Ljupko Petrović i Ljubiša Tumbaković su na terenu kao treneri bili ljuti rivali između 1994. i 1996. godine, koliko je trajao Petrovićev drugi trenerski mandat u Zvezdi, a za to vreme je Petrović sa Zvezdom uspeo da osvoji „duplu krunu“ u sezoni 1994/1995. Van terena su bili dobri prijatelji, o čemu govori i činjenica da su za 149. broj časopisa „Huper“, objavljen 5. marta 1996, dali uporedni intervju u kojem su dali odgovore na 22 pitanja.
Novinar lista, koji na kraju teksta nije bio imenovan, ali se pretpostavlja da se radi o brkatom Branislavu Kovaču, tekst, koji je nastao na početku prolećnog dela sezone, započeo je rečima:
Fudbalsko prvenstvo je nastavljeno. Kraj je daleko a šampion se traži između klubova Zvezde i Partizana. Da li će jedan od tih klubova uspeti da se domogne duple krune ili će možda podeliti „plen“. Ko bi to znao.
Zbog toga su postavljena 22 uporedna pitanja tadašnjim trenerima „večitih“, na koja su Tumbaković i Petrović odgovarali profesionalno i iskreno.
Pitanje br. 1 — Počela je prolećna trka za bodove. Gde ste jači a gde slabiji u odnosu na večitog rivala?
Ljubiša Tumbaković je za svoj Partizan rekao da je jači od Zvezde u svim linijama, a Ljupko Petrović je rekao da je Partizan nešto jači u zadnjoj liniji, u sredini je njegova Zvezda bila egal, a u špicu daleko jača.
Pitanje br. 2 — Koja je najjača strana vašeg tima?
Petrović je kao najjaču stranu tima izdvojio znanje, a Tumbaković disciplinu u igri.
Pitanje br. 3 — Koga bi iz protivničkog tabora Ljupko i Tumba želeli u svom timu?
Tumbaković je istakao da od tadašnjih Zvezdinih igrača niko ne bi dobio mesto u njegovom timu, ali da bi želja postojala da je Dejan Savićević ostao na Marakani. Ljupko Petrović je poželeo da Partizanu „mazne“ Zorana „Batu“ Mirkovića, Dragana Ćirića i Alberta Nađa.
Pitanje br. 4 — Koju osobinu kod Ljupka, odn. Tumbe su najviše cenili?
Tumbaković je Ljupka Petrovića okarakterisao kao genijalnog trenera i dodao da je srećan što je u našem fudbalu figurirala jedna takva ličnost. Ljupko Petrović je kod Ljubiše Tumbakovića cenio fudbalsko znanje, želju za stalnim napredovanjem, kao i profesionalan pristup poslu.
Pitanje br. 5 — Šta bi promenili u suparnikovom radu i ponašanju?
Ljubiša Tumbaković bi kod Ljupka Petrovića promenio to što bi morao javno da prizna da je Partizan kao klub i tim iznad Zvezde. A Petrović bi kod Tumbe promenio način na koji razmišlja i daje izjave o osvajaču titule za sezonu 1995/1996. zato što trebao da vodi računa o tome da je Zvezda branila „duplu krunu“ osvojenu u sezoni 1994/1995.
Šesto pitanje odnosilo se na mogućnost da li bi Tumba i Ljupko sebe videli na klupi „večitog rivala“. Obojica su odbacili tu mogućnost.
Pitanje br. 7 — Gde su Ljupko i Tumba sebe videli na kraju prvenstva, a gde posle?
Petrović je istakao da je teško davati prognoze tako rano, a Tumbaković da svoj tim vidi na šampionskom postolju, dok je sebe video na mestu gde je bio tada.
Pitanje br. 8 — Životni moto tadašnjih trenera „večitih“
Petrović je izjavio:
Nema uspeha bez velikog odricanja. U bilo kom poslu. Ko to ne shvati na vreme neće ništa uraditi u životu.
