Šezdesetih godina prošlog veka Daglas Makgregor definisao je dve teorije o ponašanju ljudi u organizaciji: “Teoriju X” i “Teoriju Y”. I dok grupi “Y” pripadaju menadžeri koji ispoljavaju samoinicijativnost i samokontrolu, teže i prihvataju odgovornost, dotle oni iz teorije “H” pokazuju suprotne sklonosti – beže od odgovornosti i nastoje da je prebace na nekog drugog.
Mada Nebojša Čović nije ni upisan kao zastupnik Crvene zvezde u APR-u, jasno je da je on “vse i vsja” u klubu. Ako javne istupe i ponašanje Zvezdinog predsednika stavimo u kontekst gore pomenutih teorija, evidentno je da njegovo ponašanje pripada teoriji “H”, koja po emipirijskim istraživanjima i studijama uglavnom daje slabe rezultate. Da li je to slučaj i sa Crvenom zvezdom?
U današnjem gostovanju na javnom servisu, Čović je sa ponosom ponovio, ne zna se koji put po redu, kako je ovo već 13. sezona kako je u Crvenoj zvezdi i da su za to vreme osvojena 23 trofeja – “To nema nijedan klub na ovim prostorima u zadnjih 13 godina”.
Zvuči impozantno i nešto što je na ponos svakom zvezdašu. Crvena zvezda jeste bila u bezizlaznom položaju kada je Čović preuzeo upravljanje nad klubom i ona danas jeste, kako bi neki legitimno mogli okarakterisali, stabilni evroligaš.
Međutim, ovaj prefiks “stabilni” može još imati jedno viđenje – Crvena zvezda je evroligaš koji stabilno tavori od sredine do dna tabele, bez neke amplitude koja će narušiti ovakvu stabilnost čamljenja i vinuti je u nešto viši rang koji će bar značiti plej-of, ako već ne iz usta uprave najavljivani Fajnal-for.
Drugi problem, pored ove stabilokratije stagniranja, jeste taj što se više ne može tako lako razlučiti ni šta je uspeh, jer upravi KK Crvena zvezda nije strano da je javno izgovorena reč ne obavezuje. Prošle godine, nakon neuspeha u poteri na evroligaški plej-of i gubitka ABA lige, Nebojša Čović je izjavio da je sezona uspešna jer je Crvena zvezda osvojila dva trofeja naspram jednog Partizanovog.
Postavlja se pitanje da li će se, u najgorem slučaju, isto ponoviti i sad. Predispozicije postoje – crveno-beli su opet ostali i bez teoretskih evroligaških šansi, osvojen je Kup, verovatno će biti i KLS koji večiti rival bojkotuje iz njima znanih razloga. Ako bi Crvena zvezda ostala kratka i ove godine za ABA ligu, uprkos izvesnoj prednosti domaćeg terena, hoće li predsednik Zvezde opet kvalifikovati sezonu kao je uspešnu, bez osvrta da je u jeku rasprodaja sezonskih ulaznica gromko na nišanu bio, ni manje ni više, do sam Fajnal-for.
Pa ni ovakav scenario ne bi bio novina, jer je Zvezdin predsednik u prošloj predsezoni radio isto, da bi potom kazao da se “nikad nismo palili na TOP 8”. Za ovakve stvari postoji ceh koji se plaća u svim klubovima, ali je u Crvenoj zvezdi plaćaju pogrešni ljudi. Nebojša Čović i njegovi podrepaši ostaju netaknuti i imuni na sve loše što je oko kluba. Platio je to Duško Ivanović, a možda će u nekom budućem periodu ako bude postojala potreba za nečijom “glavom” to biti i sa Janisom Sferopulosom.
