Обично бива овако – кад једна екипа одлично парира фавориту, као што је Звезда у Барселони, па је сплет околности остави без ненадане сензације, следећа утакмица је пуна замки. Настави ли тако деморалисана са поразима, онда се јави сумња да је све добро била пука случајност. Победи ли, то учини са стилом и онда апетит нарасте до тачке да се пројекције раде у рикверц: да се само можемо вратити уназад и исправити раније грешке, темељи на којима смо у овом тренутку били би још чвршћи.
Па, у случају Црвене звезде, десило се ово друго. Црвено-бели су имали велико вече против екипе са горње полице Евролиге. Сферопулосова екипа убележила је други везани тријумф на свом терену, демонстриравши надмоћ у убедљивој победи 87-56. Да су малери у ситуацијама са Нејпиром и Јагом дос Сантосом заобишли црвено-беле, била би то утакмица као да је Звездин тренер теледириговао дешавања на паркету.
Алеј-уп закуцавање са две руке Боломбоја на старту јасно је сигнализовало да Звезда жели да буде шеф на овом мечу. Наносио је Итудису његов бивши центар велике проблеме до средине уводног квартала, да би му притисак још више дизао и бивши плеј, Милош Теодосић. Ауторитарно је наставила Звезда и шутевима Јага и Теа са периметра дошла до 25-16.
У другом периоду је Звезда још више нагазила по гасу и стегла одбрану. Теодосић и Јаго су комбиновали 22 поена у првом полувремену, а тројка Немање Недовића (43-23) непосредно пред полувреме донела је велику предност. Хејс-Дејвис и Џонатан Мотли издвојили су се за госте после паузе, што је гостима омогућило да се мало примакну (49-36), али је Звезда у тим моментима пронашла нову узданицу. Лука Митровић придружио се незаустављивом Теодосићу да би вођство од +20 поново било досегнуто (60-40).
Мало тога се променило након тога, пошто је Звезда комотно држала и надограђивала предност до самог краја (87-56). Практично, Црвена звезда је поставила темеље за победу до полувремена. На крају, црвено-бели су опет показали да су без премца у офанзивном скоку. Укупан однос у скоковима био је 41-25.
С разлогом је Јанис Сферопулос блистао на конференцији после меча. Његова екипа одиграла је најбољи меч у дефанзиви од дана када је сео на клупу. Посебно је задовољство што је оваква ангажованост красила екипу кроз цео меч. Узмимо за пример претходну евролигашку победу против Бајерна, Звезда је тек стисла у одбрани у последњој четвртини, што је условило да тај меч изгледа врло тензично.
У победи над Фенером, Звезда је била тотално другачија. Зато је против Бајерна изгледала као радничка екипа која хистерично вришти и реагује модрицама на модрице. Против турског клуба деловала је као тим који дели три асистенције на сваку изгубљену лопту и игра кошарку која гради самопоуздање.
За 40 минута кошарке у Арени видели смо минијатуру оних дана из рублике “strong defence” када је Црвена звезда млела великане. Истина, оваква кошарка није донела Звезди жељени искорак, али није се прославила ни са модерним и естетски пријемчивим стилом. Звездине генерације које остају упамћене по гранитној одбрани биле су далеко успешније и урезаније у срцима навијача. А и ко каже да таква кошарка не може да произведе атрактивност?
Меч против Фенербахчеа је пример како чврста одбрана може да буде стимуланс за дешавања на другој страни терена. Тешко се може прецизно упамтити у колико наврата је Звезда била бржа од сата и решавала нападе на атрактиван начин у последњим секундама. Било је мноштво атрактивних куцања и финти, погодака са дистанце. Екипи Димитриса Итудиса није било преостало ништа сем да се безусловно преда пред сампоуздањем нахрањеном екипом.
На овакву партију неко може легитимно поставити питање о кадру који се супротстављао Црвеној звезди. Истина је, Фенербахче је опхрван кадровским проблемима, али слично је и у редовима Звезде. Гледано ceteris paribus, овакво дефанзивно издање Црвене звезде не изненађује уопште јер на клупи има тренера који инсистира на конзервативном приступу, без негативних конотација те речи. Делује да је у том приступу Звезда на трагу свом изгубљеном идентитету.
Играти одбрану није само фраза, то је питање суштине. Овај меч је приказао слику екипе какву навијачи желе да виде. Ово испуњава оптимизмом за будућност, под условом наравно да постоји доследност. Искрено говорећи, Јанис Сферопулос ће имати проблема да доследно спроводи своје намере у наредним седмицама због кадровске ситуације.
Пак, лош здравствени билтен не сме да буде кишобран за једну екипу која себи поставља високе циљеве. Рањива је и конкуренција на овим пољима. Звезди брзо следи гостовање Олимпијакосу, са којим га у овом тренутку веже не само навијачко братство, него и слична судбина на терену – десеткованост која озбиљно нагриза све раскошне потенцијале.
Додајте коментар