Екипа нашег портала имала је прилику да направи кратки интервју са руским тренером Никитом Лошченком, који је ове сезоне преузео кормило селекције У15, али помаже и око првог тима.
Након ИТХЛ турнира који је ове недеље одржан у Сарајеву, замолили смо Никиту да нам одговори на нека питања и мало се представи хокејашкој јавности и Звездиним навијачима, а он је то радо прихватио.
ЦЗБГ: Никита, пре свега хвала на одвојеном времену за овај интервју. Пре него се дотакнемо твог периода у Црвеној звезди, реци нам мало о себи, твојим хокејашким и тренерским данима пре Црвене звезде.
– Моја супруга и ја смо дуго времена размишљали о томе да живимо у некој другој земљи из различитих разлога (немају везе са политиком), а одабир је пао на Србију највише због чињенице јер су односи Русије и Србије фантастични. За нас је такође било битно да живимо у једној православној земљи, а то је аутоматски Србију ставило као први избор. Пре него смо отишли из Русије, послао сам своју биографију на различита места, по доласку сам обавио интервју и одмах схватио да желим да почнем да сарађујем са Црвеном звездом.
Што се тиче хокејашког искуства, могу да кажем да сам играо у различитим земљама у првим и другим лигама. Морао сам рано да прекинем каријеру, са 22 године, због повреде руке која ме престала мучити пре неких годину дана. По завршетку играчке каријере успео сам да радим са тинејџерским и сениорским тимовима у Сибиру и Москви, а такође сам прошао тренингеза специјалну физичку обуку и радио сам као индивидуални хокејашки тренер припремајући спортисте из разних спортова за професионалне наступе.
ЦЗБГ: Како си дошао у Црвену звезду? Ко је био кључни човек који те довео овде?
– На самом почетку сам у Београд дошао само на разговор са нашим директором Ненадом Стојковим. Након интервјуа, обоје смо пристали на услове који су једни другима понуђени и ја сам прионуо на посао. Дакле, не може се рећи да ме је неко довео у клуб, пре је то била судбина 🙂
ЦЗБГ: Да ли планираш да останеш на дужи период у Црвеној звезди?
– Био бих срећан да наставим да радим у Звезди и да развијам клуб. Мојој сурузи и мени је прилично удобно у Србији, плус Београд је веома леп и угодан град, па ако је све у клубу добро и постоји потенцијал да се развијем као тренер, онда бих са задовољством планирао живот у Србији дуги низ година.
ЦЗБГ: За време овог периода проведеног у Црвеној звезди, како видиш српски хокеј? Шта нам то недостаје и шта треба да урадимо ако нас успоредиш са другима?
– Иако видим да је хокеј у Србији помало хаотичан, то могу да припишем чињеници да у овој фази свог постојања хокеј није популарна активност и тренутно нема довољно средстава за прави темељ. Ми у Звезди редимо много на стварању систематског приступа, који посебно недостаје и који је неопходан за развој овог спорта. Али генерално, држава има довољно талентованих спортиста на свим нивоима, мислим да земља има велики хокејашки потенцијал, само су јој потребни услови за развој.
ЦЗБГ: Које годиште водиш у Црвеној звезди и да ли нам можеш мало више рећи о тој генерацији?
– Тренутно сам главни тренер селекције У15 и помоћни тренер сениорске екипе. Што се тиче У15, у тиму има довољно добрих играча које треба научити финоћи играња хокеја и усадити им професионални однос према игри. Трудим се да их образујем, а не само тренирам. Желео бих да напоменем да екипа има веома талентоване момке који имају све шансе да достигну веома добар ниво.
Што се тиче сениорске екипе, имамо добар састав, сјајну атмосферу у свлачионици, имамо своје потешкоће на којима стално радимо, али мислим да би било погрешно сада причати о томе. Боримо се за финале ИХЛ-а и добро знам да то можемо да остваримо. Завршили смо регуларни део сезоне на првом месту када то нико није очекивао од нас, а то говори да смо ове сезоне окупили заиста добар тим и да у Србији заиста постоји професионални хокеј који треба да се развија.
ЦЗБГ: На последњем турниру у Сарајеву (У15) победили сте сва четири меча. Да ли мислиш да ова екипа може да освоји овај ИТХЛ турнир на крају?
– Рекао бих да идемо на завршни турнир У15, који ће одредити победника, пре као аутсајдер од кога не знаш шта да очекујеш (у добром смислу). Али за нас је то још боље. У сваком случају, ићи ћемо на победе и трудити се да учинимо све што је могуће за максималан резултат.
Додајте коментар