Tumbaković je istakao da je njegov životni moto: „Rad, rad i — rad!“
Pitanje br. 9 — Šta su Ljupko i Tumba cenili kod igrača?
Ljupko je cenio karakter ličnosti, a Tumbaković disciplinu.
Pitanje br. 10 — Šta bi Ljupko i Tumba promenili kod sebe?
Tumbaković je istakao da ništa ne bi promenio u karakteru, ali da bi voleo da bude rigorozniji nego tada zbog toga što u fudbalu vladaju zakoni suvog profesionalizma koje ponekad izgubi iz vida. Ljupko bi promenio to što ne bi voleo da govori uvek ono što misli jer mu se to mnogo puta obilo o glavu, kao i da bude pošten i manje iskren prema saradnicima, ljudima i igračima.
Jedanaesto pitanje odnosilo se na osobine koje Ljupko i Tumba cene kod sebe. Ljupko je cenio iskrenost i poštenje, a Tumbaković maksimalnu korektnost u poslovnom i privatnom smislu.
Pitanje br. 12 — Gde su bili ranjivi, a gde nepokolebljivi u odnosu trener — igrač?
Ljupko je bio ranjiv onda kada je igrač igrao slabo, a trudio se da daje sebe sto posto, dok je nepokolebljiv bio u suppotnom slučaju, a Tumba je rekao:
Ako mi se javi i kaže: ‘Šefe, večeras imam jak razlog da ostanem malo duže sa društvom’, moram da budem tolerantan. A nepokolebljiv sam kad je zadatak na terenu u pitanju. Igrač MORA da uradi ono što smo se dogovorili pre utakmice. Čak ni pobeda ga ne može spasiti odgovornosti ako nije ispunio zadatak.
Pitanje br. 13 — Kome Tumba i Ljupko mogu najviše da se zahvale time što su onda bili to što jesu: poznati i priznati treneri?
Ljupko Petrović se za to zahvalio Draganu Džajiću i Vladimiru Cvetkoviću, koji su ga u Zvezdu doveli 1990. godine, a Tumbaković tadašnjem potpredsedniku kluba, a današnjem v.d. predsednika Fudbalskog saveza Srbije Nenadu Bjekoviću, koji se posle odlaska Ivice Osima 1992. godine odlučio za Tumbu kao do tada potpuno anonimnog trenera. Tumba je na sve to dodao:
Bjeković je tada pokazao veliku hrabrost i pronicljivost koja mu se sada vratila duplom merom, posle svih mojih uspeha za protekle četiri godine. A mogao je da dovede neko zvučno ime i tako se ‘pokrije’ u slučaju neuspeha.
Četrnaesto pitanje se odnosilo na Tumbine i Ljupkove najlepše i najteže momente u trenerskoj karijeri.
Ljupko je kao najlepši trenutak, sasvim očekivano, izdvojio pobedu nad Bajernom u polufinalu Kupa šampiona 1991. i osvojenu titulu prvaka Evrope u Bariju iste godine. Kao najteži momenat izdvojio je poraz od Panatinaikosa u finalu grčkog kupa 1993. godine, koji je zabeležio dok je trenirao naš pobratimski klub Olimpijakos.
Tumbino najlepše i najgore sećanje odnosilo se upravo na Zvezdu — najlepše kada je Partizan savladao Zvezdu u polufinalu Kupa sa 3:1 u poslednjih 12 minuta utakmice, a najgore kada su iste te sezone „crno-beli“ u polufinalu sa 1:0. Bila je to sezona 1993/1994.
Petnaesto pitanje se odnosilo na to koga su Ljupko i Tumba izdvojili kao najbolje igrače u timu. Ljupko je izdvojio Gorana Đorovića, sadašnjeg člana stručnog štaba reprezentacije, a Tumba je bio neodulučan kada je izdvojio Alberta Nađa i Dragana Ćirića kao najbolje igrače „crno-belih“.
