Често се са пријатељима шалим да би “Мало је фалило” требало да буде незванични слоган СД Црвена звезда. Листа утакмица где је неколико 50/50 ситуација могло да окрене на другу страну је бескрајна: Бајерн, Милан, Макаби Хаифа, Задар, Дарушафака су само неке које ми прве падају на памет (унапред се извањавам браћи Циганима на флешбековима). Ипак, ако је за неки колектив тачна “мало је фалило” теорија, то је КК Црвена звезда у последњих неколико година.
Има ту мало езотерије, а много више кошарке. Најлепши спорт на свету је ипак веома поштен – враћа ти онолико колико уложиш. Некад се то односи на новац, некад на крв и зној. Тако да је и овај матрикс који живимо као навијачи ККЦЗ вероватно на неком нивоу заслужен. Није то увек лако дешифровати.
Постоји једна занимљива дефиниција лудила – Радити све на исти начин и очекивати другачији резултат. КК Црвена звезда је управо тај приступ докторирала претходних година, и на нивоу сезоне, чак и на нивоу појединачне утакмице. Сјајан успех, у неком паралелном универзуму.
Свака сезона је иста – лоша селекција, доселекција да се умире навијачи, граница ЕЛ плејофа, најчешће на до две победе од пролаза, чисто да имамо за чиме да жалимо.
Свака утакмица у гостима је иста – лоше прво полувреме, промена приступа и приближавање, и онда зафали квалитета/кондиције/храбродти/смирености да се утакмице потпуно окрене, чисто да имамо за чиме да жалимо.
Играчи и тренери су се мењали, али су чланови управе остајали исти.
Листа греха ове управе је дугачка и вероватно би пробила сваки лимит броја карактера, али се може свести на неколико груписаних проблема.
Лоша селекција
Већ неколико сезона, можемо само да се крстимо над бриљантним одлукама спортског сектора кошаркашког клуба. Од продужења неких играча, до неких бесмислених повратака (Калина и Радоња су једини изузеци овде, за њих свако поштовање). Када се погледа овогодишњи састав, скуп и препознатљив по имену и презимену, јасно је да га је склапао неко без свести за модерну европску кошарку – са пуно физикалија и вертикалности. Лепо је гледати играче са високим коефицијентом кошаркашке интелигенције, али се смисао тога губи у дуплом колу са гостовањима. Тада су потребни физички доминантни играчи. које ми из неког разлога већ годинама немамо.
Ово све није јефтина играчка, али је јако лоше склопљена.
И лоша селекција се не завршава само на играчима, већ и на тренерима и руководиоцима. Погледајмо рецимо ко је спортски директор овог минотаура од клуба – Милан Дозет, који је у клуб ушао као твитераш и подкастер, а дошао у позицију да доноси одлуке у спортском сектору – чуј мене, да спроводи самовољу човека са 53 године у кошарци. Онда га упоредите са спортским директором супарничког клуба, Зораном Савићем, и видите да је дотични био врло утицајни менаџер са контактима у врху УЛЕБ. И онда се чудимо над суђењем (да се разумемо, то је фер игрица – иде ка што бољем резултату клуба).
Општа дезорганизација и неспособност
Да ли је потребно да навијачи црвене сваки пут када се најави гостовање председника клуба на некој телевизији? Или на скупштини клуба? Или где год? Количина лажи која је изашла је надреална и оптерећујућа за цело окружење. Не зна се ко шта ради, а на крају се своји на то да све ради и одлучује председник. Такву организацију, врло сам сигуран, нема ниједан други Евролигаш.
Посебна ставка је мистериозно физичко стање играча – легенда каже да је ККЦЗ искрено саопштила за неког играча колико ће одсуствовати. Битно је подсетити на спекулације да је Дејан Радоњић наш клуб делом напустио и због сукоба око физиотерапеутског тима. То је често подцењено, али екстремно неозбиљно. Након свега, играчи причају међу собом – зашто би било ко дошао код нас?
