U životu, ali naročito u fudbalu, laži imaju kratke noge i uvek na kraju svakog razgovora, analize i diskusije, istina će doći: zaslepljujuća, neumoljiva, surova da istakne ono što je istina, a šta ne… Baš kao u slučaju Crvene zveze i njenih prolećnih mečeva sa Partizanom.
Povratak na mesto uspeha za Vladana Milojevića nije značilo ushićenu dobrodošlnicu. Crvena zvezda se posle turbulentne jeseni odlučila za, možda i radikalan, ali unekoliko potreban rez. Izraelska svita vratila se s Marakane u otadžbinu, a Vladan Milojević je imao kratak period da napravi koheziju i razvedri nebo nad glavom navijača i Zvezdana Terzića koji je na okupljanju pred početak zimskih priprema imao igračima da, nimalo rasterećujući, poruči – “vidite šta ćete i kako ćete ne budemo li šampioni”.
Uvek autoironični Milojević umeo je da kaže da se prihvata izazova, jer on ne bi ni bio tu da je situacija idealna, aludirajući na još raspuštenije okolnosti u klubu leta 2017. godine. Međutim, pred njim nije bio samo problem bodovnog zaostatka i cajtnota. Otežavajuće okolnosti bile su (1) odsustvo važnih igrača koji su obavljali svoje reprezentativne zadatke na afričkom, odnosno azijskom prvenstvu, (2) povreda Mirka Ivanića koji je imao poštedu tokom zime, ali i (3) administrativne preporuke (čitaj zabrane) države klubovima da svoje pripreme ne obavljaju u Turskoj, zbog čega je izbor pao na Kipar, iako je vidno bilo da to nije priličilo ozbiljnijem nivou fudbala.
Ako se pomaknemo sa pripremnog perioda i zakoračimo u takmičarski deo polusezone, pred Milojevićem je odmah na startu bio nezgodan raspored – Voždovac, Novi Pazar, Čukarički, TSC pa Partizan. Četiri od pet timova protiv kojih Crvena zvezda nije pobeđivala na jesen.
Uspela je Zvezda da do derbija stigne netaknuta, a onda je trebalo pobediti večitog rivala na svom terenu i vratiti se na prvu poziciju. No, nije pobedila iako je to zaslužila na više nego ubedljiv način. Krenulo je po planu posle gola Spajića, ali Partizan se vratio u život u finišu poluvremena preko Saldanje, nakon loše intervencije Glazera, a onda je i ekspresno poveo u nastavku iz kontre preko Kalulua. Crveno-beli su apsolutno nadigrali rivala, koji je izgledao kao nedostojan derbija, i uz gomilu promašaja morali su da prihvate razočaravajućih 2:2 nakon što je Endiaje poravnao.
Bilo je jasno da ništa neće biti u Zvezdinim rukama kada je u pitanju obezbeđivanje prve pozicije pred plej-of, ali je već u narednom kolu izbila na čelo, pošto Partizan nije bio miljenik sreće protiv Napretka. Tako je i dočekala treći prvenstveni derbi u svom domu, gde je slika bila prilično neizmenjena, pošto je rival svoje retke prilike materijalizovao, a Crvena zvezda se čudila nad svojim promašajima. Na kraju se ipak druga pesma pevala, jer je svoju upornost naplatila golom Kataija sa penala u samoj završnici za pobedu 3:2. Ipak, ostao je utisak da je Crvena zvezda propustila priliku da bez takvih stresova dobije utakmicu, i ujednom, liši rivala velike patnje za koju su krivca našli u glavnom sudiji, a za kojeg je potom ekspertizom iz Sudijske komisije ustanovljeno da je odsudio bez propusta.
Mnogo bolje i jasnije urađeno je u jučerašnjem Kup derbiju, kada je Vladan Milojević dočekao večitog rivala kao poručenog. Računao je Zvezdin trener da će frustrirani rival ići na sve ili ništa, u pokušaju da spase sezonu, u prilici da ostane u igri za neki trofej, u nastojanju da sebi eventualnom pobedom omogući argument za optužbe na vanfudbalskim poljima. Računao i pogodio – Igor Duljaj je poslao na teren najofanzivnije spremne snage, a onda ga je Zvezda uhvatila u klopci i sa dva gola u kratkom intervalu rutinirala.
Stamenić i Hvang su odigrali jednu sjajnu utakmicu i uloga im je bila jako bitna da drže sredinu terena, jer smo znali da će Kalulu ulaziti unutra da pravi višak sa Zahidom, a oni su odradili pravi muški posao i uspeli da čitaju igru Partizana.
Iako Milojević nosi stigmu šablonskog trenera, u mesec dana je pokazao visoku fleksibilnost. U sva tri derbija videli smo više lica Crvene zvezde. Kad je trebalo napasti – napadala je u talasima. Kad je bilo poželjno malo više takta, dopuštala je sebi da izgleda kao pasivna strana, da izgleda kao lovina dok zapravo ona ta koja lovi.
Malo je drugačija bila utakmica po značaju, zato smo i na drugačiji način pravili tim, jer smo želeli da imamo adekvatan odgovor na igru Partizana, koji je danas izašao sa najbržim igračima koje poseduje, a smatram da smo pogodili sa promenama.
Zvezda je dominirala tokom ovih mečeva, naterala Partizan da postane džak za udaranje i pitanje na koje je ostalo da se odgovori bilo je, gde će se rezultat zaustaviti! Da su aktuelni osvajači duple krune bili 50% precizniji, imali bismo rezultat koji bi u svakom slučaju bio ubedljiviji i Zvezda bi zabeležila istorijske pobede u smislu razlike.
Upravo su pobeda bile, ne toliko rezultatski koliko igrački naglašene, i očigledna razlika između dva protivnika oslikala je distancu u smislu mentaliteta, želje, filozofije i klupe, da je javnost bila impresionirana posle decenija gledanja derbija bez fudbala.
Zvezdin šef struke, ne samo da se otrgao svom šablonu na terenu, već je pokazao da neće biti tolerantan prema serviranim lažima i omalovažavanjima. Nakon derbija koji je završen remijem, uputio je oštre reči da je na snazi hibridni rat, a takođe je i juče bio bez dlake na jeziku.
Kod nas imamo mnogo ljudi koji dolaze sa strane i iskazuju veliko nepoštovanje prema našem klubu, stoga ne bih komentarisao takve stvari, ali su mi takve stvari mnogo zasmetale. Kada sam bio trener u Apoelu i nisam osvojio titulu, ali nikada se nisam poneo na sličan način, a ovo nije prvi put da čujem tako nešto i poručio bih svima da povedu računa da olako ne uzimaju u usta Crvenu zvezdu, pa i Partizan i to za mene nije pošteno.
Važna pobeda, šampion je veliki favorit da zadrži titulu, ali je još uvek nije osvojio i Vladan Milojević će u narednim danima imati zadatak da pripremi gostovanje u Novom Sadu i ujednom, dok meša karte i sakriva adute, skenira rivala za finale Kupa.
Dodajte komentar