Да ли је време за промене?

Кошаркаши Црвене звезде су синоћ изгубили још један меч у Евролиги. Овог пута је од црвено-белих била боља екипа Арманија.

Пораз као пораз, у Евролиги, ништа ново за Звездине навијаче. Било их је и биће их. Али неке ствари које се дешавају ове сезоне, а било их је и у претходним, постављају велики знак питања изнад глава навијача који све гласније изражавају своје незадовољство.

Први који су то урадили су они који су синоћ раније напустили препуну Арену. Међутим, тај гест је наишао на осуду од стране других навијача, мада по нашем мишљењу то није смело да се деси (мислимо на осуду). То што неко ради ствари на један начин и што исказује своју вероност и љубав према клубу остајањем до самога краја и када иде лоше, не значи да има права да очекује и тражи од другога да своје емоције и боли, које им ове сезоне приређује КК Црвена звезда, исказује на исти начин. Једноставно нисмо сви исти и то треба поштовати колико год се са тим не слагали. Али лоши потези нашег кошаркашког клуба су управо довели до тога да се људи деле, прозивају једни друге и сл.

Међутим, хајде да се вратимо стварима које сматрамо коренима проблема.

Од свог биствовања у Евролиги Црвена звезда није направила значајнији искорак. А није да није било прилика за то. Ипак, увек је фалило оно “нешто” да би се тај искорак направио, а навијачи су се увек питали како је могуће да људи у клубу неке ствари не виде и редовно праве исте грешке које нас доводе до тога да нам Евролига буде рекреативно такмичење.

Али чињеница је да клуб тешко подноси критику јер одговорни не виде, или неће да виде, да све то што навијачи пишу или коментаришу произилази из чисте љубави према Црвеној звезди. Нажалост, због политичких подела у земљи неки сматрају да су те критике инструисане са тих страна. Са друге стране, неки људи једноставно не могу да прихвате критику јер су сујетни, док трећи сматрају како само треба подржавати клуб, безусловно и без критике.
Међутим, чињенице су нешто што показује који правац у свему овоме треба заузети и шта је то што смета Звездиним навијачима.

Ове сезоне се, као и преходне, говорило о искораку у Евролиги. На почетку ове је то отишло и корак даље, па се након довођења играча причало чак и о фајнал-фору. Наравно, све то је долазило из клуба. Неки играчи, попут Недовића, су истицали да је ово никад јача Црвена звезда. А навијачи су се палили, иако смо скоро сви видели да постоје озбиљне мане у овогодишњем ростеру.

И полако су све те ствари почеле да долазе на наплату у виду отказа Душку Ивановићу (тако је барем он рекао), довођења играча који својим квалитетом не могу да испуне горе поменуту причу о искораку у Евролиги, остављањем у ростеру играча који су већ давно требали да буду бивши, па све до повреда неких играча који су у својим позним играчким годинама и на корак од пензије. А све је то кулминирало поразима који су настали због ових претходних наведених ствари.

Ко је крив?

Знамо за изреку да риба смрди од главе, али се чисти од репа.
Главну реч у Кошаркашком клубу Црвена звезда има председник Небојша Човић. Он је за све ове године биствовања у Црвеној звезди донео много радости навијачима, посебно у време када се сламала вишегодишња доминација Партизана. И то му нико никада не може оспорити. Вратио је трофеје на Мали Калемегдан, успоставио доминацију у домаћем и регионалном такмичењу, али у Евролиги је таворио и ретко када имао позитивне бљескове.
Можда је време да се и господин Човић искрено запита зашто је то тако. Јер свако ко најискреније воли Црвену звезду неће допустити да њиме влада сујета и да гура главу у песак, него ће се запитати зашто неке ствари не функционишу као треба.

Управо је господин Човић променио реторику са почетка сезоне – од фајнал-фора сада нам је најбитнија АБА лига.
Када је у августу месецу ове године био гост на Првој ТВ, господин Човић је поменуо да је Звездин циљ фајнал-фор, те поменуо да би требало да се размишља да ли регионална лига користи спрској кошарци.
Од августа до краја новембра је кратак период, али прича је сада савим друга. А сви који воле и навијају за Црвену звезду се питају зашто? Можда би председник могао да да једно подробније објашњење зашто се неки циљеви тако брзо мењају, а посебно да се апострофира одговорност оних који су доводили играче јер је евидентно да ова екипа има велики дисбаланс на скоро свим позицијама и да има великих проблема са одбраном, са старошћу играћа, те са играчима који су требали већ да буду у пензији или неком другом клубу.

А то нас сада доводи до спортског сектора. Велико је питање да ли спортски сектор Црвене звезде има 100% одрешене руке да доводи онога кога они мисле да треба довести. Ако је тако, онда су ти људи по прилично нестручни у свом послу, а ако није онда би било паметније да се сами склоне, а не да биствовањем у клубу себи дозволе да их људи беспотребно пљују, што се највише и догађа на друштвеним мрежама.

Али из клуба о таквим стварима ретко слушамо. Увек се покушава некако ублажити све што је погрешно урађено, па се онда прави доселекција у време када нам она више ништа не значи и када је такмичење у Евролиги скоро па завршено и када клуб нема више никаквих амбиција.

Зато се и поставља питање – Да ли је време за промене?