Непостојећи утицај на институције
Један од задатака сваке управе, од мале фирме до највеће корпорације, јесте да покуша да утиче на процес доношења одлука и тако обезбеди најбоље могуће окружење за успех. У случају ККЦЗ, беспомоћност последњих неколико година физички боли. Судијски критеријум, казне попут забране регистровања Кампаца, казне су само неки од примера колико управа кошаркашког клуба не може да утиче на токове и не може ништа да усмери на своју страну, сем фарсичног финала Кошаркашке лиге Србије. И за то су сами криви.
И за крај – Небојша, доста је. Чак и превише. На корак смо од тога да “Сетите се где смо били 2023” постане ново “Сетите се где смо били 2011”. Уметност је знати када се повући. То од сујетног цара Шћепана малог из Железника и његових лакеја никад нисмо ни очекивали, али ће његова тврдоглавост имати своје последице – и већ их има. Човић је могао да се повуче као краљ – добродошао на сваку утакмицу уз овације. Одабрао је опцију да због ситне користи буде отеран као пас. Свако мора да сноси последице својих одлука.
Црвена звезда је постала клуб који, кад ставимо све на папир, већина ван круга браће Цигана не жели у Евролиги. И то није неочекивано, кад се осврнемо на претходне тачке. На сваком кораку, постигнут је неуспех – није направљен ни самоодржив систем ни подлога за напредак у врло изозвном времену у евопској кошарци- Зато је неопходно да неко НАЈЗАД сноси одговорност, а да то не буде ни тренер ни играч претходно испран кроз медије. А за овако велики проблем, одговоран може бити само један, пошто НИКО није већи од Звезде.
Човићу, одлази!
Па и по цену да се следеће сезоне игра Еврокуп
Човићу, одлази!
Па и по цену да све мора испочетка са екипом која није лако сварљива
Човићу, одлази!
Аутор: ЦЗБГ, Новосаџанин (форумаш)
Sramota kakav tekst ! Da li Vi na ovom forumu uopste volite, navijate za Crvenu zvezdu ? Ovo nije kritika nego najgore pljuvanje.
Sve klubove SDCZ volim i pratim jos od 1967. godine. Otac mi je rodjen 1913.g. u Beogradu a brat 1949.g. i naucili su me da volim nasu CZ i da postujem sve one koji su njeni clanovi kao i, za divno cudo, da ne vredjam ni nase sportiste ali ni nase rivale. Gledao sam, uzivo,kosarkaskih i fudbalskih utakmica, verovatno, mnogo vise nego kompletno urednistvo ovog foruma kao i vecina onih koji ovde nesto pisu, komentarisu. Zao mi je kada procitam ovako nesto. Ako ste vi pravi navijaci CZ nama neprijatelji ne trebaju. U muskoj kosarci, prvi put posle perioda od 1968 do1974-5, u kontinuitetu, u poslednjih deset godina imamo odlicne timove i rezultate i na sve to imate latentno nezadovoljstvo. Nije ovo samo danas. Pre nekoliko godina ovakvi kao ovaj pisac pljuvali su po Sakoti (Covic je konstanta) i njegovom timu ( bekovi:
L.Braun, Panter, Beron, Dzenkins i zamislite F.Covic koji je samo sest meseci pre toga znacajno doprineo nasim pobedama u plejofu ABA lige protiv Partizana i Buducnosti). Sizofrenim “navijacima” smetao je i B.Lazic koji je , da Vas podsetim, uzeo u zastitu svog druga iz tima itd. Ovo sigurno nije pomoglo nasoj CZ. Naprotiv stvorila se losa atmosfera. Pogledajte danas raznorazne forume, neverovatno je sta sve covek moze da procita o nasoj CZ. Bar nas postedite takvih komentara,”kritika”, na “nasem” forumu.