"Ово није социјална установа па да сви морају да играју"

Сећате ли се речи Душка Ивановића после дебија на клупи Црвене звезде?

Средина новембра месеца претходне године био моменат када је менаџмент Црвене звезде морао да призна себи да романтичарска идеја са младим тренером у лику Владимира Јовановића неће издржати под теретом реалности. Слаб евролигашки ранкинг и неприхватљив пораз од Задра донели су промене на клупи црвено-белих.

Душко Ивановић прихватио се изазовног посла да тим пун просечности подигне на много виши ниво. И био је на добром путу.

Дебитовао је евролигашком победом против Асвела. Била је то динамична утакмица. Звезда је водила убедљиво на полувремену, да би екипа из Вилербана у финишу преокренула, а онда је Ивановићева екипа учинила исто за прекид серије пораза и велико олакшање.

Са данашње тачке посматрања, као врло занимљива делује изјава Ивановића после тог меча. Заинтересовани новинари за новог тренера питали су о чињеници да су коришћено свих 12 играча у ротацији. Ивановић је казао да то зависи од ситуације на терену, да не гледа да удовољи свима и да “ово није социјална установа па да сви морају да играју”.

Нови тренер донео је праву ренесансу. Победом против Жалгириса тренер Звезде изједначио је рекорд Цвија Шерфа, израелског тренера, који је са Макабијем победио у шест утакмица заредом у сезони 2007/08 по преузимању тима. Пораз од Арманија спречио је Ивановића да постане нови евролигашки рекордер.

Ипак, са јануаром почели су проблеми Црвене звезде. Варљива форма Луке Вилдосе, лишеност Кампацове помоћи и други разлози кумовали су амплитудама тако јаким да је за Црвену звезду опасна била и Цибона, а камоли европска конкуренција. Звезда је успела да веже пет победа у последњим утакмицама чиме је стигла на 17-17 и Евролиги, али то није било довољно.

Умео је Ивановић да говори да је веровао у сценарио према којем би се екипа пласирала на Фајал Фор у случају да се угурала у плеј-оф. Можда би то био само још један лош “филинг” попут оног у финалној серији АБА лиге, али је Ивановић могао да црпи оптимизам из чињеница да је Црвена звезда два пута почистила страшни Олимпијакос, да је оба пута била боља и од Макабија ког је ретко ко добио у Тел Авиву, и напослетку да је савладала Фенербахче који се умало уместо Олимпијакоса пласирао на завршни турнир.

Генерално, навијачи су били разочарани том сезоном и исцрпљени у емотивном ролеркостеру, али губитак АБА лиге није превише пекао јер је Звезда задржала статус евролигаша. Али се мало тога стављало на душу тренера. Није му се могло шта пребацити, јер уосталом није ни селектовао тај тим. Пред почетак нове сезоне веровало се да Ивановић може да води екипу далеко јер је у минулој години остварио личних 16-11 уз све проблеме. Председник клуба најављивао је Фајнал Фор као циљ.

Сезона је почела, није прошло ни пет рунди, а Душко Ивановић је остао без посла. Разлози? Спекулише се.

Многоистицана самопохвала клуба о транспарентности, овог пута није могла да се одговори гласним нагађањима. Поједини медији ексклузивно су нам причали о “расулу” у Звездиној свлачионици. А најава клуба да ће у наредним данима све бити јасније још се није обистинила.

Смена Ивановића делује само у прилог трачевима које је клуб штуро покушао да демантује најавом демантија (?!). Кад не постоји друга верзија приче, ствара се плодно тле да се приче које се провлаче у јавности само још више надограђују, допуњују и драматизују, по свачијем нахођењу.

Црвена звезда се дакле и у ранијем периоду у раној фази сезоне растајала са тренерима, али никад овако без оклевања. Није “чаршија” могла да смени тренера и у много безизлазнијим ситуацијама од тренутних 1-3 на старту сезоне.

Душко Ивановић одлази као понижен човек. Јер овај отказ не личи на нестрпљење са резултатима, већ на жртвовање. Да ли је у свлачионици заиста “пукло”?

По верзији медија, тренер Ивановић није желео у свом тиму Бјелицу (и Теодосића). Поменути су, опет по неком романтичарском сентименту, постали део тима са великим сном да ће мајстори кошарке и осведочени звездаши одиграти свој последњи плес на спектакуларан начин и носити Звезду до завршнице Евролиге.

По ономе што се види на терену, рационални резон Душка Ивановића о тим капацитетима је реалнији. И став да Звезда није социјална установа је најпрецизнији, ма колико неког жуљао.

Ако се црвено-бели не пласирају на тако олако циљани Фајнал Фор, сетите се речи сада бившег тренера. Сва је прилика да ће се говорити да је професионална карта у склапању тима била потребнија од занесењаштва. Да су рад и дела били потребнији од великих речи.

Душко, хвала за трофеје, за радосне моменте, за професионализам, за господске манире и поштовање које си указао нашем клубу и навијачима. Срећно!