Sećate li se reči Duška Ivanovića posle debija na klupi Crvene zvezde?
Sredina novembra meseca prethodne godine bio momenat kada je menadžment Crvene zvezde morao da prizna sebi da romantičarska ideja sa mladim trenerom u liku Vladimira Jovanovića neće izdržati pod teretom realnosti. Slab evroligaški ranking i neprihvatljiv poraz od Zadra doneli su promene na klupi crveno-belih.
Duško Ivanović prihvatio se izazovnog posla da tim pun prosečnosti podigne na mnogo viši nivo. I bio je na dobrom putu.
Debitovao je evroligaškom pobedom protiv Asvela. Bila je to dinamična utakmica. Zvezda je vodila ubedljivo na poluvremenu, da bi ekipa iz Vilerbana u finišu preokrenula, a onda je Ivanovićeva ekipa učinila isto za prekid serije poraza i veliko olakšanje.
Sa današnje tačke posmatranja, kao vrlo zanimljiva deluje izjava Ivanovića posle tog meča. Zainteresovani novinari za novog trenera pitali su o činjenici da su korišćeno svih 12 igrača u rotaciji. Ivanović je kazao da to zavisi od situacije na terenu, da ne gleda da udovolji svima i da “ovo nije socijalna ustanova pa da svi moraju da igraju”.
Novi trener doneo je pravu renesansu. Pobedom protiv Žalgirisa trener Zvezde izjednačio je rekord Cvija Šerfa, izraelskog trenera, koji je sa Makabijem pobedio u šest utakmica zaredom u sezoni 2007/08 po preuzimanju tima. Poraz od Armanija sprečio je Ivanovića da postane novi evroligaški rekorder.
Ipak, sa januarom počeli su problemi Crvene zvezde. Varljiva forma Luke Vildose, lišenost Kampacove pomoći i drugi razlozi kumovali su amplitudama tako jakim da je za Crvenu zvezdu opasna bila i Cibona, a kamoli evropska konkurencija. Zvezda je uspela da veže pet pobeda u poslednjim utakmicama čime je stigla na 17-17 i Evroligi, ali to nije bilo dovoljno.
Umeo je Ivanović da govori da je verovao u scenario prema kojem bi se ekipa plasirala na Fajal For u slučaju da se ugurala u plej-of. Možda bi to bio samo još jedan loš “filing” poput onog u finalnoj seriji ABA lige, ali je Ivanović mogao da crpi optimizam iz činjenica da je Crvena zvezda dva puta počistila strašni Olimpijakos, da je oba puta bila bolja i od Makabija kog je retko ko dobio u Tel Avivu, i naposletku da je savladala Fenerbahče koji se umalo umesto Olimpijakosa plasirao na završni turnir.
Generalno, navijači su bili razočarani tom sezonom i iscrpljeni u emotivnom rolerkosteru, ali gubitak ABA lige nije previše pekao jer je Zvezda zadržala status evroligaša. Ali se malo toga stavljalo na dušu trenera. Nije mu se moglo šta prebaciti, jer uostalom nije ni selektovao taj tim. Pred početak nove sezone verovalo se da Ivanović može da vodi ekipu daleko jer je u minuloj godini ostvario ličnih 16-11 uz sve probleme. Predsednik kluba najavljivao je Fajnal For kao cilj.
Sezona je počela, nije prošlo ni pet rundi, a Duško Ivanović je ostao bez posla. Razlozi? Spekuliše se.
Mnogoisticana samopohvala kluba o transparentnosti, ovog puta nije mogla da se odgovori glasnim nagađanjima. Pojedini mediji ekskluzivno su nam pričali o “rasulu” u Zvezdinoj svlačionici. A najava kluba da će u narednim danima sve biti jasnije još se nije obistinila.
Smena Ivanovića deluje samo u prilog tračevima koje je klub šturo pokušao da demantuje najavom demantija (?!). Kad ne postoji druga verzija priče, stvara se plodno tle da se priče koje se provlače u javnosti samo još više nadograđuju, dopunjuju i dramatizuju, po svačijem nahođenju.
Crvena zvezda se dakle i u ranijem periodu u ranoj fazi sezone rastajala sa trenerima, ali nikad ovako bez oklevanja. Nije “čaršija” mogla da smeni trenera i u mnogo bezizlaznijim situacijama od trenutnih 1-3 na startu sezone.
Duško Ivanović odlazi kao ponižen čovek. Jer ovaj otkaz ne liči na nestrpljenje sa rezultatima, već na žrtvovanje. Da li je u svlačionici zaista “puklo”?
Po verziji medija, trener Ivanović nije želeo u svom timu Bjelicu (i Teodosića). Pomenuti su, opet po nekom romantičarskom sentimentu, postali deo tima sa velikim snom da će majstori košarke i osvedočeni zvezdaši odigrati svoj poslednji ples na spektakularan način i nositi Zvezdu do završnice Evrolige.
Po onome što se vidi na terenu, racionalni rezon Duška Ivanovića o tim kapacitetima je realniji. I stav da Zvezda nije socijalna ustanova je najprecizniji, ma koliko nekog žuljao.
Ako se crveno-beli ne plasiraju na tako olako ciljani Fajnal For, setite se reči sada bivšeg trenera. Sva je prilika da će se govoriti da je profesionalna karta u sklapanju tima bila potrebnija od zanesenjaštva. Da su rad i dela bili potrebniji od velikih reči.
Duško, hvala za trofeje, za radosne momente, za profesionalizam, za gospodske manire i poštovanje koje si ukazao našem klubu i navijačima. Srećno!
Dodajte komentar