“Има финансијски најтежи тренерски уговор у српском фудбалу, тако да мора да буде и најбољи тренер”. Ово је прва и најлакша критика на рачун Барака Бахара. Ако хоћете да га критикујете зарад критиковања њега, узмите горњу реченицу и чиниће се да је много тога изгледно и јасно.
Ако, пак, не желите да га критикујете, постављате следеће питање: “Да ли постоји још неки доступан тренер који би преузео Црвену звезду и прошао боље од Бахара?” И онда настаје забуна…
Али то није поента. Није ствар у томе да ли критикујете тренера или не у зависности од тога шта мислите о њему и његовом доприносу клубу. Добар тренер, добар играч, добар менаџер, не само да може, већ и мора имати лоше ноћи, погрешне одлуке, погрешне изборе. Нема другог начина.
Да ли желите да вам препричавамо лоше ноћи вероватно најбољег менаџера на свету, лоше одлуке и изборе Пепа Гвардиоле? Безброј. Дакле, хајде да оставимо опште приче о императиву резултата и да разговарамо конкретно.
Неки киксеви Црвене звезде имају потпис Барака Бахара. Његови сопствени планови су пропадали, његов алтернативни план је изостао, његови сопствени избори и идеје су ухватили црвено-беле и нису им дали да дишу. Ако није најгори, то је свакако један од најлошијих Звездиних увода у првенство последњих година и за то он сноси одговорност генерално, јер одговорност увек има тренер, али посебно када сте странац у Србији и кад се ваш кикс мери двоструко.
Када се Црвена звезда суочи са тимовима са стилом који преферирају домаће екипе, има структуралних проблема блокова и нема решења. На потпуно исти начин одолевали су Вождовац, Чукарички и ТСЦ.
Ко поквари Звездин везни ред, на добром је путу да успе. Звезда не уме да се брани, јефтино греши, нема оштрицу да материјализује своје нападе, а понекад једноставно нема ни среће.
Тако да је посао тренера да ово реши. Посао тренера је да то или усаврши тако да се то ретко дешава, или да нађе алтернативни план када основни не функционише. Бахар као да само стоички чека да се тортура заврши. Најава пред меч са ИМТ-ом да ће се радити на одбрани није донела остварење плана. Звезда је вадила лопту из мреже и на наредна два меча.
Не морате да чекате резултат да бисте схватили да оно што је Звезда урадила неће функционисати. И да у зачетку ТСЦ-ове акције није погрешио Мијатовић на центру, Звезда би ипак просула победу. Неко други би изгубио у спринту, неко други би погрешио, неко други би изгубио дуел. Све су то слутње на које наводе црне секвенце помрачењеа из Звездине овосезонске игре, где су ривали ноншалантно стизали до гола, уз неке врло бизарне голове.
Када изађете на терен без играча потеза као што је, дан раније нахваљени Красо и лишите се креативности, када се у другом полувремену ослоните на Мијатовића у прилично нагомиланој одбрани ривала и када уопште играте одложену утакмицу која долази у горем моменту него што је првобитно планирана, онда то није план који није успео, то је план који је осуђен да не успе!
Није проблем када се тренери држе једног начина игре. За поштовање је и кад се педантно држе свог плана. Али, једноставно када план не функционише ни најмање и то се дешава у поновљеним играма, очекује се да видимо нешто другачије или чак драматично побољшање плана да би он донекле успео.
Дакле, све је то тачно и с правом свако ко оштро критикује Бахара за ове мечеве то и чини са фудбалским аргументима. Али ако смо од ове утакмице дошли до тога да се питамо шта он ради у Звезди, какав је он промашај, да говоримо да не ради, или му удељујемо жути картон, онда претерујемо.
Када је Црвена звезда на премијери победила Војводину са 5:0, Бахар је рекао да не играмо онако како он жели. Своје неодушевљење игром је више пута истицао. Дакле, није реч о некоме ко је слеп или жмури пред горућим проблемима.
Црвена звезда као тим мора да затвори уши пред овим претеривањама и иде даље. Јер следе веома захтевни мечеви – сваки првенствени је надаље пресудан, а и у Европи се има шта рећи. Друго полувреме из Лајпцига је слика тога.
Зна то Барак Бахар и боље од нас аутсајдера и зато је навијачу Црвене звезде боље да оде на стадион ако је у прилици, или ако није, да бар не просипа “фудбалску памет” на твитеру и даје материјале опскурним таблоидима који радо преносе шта се пише на мрежи и тиме додатно нарушава атмосферу над клубом.
Када је била чувена сезона 2016/17. навијачи су се исто тако згражавали над Грофом Божовићем, да би после губитка титуле сетно поручили – изгубили смо медијски рат. Данас се исто тако огољено пласирају кампање против Црвене звезде, а њени навијачи се радо придружују томе, исти они који су накнадно 2017. године схватили шта је био медијски рат. Ипак, краткотрајна памет опет наводи на сличан циклус, јер се навијач Звезде само накратко отрезнио, али не и опаметио.
Није проблем у критици. Редови овог чланка садрже пуно питања и сумњу у изборе Барака Бахара, али се то ради на конструктиван начин, а не у општој хистерији.
“Када се Црвена звезда суочи са тимовима са стилом који преферирају домаће екипе, има структуралних проблема блокова и нема решења. На потпуно исти начин одолевали су Вождовац, Чукарички и ТСЦ.”
E to je poenta , čovek doveden da prođe u LŠ bar kao treći u LE na proleće, a on ne može na kraj da izađe sa batađoristima. Samo da nam je i Javor sa prvim izdankom te škole Ćurćićem dao gol glavom u nadoknadi, pa da šou bude kompletan.
Čovek izgubi od Igora Matića koji posle utakkmice sa Fiorntinom od 6:0 kaže bili smo ravnopravno do prvog gola Fiorentne, e takvi ljudi njega pobeđuju