Пошто је овогодишња Звезда почела са великим амбицијама, сновима и надувеном сликом реалности, требало би да будемо строги у оцени онога што је досад урађено: ако се негативни исходи у три неизвесне завршнице наслањају на прошлосезонску хроничну болест – онда нисте тим великог формата. Бар док се не докаже супротно.
Једина тројка Теодосића и поени Нејпира након тога донеле су тек мирис победе у Болоњи, јер су поклон Добрићу и фаул Геидраитиса разагнали сваку могућност за велики преокрет и Душку Ивановићу није преостало ништа друго него да се помири са новим поразом.
Међутим, ни другачији расплет не би смео да замаскира како је Црвена звезда изгледала у првом делу меча. Црвено-бели као да се нису појавили у првој четвртини, а ситуација се није променила ни на стару другог дела игре. Својим поражавајућим издањем у првом делу, Звезда је домаћину дала комфора да се њихових 19 изгубљених лопти не крају “не рачунају”.
Индикативно је да Звезда на гостујућем терену почиње нешто спорије. У Каунасу је екипа Жалгириса лако дошла до двоцифрене предности (17-7), али су Теодосић и Митровић имали брз одговор. Јуче тога није било па је екипа лишена шута била осуђена да изгледа као статиста. Тек након што су у другом полувремену ушли неки шутеви и када је Виртус физички пао, Звезда је добила шансу да се резултатски примакне, што на крају није искористила.
Још је један индикатор који је црвено-беле коштао бољег резултата у пређашњим утакмицама. Овде говоримо о празном ходу у игри. Жалгирис је у 33. минуту преокренуо од 54-63 на 67-63, серијом 13-0. Овај низ је променио равнотежу и превагнуо у корист Литванаца. Слично, против Монака коначан резултат је одлучен захваљујући серији гостију у којој су држали наш тим без коша четири минута. За то време су серијом 8-0 од 70-66 стигли на предност 70-74 коју нису испуштали.
Звездин салдо 1-3 не изгледа катастрофално у Евролиги пуне непредвидивости, али долази из пролазног распореда какав се само могао пожелети – Жалгирис и Виртус као екипе пројектоване за доњи дом и неуштимовани Монако. Скор је праћен лошом кошарком и болним поразима који освежавају болна сећања на прошлу сезону.
Када овом коктелу додамо повреду Немање Недовића, нејасан статус и улоге појединих играча, онда су ствари још забрињавајуће.
Ствари се могу посматрати и уназад: ако стартни центар не путује на гостовање, ако крилни центар изгледа недорасло, ако новајлије не добијају потребан простор за уигравање, ако се расположени играчи држе на клупи у критичним тренуцима – онда нешто није у реду.
Душко Ивановић као да се суочава са проблемом да одржи конце у својим рукама. У игри још увек нема флуидности. Као реалност делује да ће у овој фази сезоне главно оружје екипе бити оно што је виђено против Асвела – Звезда ће морати да има врућу руку и хранити се шутем.
Уз опаску да је шут варљива категорија и подсећање на стару фразу да “ко од шута живи од шута и страда”, у фази сезоне у којој је екипа далеко од механизама, а камоли од аутоматизама у унутрашњој игри, речи тренера да је екипа састављена тако да ће неретко имати већи број покушаја у шуту за три неголи за два, делују делимично смислено. Нису то ничије жеље, већ реалност доказана и на малом узорку. Црвена звезда је далеко од квалитетне унутрашње игре и поуздане одбране.
Оно што би за Звезду било лоше је да то остане на дуге стазе, јер је танка граница између дисциплине и нерационалности. А тренутно стање ствари говори да у Црвеној звезди нема много дисциплине. Није то само ситуација Теодосићеве непослушности да изађе из игре када је оптерећен четвртим фаулом, ту су и немале ситуације на терену. Ако падате на истим препрекама, то може значити или да их нисте савладали или да уопште немате начина да то урадите.
Рекло би се да се многе ствари дају кориговати кроз тренинг. Следи период у којем црвено-бели неће излазити ван Београда бар двадесетак дана, али мало одушка и спокоја доноси чињеница да су у оквиру тога два везана вечита дербија у гостујућој улози.
Додајте коментар