Košarkaši Crvene zvezde su sinoć izgubili još jedan meč u Evroligi. Ovog puta je od crveno-belih bila bolja ekipa Armanija.
Poraz kao poraz, u Evroligi, ništa novo za Zvezdine navijače. Bilo ih je i biće ih. Ali neke stvari koje se dešavaju ove sezone, a bilo ih je i u prethodnim, postavljaju veliki znak pitanja iznad glava navijača koji sve glasnije izražavaju svoje nezadovoljstvo.
Prvi koji su to uradili su oni koji su sinoć ranije napustili prepunu Arenu. Međutim, taj gest je naišao na osudu od strane drugih navijača, mada po našem mišljenju to nije smelo da se desi (mislimo na osudu). To što neko radi stvari na jedan način i što iskazuje svoju veronost i ljubav prema klubu ostajanjem do samoga kraja i kada ide loše, ne znači da ima prava da očekuje i traži od drugoga da svoje emocije i boli, koje im ove sezone priređuje KK Crvena zvezda, iskazuje na isti način. Jednostavno nismo svi isti i to treba poštovati koliko god se sa tim ne slagali. Ali loši potezi našeg košarkaškog kluba su upravo doveli do toga da se ljudi dele, prozivaju jedni druge i sl.
Međutim, hajde da se vratimo stvarima koje smatramo korenima problema.
Od svog bistvovanja u Evroligi Crvena zvezda nije napravila značajniji iskorak. A nije da nije bilo prilika za to. Ipak, uvek je falilo ono “nešto” da bi se taj iskorak napravio, a navijači su se uvek pitali kako je moguće da ljudi u klubu neke stvari ne vide i redovno prave iste greške koje nas dovode do toga da nam Evroliga bude rekreativno takmičenje.
Ali činjenica je da klub teško podnosi kritiku jer odgovorni ne vide, ili neće da vide, da sve to što navijači pišu ili komentarišu proizilazi iz čiste ljubavi prema Crvenoj zvezdi. Nažalost, zbog političkih podela u zemlji neki smatraju da su te kritike instruisane sa tih strana. Sa druge strane, neki ljudi jednostavno ne mogu da prihvate kritiku jer su sujetni, dok treći smatraju kako samo treba podržavati klub, bezuslovno i bez kritike.
Međutim, činjenice su nešto što pokazuje koji pravac u svemu ovome treba zauzeti i šta je to što smeta Zvezdinim navijačima.
Ove sezone se, kao i prehodne, govorilo o iskoraku u Evroligi. Na početku ove je to otišlo i korak dalje, pa se nakon dovođenja igrača pričalo čak i o fajnal-foru. Naravno, sve to je dolazilo iz kluba. Neki igrači, poput Nedovića, su isticali da je ovo nikad jača Crvena zvezda. A navijači su se palili, iako smo skoro svi videli da postoje ozbiljne mane u ovogodišnjem rosteru.
I polako su sve te stvari počele da dolaze na naplatu u vidu otkaza Dušku Ivanoviću (tako je barem on rekao), dovođenja igrača koji svojim kvalitetom ne mogu da ispune gore pomenutu priču o iskoraku u Evroligi, ostavljanjem u rosteru igrača koji su već davno trebali da budu bivši, pa sve do povreda nekih igrača koji su u svojim poznim igračkim godinama i na korak od penzije. A sve je to kulminiralo porazima koji su nastali zbog ovih prethodnih navedenih stvari.
Ko je kriv?
Znamo za izreku da riba smrdi od glave, ali se čisti od repa.
Glavnu reč u Košarkaškom klubu Crvena zvezda ima predsednik Nebojša Čović. On je za sve ove godine bistvovanja u Crvenoj zvezdi doneo mnogo radosti navijačima, posebno u vreme kada se slamala višegodišnja dominacija Partizana. I to mu niko nikada ne može osporiti. Vratio je trofeje na Mali Kalemegdan, uspostavio dominaciju u domaćem i regionalnom takmičenju, ali u Evroligi je tavorio i retko kada imao pozitivne bljeskove.
Možda je vreme da se i gospodin Čović iskreno zapita zašto je to tako. Jer svako ko najiskrenije voli Crvenu zvezdu neće dopustiti da njime vlada sujeta i da gura glavu u pesak, nego će se zapitati zašto neke stvari ne funkcionišu kao treba.
Upravo je gospodin Čović promenio retoriku sa početka sezone – od fajnal-fora sada nam je najbitnija ABA liga.
Kada je u avgustu mesecu ove godine bio gost na Prvoj TV, gospodin Čović je pomenuo da je Zvezdin cilj fajnal-for, te pomenuo da bi trebalo da se razmišlja da li regionalna liga koristi sprskoj košarci.
Od avgusta do kraja novembra je kratak period, ali priča je sada savim druga. A svi koji vole i navijaju za Crvenu zvezdu se pitaju zašto? Možda bi predsednik mogao da da jedno podrobnije objašnjenje zašto se neki ciljevi tako brzo menjaju, a posebno da se apostrofira odgovornost onih koji su dovodili igrače jer je evidentno da ova ekipa ima veliki disbalans na skoro svim pozicijama i da ima velikih problema sa odbranom, sa starošću igraća, te sa igračima koji su trebali već da budu u penziji ili nekom drugom klubu.
A to nas sada dovodi do sportskog sektora. Veliko je pitanje da li sportski sektor Crvene zvezde ima 100% odrešene ruke da dovodi onoga koga oni misle da treba dovesti. Ako je tako, onda su ti ljudi po prilično nestručni u svom poslu, a ako nije onda bi bilo pametnije da se sami sklone, a ne da bistvovanjem u klubu sebi dozvole da ih ljudi bespotrebno pljuju, što se najviše i događa na društvenim mrežama.
Ali iz kluba o takvim stvarima retko slušamo. Uvek se pokušava nekako ublažiti sve što je pogrešno urađeno, pa se onda pravi doselekcija u vreme kada nam ona više ništa ne znači i kada je takmičenje u Evroligi skoro pa završeno i kada klub nema više nikakvih ambicija.
Zato se i postavlja pitanje – Da li je vreme za promene?
Dodajte komentar