Dva prelazna roka u sezoni 2023/24. Crvenoj zvezdi donela su 21.9 miliona evra prihoda, što je više nego u tri prethodne sezone zajedno. Uspešna realizacija posla oraspoložila je Zvezdana Terzića da na prošlonedeljnoj Skupštini kluba blista od samouverenosti, tvrdeći – “siguran sam u to da ćemo nastaviti da rastemo kao klub i nastaviti da budemo apsolutni lider ovog dela Evrope”.
Tim povodom, bavili smo se kvantifikacijom efekata transfer politike Crvene zvezde u odnosu na regionalne rivale – Partizan, Olimpijakos, Dinamo Zagreb, Hajduk Split, Ludogorec, Steauu i Ferencvaroš, uz dodatak Kopenhagena koji ne pripada ovom geografskom području, ali može biti komparativan primer.
Kao početnom tačkom analize služili smo se sezonom 2014/15. – baš onoj kada je Zvezdan Terzić postao prvi čovek našeg kluba. Od drugih bitnih napomena, ističemo da su uzimani u obzir transferi na kojima su ostvareni dobici ili gubci, da nisu uračunati prilivi ili odlivi na ime pozajmica i da u prezentovane iznose ne ulaze vrednsti po osnovu aktuelnog igračkog kadra, izuzev onih koji su u periodu 2014-2024 ranije već imali odrađen igrački mandat. Kada su u pitanju prilivi iz omladinskih škola (akademije), uzimaju se u obzir samo igrači koji su u tim sekcijama proveli minimum tri godine u klubu.
ZVEZDA PRIHODUJE 2.5 PUTA MANJE OD DINAMA, ALI I TROŠI MANJE OD LUDOGORECA I STEAUE
Najveću zarađivačku sposobnost u periodu 2014-2024 pokazao je nedodirljivi Dinamo Zagreb sa suficitom od 240.91 miliona evra. Ispred Crvene zvezde su Kopenhagen i Hajduk, ali su iza ostavljeni Olimpijakos, Partizan, Ludogorec, Steaua, Ludogorec i Ferencvaroš koji je u ovom periodu prihodovao tek nešto više od 14.3 miliona.
Najveći trošadžija bio je ubedljivo Olimpijakos koji se olakšao za blizu 129 miliona evra. U istom periodu najmanje je plaćao Hajduk. Splitski klub potrošio je svega 5.485 miliona, možda i logično jer jedini od posmatranih nije igrao evrotakmičenja. Ipak, klub sa Poljuda pokazao je da može itekako da se zaradi i u takvim okolnostima. Sa suficitom od 108.515.000 ispred su Crvene zvezde i veoma blizu Kopenhagenu.
Pod Terzićevim vođstvom, Zvezda je uspela da bude bolja od Steaue zarađujući skoro dvostruko više, uz istovremenu troškovnu efikasnost. Slično, bolji rezultati zabeleženi su i od ”večitog bugarskog šampiona” Ludogoreca. Kad je u pitanju Partizan, Zvezda je trošila nešto više nego dvostruko, zarađujući istovremenu 1.4 puta više od svojih komšija.
HRVATI I DANCI IMAJU BOLJE ZARADE OD OMLADINSKE ŠKOLE, ALI JE PRESTIGNUTA HVALJENA ŠKOLA PARTIZANA
Slično je i kada su u pitanju prihodi posmatrano samo po kriterijumu prodaje igrača iz svoje akademije. Zagrebački klub zarađuje više od 69 miliona u odnosu na crveno-bele, a bolji je i Hajduk koji je blizu 72 miliona evra naspram Zvezdinih 58.5 miliona. Za nepuni milion bolje svoje mlade prodaje i Kopenhagen.
Crvena zvezda je uspela da prestigne hvaljenu školu Partizana po vrednosti prodaje. Daleko je iznad i Olimpijakosa koji se profilisao kao legija stranaca. Ipak, za razliku od bugarske legije stranaca koja nije videla ni centa od svojih pitomaca, Olimpijakos je prihodovao 22.4 miliona. Ferencvaroš je po ovom osnovu pojačao svoj račun samo za 1.8 miliona. Iznenađenje je možda Steaua, koja je takođe bez prihoda po osnovu prodaje omladinaca.
NEZAVIDNA USPEŠNOST U PROCENI TRANSFERA
Ukupno je 63 igrača po osnovu kojih je Crvena zvezda imala transfer prilive/odlive u periodu 2014-2024. U 33 slučajeva taj je saldo bio negativan, što znači da je klub na njima više trošio negoli što je imao benefita. Po ovom kriteriju bolji od Crvene zvezde uz Hrvate jesu i Ludogorec i Partizan. Večiti rival je 59% svojih pridošlica u istom periodu prodao profitabilno. Najbolji u ovom aspektu je Hajduk sa gotovo 73% uspešnih (pre)prodaja, pa stoga i ne čudi kako su na Poljudu u debelom plusu iznad Crvene zvezde u dobiti od prodaje igrača.
