Два прелазна рока у сезони 2023/24. Црвеној звезди донела су 21.9 милиона евра прихода, што је више него у три претходне сезоне заједно. Успешна реализација посла орасположила је Звездана Терзића да на прошлонедељној Скупштини клуба блиста од самоуверености, тврдећи – “сигуран сам у то да ћемо наставити да растемо као клуб и наставити да будемо апсолутни лидер овог дела Европе”.
Тим поводом, бавили смо се квантификацијом ефеката трансфер политике Црвене звезде у односу на регионалне ривале – Партизан, Олимпијакос, Динамо Загреб, Хајдук Сплит, Лудогорец, Стеауу и Ференцварош, уз додатак Копенхагена који не припада овом географском подручју, али може бити компаративан пример.
Као почетном тачком анализе служили смо се сезоном 2014/15. – баш оној када је Звездан Терзић постао први човек нашег клуба. Од других битних напомена, истичемо да су узимани у обзир трансфери на којима су остварени добици или губци, да нису урачунати приливи или одливи на име позајмица и да у презентоване износе не улазе вреднсти по основу актуелног играчког кадра, изузев оних који су у периоду 2014-2024 раније већ имали одрађен играчки мандат. Када су у питању приливи из омладинских школа (академије), узимају се у обзир само играчи који су у тим секцијама провели минимум три године у клубу.
ЗВЕЗДА ПРИХОДУЈЕ 2.5 ПУТА МАЊЕ ОД ДИНАМА, АЛИ И ТРОШИ МАЊЕ ОД ЛУДОГОРЕЦА И СТЕАУЕ
Највећу зарађивачку способност у периоду 2014-2024 показао је недодирљиви Динамо Загреб са суфицитом од 240.91 милиона евра. Испред Црвене звезде су Копенхаген и Хајдук, али су иза остављени Олимпијакос, Партизан, Лудогорец, Стеауа, Лудогорец и Ференцварош који је у овом периоду приходовао тек нешто више од 14.3 милиона.
Највећи трошаџија био је убедљиво Олимпијакос који се олакшао за близу 129 милиона евра. У истом периоду најмање је плаћао Хајдук. Сплитски клуб потрошио је свега 5.485 милиона, можда и логично јер једини од посматраних није играо евротакмичења. Ипак, клуб са Пољуда показао је да може итекако да се заради и у таквим околностима. Са суфицитом од 108.515.000 испред су Црвене звезде и веома близу Копенхагену.
Под Терзићевим вођством, Звезда је успела да буде боља од Стеауе зарађујући скоро двоструко више, уз истовремену трошковну ефикасност. Слично, бољи резултати забележени су и од ”вечитог бугарског шампиона” Лудогореца. Кад је у питању Партизан, Звезда је трошила нешто више него двоструко, зарађујући истовремену 1.4 пута више од својих комшија.
ХРВАТИ И ДАНЦИ ИМАЈУ БОЉЕ ЗАРАДЕ ОД ОМЛАДИНСКЕ ШКОЛЕ, АЛИ ЈЕ ПРЕСТИГНУТА ХВАЉЕНА ШКОЛА ПАРТИЗАНА
Слично је и када су у питању приходи посматрано само по критеријуму продаје играча из своје академије. Загребачки клуб зарађује више од 69 милиона у односу на црвено-беле, а бољи је и Хајдук који је близу 72 милиона евра наспрам Звездиних 58.5 милиона. За непуни милион боље своје младе продаје и Копенхаген.
Црвена звезда је успела да престигне хваљену школу Партизана по вредности продаје. Далеко је изнад и Олимпијакоса који се профилисао као легија странаца. Ипак, за разлику од бугарске легије странаца која није видела ни цента од својих питомаца, Олимпијакос је приходовао 22.4 милиона. Ференцварош је по овом основу појачао свој рачун само за 1.8 милиона. Изненађење је можда Стеауа, која је такође без прихода по основу продаје омладинаца.
НЕЗАВИДНА УСПЕШНОСТ У ПРОЦЕНИ ТРАНСФЕРА
Укупно је 63 играча по основу којих је Црвена звезда имала трансфер приливе/одливе у периоду 2014-2024. У 33 случајева тај је салдо био негативан, што значи да је клуб на њима више трошио неголи што је имао бенефита. По овом критерију бољи од Црвене звезде уз Хрвате јесу и Лудогорец и Партизан. Вечити ривал је 59% својих придошлица у истом периоду продао профитабилно. Најбољи у овом аспекту је Хајдук са готово 73% успешних (пре)продаја, па стога и не чуди како су на Пољуду у дебелом плусу изнад Црвене звезде у добити од продаје играча.
