У животу, али нарочито у фудбалу, лажи имају кратке ноге и увек на крају сваког разговора, анализе и дискусије, истина ће доћи: заслепљујућа, неумољива, сурова да истакне оно што је истина, а шта не… Баш као у случају Црвене звезе и њених пролећних мечева са Партизаном.
Повратак на место успеха за Владана Милојевића није значило усхићену добродошлницу. Црвена звезда се после турбулентне јесени одлучила за, можда и радикалан, али унеколико потребан рез. Израелска свита вратила се с Маракане у отаџбину, а Владан Милојевић је имао кратак период да направи кохезију и разведри небо над главом навијача и Звездана Терзића који је на окупљању пред почетак зимских припрема имао играчима да, нимало растерећујући, поручи – “видите шта ћете и како ћете не будемо ли шампиони”.
Увек аутоиронични Милојевић умео је да каже да се прихвата изазова, јер он не би ни био ту да је ситуација идеална, алудирајући на још распуштеније околности у клубу лета 2017. године. Међутим, пред њим није био само проблем бодовног заостатка и цајтнота. Отежавајуће околности биле су (1) одсуство важних играча који су обављали своје репрезентативне задатке на афричком, односно азијском првенству, (2) повреда Мирка Иванића који је имао поштеду током зиме, али и (3) административне препоруке (читај забране) државе клубовима да своје припреме не обављају у Турској, због чега је избор пао на Кипар, иако је видно било да то није приличило озбиљнијем нивоу фудбала.
Ако се помакнемо са припремног периода и закорачимо у такмичарски део полусезоне, пред Милојевићем је одмах на старту био незгодан распоред – Вождовац, Нови Пазар, Чукарички, ТСЦ па Партизан. Четири од пет тимова против којих Црвена звезда није побеђивала на јесен.
Успела је Звезда да до дербија стигне нетакнута, а онда је требало победити вечитог ривала на свом терену и вратити се на прву позицију. Но, није победила иако је то заслужила на више него убедљив начин. Кренуло је по плану после гола Спајића, али Партизан се вратио у живот у финишу полувремена преко Салдање, након лоше интервенције Глазера, а онда је и експресно повео у наставку из контре преко Калулуа. Црвено-бели су апсолутно надиграли ривала, који је изгледао као недостојан дербија, и уз гомилу промашаја морали су да прихвате разочаравајућих 2:2 након што је Ендиаје поравнао.
Било је јасно да ништа неће бити у Звездиним рукама када је у питању обезбеђивање прве позиције пред плеј-оф, али је већ у наредном колу избила на чело, пошто Партизан није био миљеник среће против Напретка. Тако је и дочекала трећи првенствени дерби у свом дому, где је слика била прилично неизмењена, пошто је ривал своје ретке прилике материјализовао, а Црвена звезда се чудила над својим промашајима. На крају се ипак друга песма певала, јер је своју упорност наплатила голом Катаија са пенала у самој завршници за победу 3:2. Ипак, остао је утисак да је Црвена звезда пропустила прилику да без таквих стресова добије утакмицу, и уједном, лиши ривала велике патње за коју су кривца нашли у главном судији, а за којег је потом експертизом из Судијске комисије установљено да је одсудио без пропуста.
Много боље и јасније урађено је у јучерашњем Куп дербију, када је Владан Милојевић дочекао вечитог ривала као порученог. Рачунао је Звездин тренер да ће фрустрирани ривал ићи на све или ништа, у покушају да спасе сезону, у прилици да остане у игри за неки трофеј, у настојању да себи евентуалном победом омогући аргумент за оптужбе на ванфудбалским пољима. Рачунао и погодио – Игор Дуљај је послао на терен најофанзивније спремне снаге, а онда га је Звезда ухватила у клопци и са два гола у кратком интервалу рутинирала.
Стаменић и Хванг су одиграли једну сјајну утакмицу и улога им је била јако битна да држе средину терена, јер смо знали да ће Калулу улазити унутра да прави вишак са Захидом, а они су одрадили прави мушки посао и успели да читају игру Партизана.
Иако Милојевић носи стигму шаблонског тренера, у месец дана је показао високу флексибилност. У сва три дербија видели смо више лица Црвене звезде. Кад је требало напасти – нападала је у таласима. Кад је било пожељно мало више такта, допуштала је себи да изгледа као пасивна страна, да изгледа као ловина док заправо она та која лови.
Мало је другачија била утакмица по значају, зато смо и на другачији начин правили тим, јер смо желели да имамо адекватан одговор на игру Партизана, који је данас изашао са најбржим играчима које поседује, а сматрам да смо погодили са променама.
Звезда је доминирала током ових мечева, натерала Партизан да постане џак за ударање и питање на које је остало да се одговори било је, где ће се резултат зауставити! Да су актуелни освајачи дупле круне били 50% прецизнији, имали бисмо резултат који би у сваком случају био убедљивији и Звезда би забележила историјске победе у смислу разлике.
Управо су победа биле, не толико резултатски колико играчки наглашене, и очигледна разлика између два противника осликала је дистанцу у смислу менталитета, жеље, филозофије и клупе, да је јавност била импресионирана после деценија гледања дербија без фудбала.
Звездин шеф струке, не само да се отргао свом шаблону на терену, већ је показао да неће бити толерантан према сервираним лажима и омаловажавањима. Након дербија који је завршен ремијем, упутио је оштре речи да је на снази хибридни рат, а такође је и јуче био без длаке на језику.
Код нас имамо много људи који долазе са стране и исказују велико непоштовање према нашем клубу, стога не бих коментарисао такве ствари, али су ми такве ствари много засметале. Када сам био тренер у Апоелу и нисам освојио титулу, али никада се нисам понео на сличан начин, а ово није први пут да чујем тако нешто и поручио бих свима да поведу рачуна да олако не узимају у уста Црвену звезду, па и Партизан и то за мене није поштено.
Важна победа, шампион је велики фаворит да задржи титулу, али је још увек није освојио и Владан Милојевић ће у наредним данима имати задатак да припреми гостовање у Новом Саду и уједном, док меша карте и сакрива адуте, скенира ривала за финале Купа.
Додајте коментар