Od čak 91 poslova, Olimpijakos je u 57 slučajeva bio na gubitku, stoga je njihova stopa uspeha u realizaciji transfera svega 35.16%. Gora je samo Steaua, pošto je klub Điđija Bekalija bio na dobitku tek u 22 od 65 zaključenih poslova (stopa uspeha 33.85%).
NAJVIŠI IZDATAK ZA KUPOVINU POJEDINOG IGRAČA
Ne uzimajući u obzir igrače koji su još uvek u aktuelnom sastavu ovih klubova, interval varijacije u transfernim plaćanjima je 6.300.000 evra. Pirejski crveno-beli su platili Danijela Podensa 7 miliona, a Splićane je najskuplja investicija koštala samo 700 hiljada.
NAJSKUPLJA PRODAJA – CRVENA ZVEZDA PETA, ALI UZ DODATA UMANJENJA
Ubedljivo najunosniji posao realizovao je Dinamo prodajom Joška Gvardiola za 36.8 miliona Lajpcigu. Kupovina Podensa se itekako isplatila Olimpijakosu, budući da je Belgijanac potom prodat za 19.6 miliona. Luka Vušković koji je bljesnuo u omladinskoj Ligi šampiona prošle godine, zameniće Hajduk za Totenhem za 13.8 miliona kojih idu na Poljud.
Najvrednija prodaja Crvene zvezde nominalno iznosi 12 miliona koliko je prihodovano za Nemanju Radonjića, međutim zbog menadžerskih peripetija Zvezdi je otišao znatno manji iznos zbog kojeg bi moglo da se gleda i da je iza Steaue na ovoj listi.
R E Z I M E
Reči njenog generalnog direktora da je Crvena zvezda “jedan od tri kluba iz cele istočne Evrope koji je igrao u Ligi šampiona, a jedini od Minhena do Istanbula” neoborive su činjenice. Međutim, tvrdnja da je Zvezda “apsolutni lider ovog dela Evrope” demantovana je samo kroz pogled na ove brojke.
Iz očiglednih razloga vezanih za cenjenost reprezentacije, hrvatski klubovi uživaju preimućstvo kada su prihodi od prodaje mladih igrača u pitanju. Ipak, glavni problemi Crvene zvezde su u preterivanju sa kvantitetom.
Stavovi Zvezdana Terzića da Zvezda mora pokupovati sve što valja iz Srbije, često rezultuju da mnogi od pridošlica ni ne dočekaju debi u prvom timu između seljenja s pozajmice na pozajmicu. Otuda i procenat uspešnosti u preprodaji igrača ispod 50%. Mnogo prelaznih rokova unazad jedan od važnih ciljeva bio je i rasterećivanje igračkog kadra, a problem više na tom putu predstavljale su i ranije želje uprave da nekim, koji su se potom pokazali kao nepotrebni višak, produži ugovore.
Posle plasmana u Ligu šampiona 2018/19. i 2019/20. sportski sektor Crvene zvezde kao da je izgubio kompas opijen milionima. Veliki gubici ostvareni su dovođenjem Radživa van La Pare, Matea Garsije oko kojeg je trajala saga otimanja sa Olimpijakosom. Lorenco Ebisilio, Nemanja Motika, Žander, Filipo Falko i mnogi drugi pokazali su se takođe kao promašaji koji nisu bili blizu očekivanjima.
Ako bismo računali dobitke po osnovu prodaje iz kojih isključujemo prihode od prodaje iz omladinskih škola, Crvena zvezda bi za 34,5% smanjila svoju transfer-dobit. Ako isto uradimo sa Partizanom, Zvezdina prednost je samo dva miliona (32.118.000 naspram Partizanovih 30.100.000). Ovde dolazi do izražaja uspešnost Partizana u preprodaji igrača (59.09%) u odnosu na Crvenu zvezdu (47.62%). Sa ovakvim trendom, crveno-beli mogu izložiti opasnosti svoju poziciju lidera na državnom novu.
Primer Kopenhagena, iako nije iz balkanskog regiona, pokazuje da klub može da ima transfer-suficit iako ne kupuje radi kupovine. Danci su imali 19 poslova manje u ovom periodu. U tom aspektu Crvene zvezda više liči na Olimpijakos koji je sklon radikalnim promenama u igračkom kadru, iz kojih mu nije došlo puno toga dobrog, budući da su izgubili neprikosnoveni status u Grčkoj.
Dodajte komentar