Često se sa prijateljima šalim da bi “Malo je falilo” trebalo da bude nezvanični slogan SD Crvena zvezda. Lista utakmica gde je nekoliko 50/50 situacija moglo da okrene na drugu stranu je beskrajna: Bajern, Milan, Makabi Haifa, Zadar, Darušafaka su samo neke koje mi prve padaju na pamet (unapred se izvanjavam braći Ciganima na flešbekovima). Ipak, ako je za neki kolektiv tačna “malo je falilo” teorija, to je KK Crvena zvezda u poslednjih nekoliko godina.
Ima tu malo ezoterije, a mnogo više košarke. Najlepši sport na svetu je ipak veoma pošten – vraća ti onoliko koliko uložiš. Nekad se to odnosi na novac, nekad na krv i znoj. Tako da je i ovaj matriks koji živimo kao navijači KKCZ verovatno na nekom nivou zaslužen. Nije to uvek lako dešifrovati.
Postoji jedna zanimljiva definicija ludila – Raditi sve na isti način i očekivati drugačiji rezultat. KK Crvena zvezda je upravo taj pristup doktorirala prethodnih godina, i na nivou sezone, čak i na nivou pojedinačne utakmice. Sjajan uspeh, u nekom paralelnom univerzumu.
Svaka sezona je ista – loša selekcija, doselekcija da se umire navijači, granica EL plejofa, najčešće na do dve pobede od prolaza, čisto da imamo za čime da žalimo.
Svaka utakmica u gostima je ista – loše prvo poluvreme, promena pristupa i približavanje, i onda zafali kvaliteta/kondicije/hrabrodti/smirenosti da se utakmice potpuno okrene, čisto da imamo za čime da žalimo.
Igrači i treneri su se menjali, ali su članovi uprave ostajali isti.
Lista greha ove uprave je dugačka i verovatno bi probila svaki limit broja karaktera, ali se može svesti na nekoliko grupisanih problema.
Loša selekcija
Već nekoliko sezona, možemo samo da se krstimo nad briljantnim odlukama sportskog sektora košarkaškog kluba. Od produženja nekih igrača, do nekih besmislenih povrataka (Kalina i Radonja su jedini izuzeci ovde, za njih svako poštovanje). Kada se pogleda ovogodišnji sastav, skup i prepoznatljiv po imenu i prezimenu, jasno je da ga je sklapao neko bez svesti za modernu evropsku košarku – sa puno fizikalija i vertikalnosti. Lepo je gledati igrače sa visokim koeficijentom košarkaške inteligencije, ali se smisao toga gubi u duplom kolu sa gostovanjima. Tada su potrebni fizički dominantni igrači. koje mi iz nekog razloga već godinama nemamo.
Ovo sve nije jeftina igračka, ali je jako loše sklopljena.
I loša selekcija se ne završava samo na igračima, već i na trenerima i rukovodiocima. Pogledajmo recimo ko je sportski direktor ovog minotaura od kluba – Milan Dozet, koji je u klub ušao kao tviteraš i podkaster, a došao u poziciju da donosi odluke u sportskom sektoru – čuj mene, da sprovodi samovolju čoveka sa 53 godine u košarci. Onda ga uporedite sa sportskim direktorom suparničkog kluba, Zoranom Savićem, i vidite da je dotični bio vrlo uticajni menadžer sa kontaktima u vrhu ULEB. I onda se čudimo nad suđenjem (da se razumemo, to je fer igrica – ide ka što boljem rezultatu kluba).
Opšta dezorganizacija i nesposobnost
Da li je potrebno da navijači crvene svaki put kada se najavi gostovanje predsednika kluba na nekoj televiziji? Ili na skupštini kluba? Ili gde god? Količina laži koja je izašla je nadrealna i opterećujuća za celo okruženje. Ne zna se ko šta radi, a na kraju se svoji na to da sve radi i odlučuje predsednik. Takvu organizaciju, vrlo sam siguran, nema nijedan drugi Evroligaš.
Posebna stavka je misteriozno fizičko stanje igrača – legenda kaže da je KKCZ iskreno saopštila za nekog igrača koliko će odsustvovati. Bitno je podsetiti na spekulacije da je Dejan Radonjić naš klub delom napustio i zbog sukoba oko fizioterapeutskog tima. To je često podcenjeno, ali ekstremno neozbiljno. Nakon svega, igrači pričaju među sobom – zašto bi bilo ko došao kod nas?