Šesnaesto pitanje: „Najbolji igrači sveta po mišljenju Ljupka Petrovića i Ljubiše Tumbakovića?“
Ljupko Petrović je kao najboljeg igrača sveta izdvojio jednog od članova slavne „Generacije ’91.“ — Dejana Savićevića zato što mu je priroda dala nešto što nije imao nijedan igrač na planeti u tom trenutku. Ljubiša Tumbaković je izdvojio Paola Maldinija zato što ne može da nabroji šta je sve osvojio u skladu sa njegovih tadašnjih 27 godina (Maldini je sada operativni direktor Milana, a Savićević predsednik Fudbalskog saveza Crne Gore).
Sedamnaesto pitanje odnosilo se na to da Ljupko i Tumba izdvoje najbolji tim Starog kontinenta. Ljupko Petrović je izdvojio Ajaks, a Ljubiša Tumbaković Milan.
Pitanje br. 18 — Da li su se Petrović i Tumbaković družili sa ljudima čije srce ne kuca u ritmu boje klubova koje su trenirali?
Ljupko Petrović je rekao da ima dosta prijatelja među „grobarima“, a Ljubiša Tumbaković je ostao sklon da se druži sa ljudima koji su obojeni „crno-belom“ bojom.
Devetnaesto pitanje odnosilo se na to da li su članovi neke stranke osim sportskih. Na to su obojica odgovorili da nisu.
Dvadeseto pitanje odnosilo se na to kako bi izgledao idealan tim koji bi Tumba i Ljupko voleli da predvode. Evo njihovih odgovora:
Ljupko Petrović: Paolo Rosi, Štefan Rojter, Paolo Maldini, Vladimir Jugović, Alesandro Kostakurta, Miroslav Đukić, Robert Prosinečki, Marsel Desai, Davor Šuker, Dejan Savićević i Mihael Laudrup.
Ljubiša Tumbaković se opredelio za igrače koji su prošli kroz prve četiri od 9 i po sezona provedenih na poziciji trenera Partizana između leta 1992. i kraja jeseni 2002. (izuzev sezone 1999/2000, koju ju je proveo trenirajući grčki AEK): Goran Pandurović, Zoran Mirković, Nebojša Gudelj, Slaviša Jokanović, Gordan Petrić, Branko Brnović, Albert Nađ, Predrag Mijatović, Savo Milošević, Dragan Ćirić i Slobodan Krčmarević.
Predzadnje pitanje odnosilo se na to ima li mesta u njihovom idealnom timu i za Žorža Veu.
Ljupko Petrović:
Čim ga nisam stavio u svoj tim snova znači da smatram da ima od njega boljih, što ne znači da ga ne cenim kao igrača.
Ljubiša Tumbaković:
Ma, kakav Vea?… Dajte mi ovaj tim koji sam vam izdiktirao, sastavljen od igrača koje sam trenirao protekle četiri godine, pa da glatko ponovim Zvezdin uspeh iz Barija.
I za kraj: „Šta je Ljupko Petrović imao da poruči Tumbi, a šta Tumba Ljupku?“
Ljupko Petrović je Tumbakoviću poručio da u novoj trofejnoj sali Partizana, za koju je čuo da je vrlo luksuzno urađena, ne traži uzalud mesto za trofej prvaka sezone 1995/1996, a Tumbaković je Ljupku poručio da ostane takav kakvog ga je poznavao: kao dobar čovek, dobar, vredan i ambiciozan trener, ali da je uvek za nijansu slabiji od Partizana što bi Tumbi kao treneru omogućilo osvajanje „duple krune“.
Izvor za kreiranje kolaža naslovne fotografije: MN Press (Ljupko Petrović) i Anadolu Agency (Ljubiša Tumbaković).
Intervju prepričan u ovom tekstu datira iz časopisa „Huper“, br. 149, 5. mart 1996.
Sve vesti možete komentarisati i na našem FORUMU
Dodajte komentar