Од чак 91 послова, Олимпијакос је у 57 случајева био на губитку, стога је њихова стопа успеха у реализацији трансфера свега 35.16%. Гора је само Стеауа, пошто је клуб Ђиђија Бекалија био на добитку тек у 22 од 65 закључених послова (стопа успеха 33.85%).
НАЈВИШИ ИЗДАТАК ЗА КУПОВИНУ ПОЈЕДИНОГ ИГРАЧА
Не узимајући у обзир играче који су још увек у актуелном саставу ових клубова, интервал варијације у трансферним плаћањима је 6.300.000 евра. Пирејски црвено-бели су платили Данијела Поденса 7 милиона, а Сплићане је најскупља инвестиција коштала само 700 хиљада.
НАЈСКУПЉА ПРОДАЈА – ЦРВЕНА ЗВЕЗДА ПЕТА, АЛИ УЗ ДОДАТА УМАЊЕЊА
Убедљиво најуноснији посао реализовао је Динамо продајом Јошка Гвардиола за 36.8 милиона Лајпцигу. Куповина Поденса се итекако исплатила Олимпијакосу, будући да је Белгијанац потом продат за 19.6 милиона. Лука Вушковић који је бљеснуо у омладинској Лиги шампиона прошле године, замениће Хајдук за Тотенхем за 13.8 милиона којих иду на Пољуд.
Највреднија продаја Црвене звезде номинално износи 12 милиона колико је приходовано за Немању Радоњића, међутим због менаџерских перипетија Звезди је отишао знатно мањи износ због којег би могло да се гледа и да је иза Стеауе на овој листи.
Р Е З И М Е
Речи њеног генералног директора да је Црвена звезда “један од три клуба из целе источне Европе који је играо у Лиги шампиона, а једини од Минхена до Истанбула” необориве су чињенице. Међутим, тврдња да је Звезда “апсолутни лидер овог дела Европе” демантована је само кроз поглед на ове бројке.
Из очигледних разлога везаних за цењеност репрезентације, хрватски клубови уживају преимућство када су приходи од продаје младих играча у питању. Ипак, главни проблеми Црвене звезде су у претеривању са квантитетом.
Ставови Звездана Терзића да Звезда мора покуповати све што ваља из Србије, често резултују да многи од придошлица ни не дочекају деби у првом тиму између сељења с позајмице на позајмицу. Отуда и проценат успешности у препродаји играча испод 50%. Много прелазних рокова уназад један од важних циљева био је и растерећивање играчког кадра, а проблем више на том путу представљале су и раније жеље управе да неким, који су се потом показали као непотребни вишак, продужи уговоре.
После пласмана у Лигу шампиона 2018/19. и 2019/20. спортски сектор Црвене звезде као да је изгубио компас опијен милионима. Велики губици остварени су довођењем Раџива ван Ла Паре, Матеа Гарсије око којег је трајала сага отимања са Олимпијакосом. Лоренцо Ебисилио, Немања Мотика, Жандер, Филипо Фалко и многи други показали су се такође као промашаји који нису били близу очекивањима.
Ако бисмо рачунали добитке по основу продаје из којих искључујемо приходе од продаје из омладинских школа, Црвена звезда би за 34,5% смањила своју трансфер-добит. Ако исто урадимо са Партизаном, Звездина предност је само два милиона (32.118.000 наспрам Партизанових 30.100.000). Овде долази до изражаја успешност Партизана у препродаји играча (59.09%) у односу на Црвену звезду (47.62%). Са оваквим трендом, црвено-бели могу изложити опасности своју позицију лидера на државном нову.
Пример Копенхагена, иако није из балканског региона, показује да клуб може да има трансфер-суфицит иако не купује ради куповине. Данци су имали 19 послова мање у овом периоду. У том аспекту Црвене звезда више личи на Олимпијакос који је склон радикалним променама у играчком кадру, из којих му није дошло пуно тога доброг, будући да су изгубили неприкосновени статус у Грчкој.
Додајте коментар