Nepostojeći uticaj na institucije
Jedan od zadataka svake uprave, od male firme do najveće korporacije, jeste da pokuša da utiče na proces donošenja odluka i tako obezbedi najbolje moguće okruženje za uspeh. U slučaju KKCZ, bespomoćnost poslednjih nekoliko godina fizički boli. Sudijski kriterijum, kazne poput zabrane registrovanja Kampaca, kazne su samo neki od primera koliko uprava košarkaškog kluba ne može da utiče na tokove i ne može ništa da usmeri na svoju stranu, sem farsičnog finala Košarkaške lige Srbije. I za to su sami krivi.
I za kraj – Nebojša, dosta je. Čak i previše. Na korak smo od toga da “Setite se gde smo bili 2023” postane novo “Setite se gde smo bili 2011”. Umetnost je znati kada se povući. To od sujetnog cara Šćepana malog iz Železnika i njegovih lakeja nikad nismo ni očekivali, ali će njegova tvrdoglavost imati svoje posledice – i već ih ima. Čović je mogao da se povuče kao kralj – dobrodošao na svaku utakmicu uz ovacije. Odabrao je opciju da zbog sitne koristi bude oteran kao pas. Svako mora da snosi posledice svojih odluka.
Crvena zvezda je postala klub koji, kad stavimo sve na papir, većina van kruga braće Cigana ne želi u Evroligi. I to nije neočekivano, kad se osvrnemo na prethodne tačke. Na svakom koraku, postignut je neuspeh – nije napravljen ni samoodrživ sistem ni podloga za napredak u vrlo izozvnom vremenu u evopskoj košarci- Zato je neophodno da neko NAJZAD snosi odgovornost, a da to ne bude ni trener ni igrač prethodno ispran kroz medije. A za ovako veliki problem, odgovoran može biti samo jedan, pošto NIKO nije veći od Zvezde.
Čoviću, odlazi!
Pa i po cenu da se sledeće sezone igra Evrokup
Čoviću, odlazi!
Pa i po cenu da sve mora ispočetka sa ekipom koja nije lako svarljiva
Čoviću, odlazi!
Autor: CZBG, Novosadžanin (forumaš)
Sramota kakav tekst ! Da li Vi na ovom forumu uopste volite, navijate za Crvenu zvezdu ? Ovo nije kritika nego najgore pljuvanje.
Sve klubove SDCZ volim i pratim jos od 1967. godine. Otac mi je rodjen 1913.g. u Beogradu a brat 1949.g. i naucili su me da volim nasu CZ i da postujem sve one koji su njeni clanovi kao i, za divno cudo, da ne vredjam ni nase sportiste ali ni nase rivale. Gledao sam, uzivo,kosarkaskih i fudbalskih utakmica, verovatno, mnogo vise nego kompletno urednistvo ovog foruma kao i vecina onih koji ovde nesto pisu, komentarisu. Zao mi je kada procitam ovako nesto. Ako ste vi pravi navijaci CZ nama neprijatelji ne trebaju. U muskoj kosarci, prvi put posle perioda od 1968 do1974-5, u kontinuitetu, u poslednjih deset godina imamo odlicne timove i rezultate i na sve to imate latentno nezadovoljstvo. Nije ovo samo danas. Pre nekoliko godina ovakvi kao ovaj pisac pljuvali su po Sakoti (Covic je konstanta) i njegovom timu ( bekovi:
L.Braun, Panter, Beron, Dzenkins i zamislite F.Covic koji je samo sest meseci pre toga znacajno doprineo nasim pobedama u plejofu ABA lige protiv Partizana i Buducnosti). Sizofrenim “navijacima” smetao je i B.Lazic koji je , da Vas podsetim, uzeo u zastitu svog druga iz tima itd. Ovo sigurno nije pomoglo nasoj CZ. Naprotiv stvorila se losa atmosfera. Pogledajte danas raznorazne forume, neverovatno je sta sve covek moze da procita o nasoj CZ. Bar nas postedite takvih komentara,”kritika”, na “nasem” forumu.