ga je verovatno i dovelo u Crvenu zvezdu. „Moj glavni zadatak jeste da razigravam saigrače, moj primarni zadatak nije postizanje golova i prihvatio sam tu ulogu. Više me ispunjava to nego postizanje golova. U Moravi sam imao istu ulogu prve godine, ali kasnije već ne, postao sam prvi strelac lige. Naravno da mi i golovi jako mi znače i nadam se da će ih na svakoj utakmici biti sve više i više, jer da sam u Moravi samo nameštao golove drugima, možda sada ne bih ni bio u Zvezdi“.
U avgustu ove godine, Petar je potpisao ugovor sa RK Crvena zvezda i zadužio dres sa brojem 13. Predvođeni trenerom Nenadom Peruničićem, crveno-beli rukometaši sezonu su otvorili osvajanjem Super kupa, gde su u finalu savladali ekipu Vojvodine, a u dosadašnjem delu sezone zabeležili su svega dva poraza. Padali su redom Jugović, Metaloplastika, Partizan, Rudar i Mokra Gora, a u Kupu i Obilić, Radnički i PKB. „Nije postojao bolji način da otvorimo sezonu i to se videlo tada u Aranđelovcu, gde smo se radovali kao klinci. Taj trofej mnogo znači i klubu i svima nama pojedinačno. Nadam se da će sve biti kako treba, da ćemo odbraniti Kup i ostvariti što bolji rezultat u prvenstvu.
Kolika je čast raditi sa legendom kluba, Nenadom Peruničićem, zna i Bugarinović, te ističe odličan odnos između njega i igrača. „Meni mnogo znači rad sa njim. On je osvojio sve što je mogao da osvoji, igrao je u Nemačkoj i Španiji, u najboljim ligama sveta, osvojio Ligu šampiona, suvišno je govoriti o njegovim uspesima. Zna dosta toga da pokaže, da nauči igrača i voli da pruži šansu novim igračima. Strpljiv je i dosta radi sa njima. Sa druge strane, ume da bude i rigorozan, kada je to potrebno, ali tako i treba. Jer, treneri se uglavnom trude da budu autoritet igračima i mislim da tada zavlada negativna atmosfera“.
Pored Peruničića, još jedna ličnost zaslužuje poštovanje Bugarinovića, čovek pored kojeg je pravio prve rukometne korake. „Od malena sam najviše cenio Dejana Maksića, sadašnjeg trenera Partizana. On je bio u Smederevo, klubu u kom sam ja odrastao, trenirao sam sa njim i jako ga cenim“
Rukomet u Srbiji definitivno kreće uzlaznom putanjom, ali ono što nedostaje jeste da publika to i prepozna. „U Srbiji rukomet nije preterano popularan, žao mi je što mora da dođe recimo derbi da bi se „Šumice“ napunile. Ipak, svakako mislim da se publika polako vraća na tribine i to me jako raduje“.
Crveno-beli rukometaši odlično su započeli ovu sezonu, ali igranje u Crvenoj zvezdi svakako nosi sa sobom određeni pritisak i odgovornost, čega je svestan i mladi Bugarinović. „Ciljevi su u Zvezdi uvek najviši, naravno. Kada dođeš ovde, moraš da se navikneš na konstantni pritisak. Svaka utakmica, bilo kod kuće ili na strani, nosi određeni pritisak, uvek moraš da ideš na pobedu, ali to su stvari koje prosto moraš da prihvatiš. Za sada su ciljevi Zvezde da se nađe u plej-ofu, mislim da je to ostvarljivo, a videćemo za kasnije“.
Додајте коментар