Zanimljivo je i pratiti hroniku izjava o smenjenom Ivanoviću. Najpre je Čović na sva usta hvalio Duška kao jednog od najboljih trenera koji je ove radio, i bez konkretne stvari samo konstantvao “da nije tu da donosi samo lake i slatke odluke”. U drugom navratu je obrnuo stvari da Dušku nije bilo lako jer mu “cela hala zvezdaša zviždi” iako to nije bio slučaj nikada, da bi jutrošnja pojava na RTS-u otkrila da je smena došla jer “su određeni skautinzi loše urađeni i formiranje ekipe”.
Izvrtanjima istine koje dolaze iz kluba tu nije kraj. Popularna saga oko Monekea je ovih dana opet demaskirala sve laži koje su servirane o tome kako Ivanović nije hteo navedenog igrača. Nakon što je sam igrač demantovalo da je ikad došlo do ponude, Milan Dozet se dodatno zaplitao u spiralu ogoljenih laži, tvrdeći da je klub želeo Monekea od 7. januara prošle godine, iako je Crvena zvezda uveliko bila pod evroligaškim embargom zbog kojeg je propao i slučaj ugovorenog Polonare, kako je Čović tvrdio.
Celokupna atmosfera nad klbom zrači negativom i očitava se posetom na utakmicama Crvene zvzede koja je sramotna. Potpuno smo stanovištva da navijači treba da budu uz ekipu i kad je situacija daleko od zavidne, ali mislimo da slabi odziv nema samo veze sa tekućim rezultatima. To je više plod mnogogodišnjeg iznurivanja i demoralizacije publike od strane istih ljudi iz kluba, od kojih navijačima galopirajuće slabi imunitet. A kada je naš kolektivni imuni sistem oslabljen, postajemo podložniji virusima koji su deo svake kulture jer su deo ljudske prirode – izazivanje straha, žrtveno janje, teorije zavere i demagogije.
Redovni repertoar na RTS-u bila je i Čovićeva jadikovka o “tendencioznoj kampanji protiv Zvezde”, te “čudan tretman kod sudija” uz lošu parafrazu Atamanovih reči sa konferencije kako bi se dobio efektniji ton. Bilo je i pokušaja demagogija patriotizmom, povodom anti-NATO i EU zastava kojima se mahalo juče na utakmici, predstavljajući kako su navodono navijači na udaru neke javnosti zbog toga. Naravno, bez imenovanja podbadanja “onih drugih” da je speklatkl kad se ne vređa, kao i uobičajeno šeretsko i kuroazno nuđenje da su “uvek otvorena vrata da oni koji to mogu bolje i znaju bolje, dođu pa uzmu da rade”.
Za tako nešto bi Čović i njegovi podrepaši mogli da zaista otvore vrata nekome ko bi mogao da se opraba, jer se dokazalo da su nesposobni da naprave veći rezultat od onog oličenog u godinama regionalne dominacije, na čemu su svi zvezdaši veliko i iskreno zahvalni.
Demagogija je oproban i uspešni recept da se gase lokalni požari, onda kada stvari izmiču svakoj kontroli i kada najodgovorniji žele da se sakriju od odgovornosti, ali nikad dugoročno nije donela ništa dobro. Neće ni Crvenoj zvezdi, posebno ako navijači opet nasedaju na staru “foru”.
P.S. 1: Zašto predsednik Crvene zvezde ništa ne preduzima iako tvrdi da je na snazi tendenziozna kampanja protiv kluba?
P.S. 2: Malo nečega u Čovićevu odbranu – utakmice Partizana jesu postale poligon za jezivo nesportsko arlaukanje sa akcentom na vrađanje svega i svačega, na prvom mestu Crvene zvezde i porodice njenih igrača, trenera i menadžera, ali kad ovakvi apeli na normalizaciji dolaze iz usta Nebojše Čovića koji je umeo da poruči Zoranu Saviću prošle godine da se ne bude čudio kad mu cela hala bude pevala “da vrati konju glavu” (zbog cinkarenja u slučaju Kampaco i Topić) onda je jasno da ovako nešlo ne zvuči sasvim iskreno.
Dodajte komentar