Анадолу Ефес је добио шта је желео: победу која их шаље у плеј-ин, Црвена звезда је добила оно што је провоцирала читаве сезоне: дебакл.
Желели су Турци само једно уочи утакмице и дошли до тога више него убедљиво: победа 100-55 која их лансира на 9. место у плеј-ину, оставивши понижену и демонтирану Црвену звезду да се покупља са паркета, да бегом одлази из Истанбула, главом без обзира на своје последње овосезонско евролигашко стратиште.
На опроштају од овосезонске Евролиге, Црвена звезда је била конкурентна једну четвртину, стајавши близу егала, држећи се близу Ефеса (15-11 у првом периоду). Међутим, домаћини су потом нагазили по гасу и са Брајантом постигли десет узастопних поена, повисивши тако на 31-18. Двоцифрена разлика одржавана је до краја полувремена (45-31), при чему је Брајант имао 19 поена, а да није промашио ниједан шут.
Наставак је био… монолог Ефеса која је константно повећавао дистанцу од црвено-белих. Османи је тројком први пут повисио резултат на + 20 (51-31) и трећа четвртина је завршена на 76-44, што је однело доста живаца. Непосредно пред крај трећег периода искључен је Милош Теодосић који се жестоко окомио на судију Хуана Карлоса Гарсију.
Џоел Боломбој је био колатерална штета Џонсове фрустрације, па је Црвена звезда морала и без њега да приведе утакмицу крају негде око половине последње четвртине. Убрзо потом, разлика је достигла врхунац на + 48 (92-44), уз то да је резултат у том периоду ишао до 16-0, пре него што је равнодушни Џавонте Смарт прекинуо низ.
Ефес је у последњим минутима надирао пошто је желело да затвори утакмицу са 100 поена, што су постигли 20 секунди пре финала, уз Дерека Вилиса. Крај је означио велико славље за пуну дворану Синан Ердем, а за Црвену звезду крај евролигашке сезоне на разочаравајућем 16. месту са скором 11-23.
Иако је уочи сезоне најављиван пласман на фајнал-фор, Звезда је ранг себи пронашла међу последње три екипе у такмичењу. Неславни крај кулминирао је у Истанбулу, као испровоциран потезима и понашањима Звездиног руководства – почев од смене тренера, преваљивања кривице, бежање од одговорности, лоше селекције; до нетранспарентности о здравственим стањима великог броја играча.
Вечарашња срамота не мења много тога, од раније су угашене све амбиције и знало се где ће клуб завршити у овогодишњој европској авантури. Ипак, ово дође као неки вид дистрибуције спортске правде.
Црвена звезда је била пуки статиста у евролигашком друштву. Понашала се непоштено – према такмичењу, према спорту, према навијачима и према самој себи. Од краја јануара се играло про форме, из чисте формалности, без жеље за подвигом. Можда ће се ово делимично замаскирати освајањем регионалне лиге, али ако се трофеј јадранског првака не врати на Мали Калемегдан, питања пред одговорнима ће се само продужити, а за Црвену звезду ће се поставити знак питања пред питањем када ће следећи пут играти Евролигу.
Додајте коментар