“Ima finansijski najteži trenerski ugovor u srpskom fudbalu, tako da mora da bude i najbolji trener”. Ovo je prva i najlakša kritika na račun Baraka Bahara. Ako hoćete da ga kritikujete zarad kritikovanja njega, uzmite gornju rečenicu i činiće se da je mnogo toga izgledno i jasno.
Ako, pak, ne želite da ga kritikujete, postavljate sledeće pitanje: “Da li postoji još neki dostupan trener koji bi preuzeo Crvenu zvezdu i prošao bolje od Bahara?” I onda nastaje zabuna…
Ali to nije poenta. Nije stvar u tome da li kritikujete trenera ili ne u zavisnosti od toga šta mislite o njemu i njegovom doprinosu klubu. Dobar trener, dobar igrač, dobar menadžer, ne samo da može, već i mora imati loše noći, pogrešne odluke, pogrešne izbore. Nema drugog načina.
Da li želite da vam prepričavamo loše noći verovatno najboljeg menadžera na svetu, loše odluke i izbore Pepa Gvardiole? Bezbroj. Dakle, hajde da ostavimo opšte priče o imperativu rezultata i da razgovaramo konkretno.
Neki kiksevi Crvene zvezde imaju potpis Baraka Bahara. Njegovi sopstveni planovi su propadali, njegov alternativni plan je izostao, njegovi sopstveni izbori i ideje su uhvatili crveno-bele i nisu im dali da dišu. Ako nije najgori, to je svakako jedan od najlošijih Zvezdinih uvoda u prvenstvo poslednjih godina i za to on snosi odgovornost generalno, jer odgovornost uvek ima trener, ali posebno kada ste stranac u Srbiji i kad se vaš kiks meri dvostruko.
Kada se Crvena zvezda suoči sa timovima sa stilom koji preferiraju domaće ekipe, ima strukturalnih problema blokova i nema rešenja. Na potpuno isti način odolevali su Voždovac, Čukarički i TSC.
Ko pokvari Zvezdin vezni red, na dobrom je putu da uspe. Zvezda ne ume da se brani, jeftino greši, nema oštricu da materijalizuje svoje napade, a ponekad jednostavno nema ni sreće.
Tako da je posao trenera da ovo reši. Posao trenera je da to ili usavrši tako da se to retko dešava, ili da nađe alternativni plan kada osnovni ne funkcioniše. Bahar kao da samo stoički čeka da se tortura završi. Najava pred meč sa IMT-om da će se raditi na odbrani nije donela ostvarenje plana. Zvezda je vadila loptu iz mreže i na naredna dva meča.
Ne morate da čekate rezultat da biste shvatili da ono što je Zvezda uradila neće funkcionisati. I da u začetku TSC-ove akcije nije pogrešio Mijatović na centru, Zvezda bi ipak prosula pobedu. Neko drugi bi izgubio u sprintu, neko drugi bi pogrešio, neko drugi bi izgubio duel. Sve su to slutnje na koje navode crne sekvence pomračenjea iz Zvezdine ovosezonske igre, gde su rivali nonšalantno stizali do gola, uz neke vrlo bizarne golove.
Kada izađete na teren bez igrača poteza kao što je, dan ranije nahvaljeni Kraso i lišite se kreativnosti, kada se u drugom poluvremenu oslonite na Mijatovića u prilično nagomilanoj odbrani rivala i kada uopšte igrate odloženu utakmicu koja dolazi u gorem momentu nego što je prvobitno planirana, onda to nije plan koji nije uspeo, to je plan koji je osuđen da ne uspe!
Nije problem kada se treneri drže jednog načina igre. Za poštovanje je i kad se pedantno drže svog plana. Ali, jednostavno kada plan ne funkcioniše ni najmanje i to se dešava u ponovljenim igrama, očekuje se da vidimo nešto drugačije ili čak dramatično poboljšanje plana da bi on donekle uspeo.
Dakle, sve je to tačno i s pravom svako ko oštro kritikuje Bahara za ove mečeve to i čini sa fudbalskim argumentima. Ali ako smo od ove utakmice došli do toga da se pitamo šta on radi u Zvezdi, kakav je on promašaj, da govorimo da ne radi, ili mu udeljujemo žuti karton, onda preterujemo.
Kada je Crvena zvezda na premijeri pobedila Vojvodinu sa 5:0, Bahar je rekao da ne igramo onako kako on želi. Svoje neoduševljenje igrom je više puta isticao. Dakle, nije reč o nekome ko je slep ili žmuri pred gorućim problemima.
Crvena zvezda kao tim mora da zatvori uši pred ovim preterivanjama i ide dalje. Jer slede veoma zahtevni mečevi – svaki prvenstveni je nadalje presudan, a i u Evropi se ima šta reći. Drugo poluvreme iz Lajpciga je slika toga.
Zna to Barak Bahar i bolje od nas autsajdera i zato je navijaču Crvene zvezde bolje da ode na stadion ako je u prilici, ili ako nije, da bar ne prosipa “fudbalsku pamet” na tviteru i daje materijale opskurnim tabloidima koji rado prenose šta se piše na mreži i time dodatno narušava atmosferu nad klubom.
Kada je bila čuvena sezona 2016/17. navijači su se isto tako zgražavali nad Grofom Božovićem, da bi posle gubitka titule setno poručili – izgubili smo medijski rat. Danas se isto tako ogoljeno plasiraju kampanje protiv Crvene zvezde, a njeni navijači se rado pridružuju tome, isti oni koji su naknadno 2017. godine shvatili šta je bio medijski rat. Ipak, kratkotrajna pamet opet navodi na sličan ciklus, jer se navijač Zvezde samo nakratko otreznio, ali ne i opametio.
Nije problem u kritici. Redovi ovog članka sadrže puno pitanja i sumnju u izbore Baraka Bahara, ali se to radi na konstruktivan način, a ne u opštoj histeriji.
“Kada se Crvena zvezda suoči sa timovima sa stilom koji preferiraju domaće ekipe, ima strukturalnih problema blokova i nema rešenja. Na potpuno isti način odolevali su Voždovac, Čukarički i TSC.”
E to je poenta , čovek doveden da prođe u LŠ bar kao treći u LE na proleće, a on ne može na kraj da izađe sa batađoristima. Samo da nam je i Javor sa prvim izdankom te škole Ćurćićem dao gol glavom u nadoknadi, pa da šou bude kompletan.
Čovek izgubi od Igora Matića koji posle utakkmice sa Fiorntinom od 6:0 kaže bili smo ravnopravno do prvog gola Fiorentne, e takvi ljudi njega pobeđuju