Miloš Milojević je prošlost Crvene zvezde. Trener koji je klubu doneo duplu krunu, ostavio je mlak utisak i uprava je rešila da će budućnost graditi sa novim licem na klupi.
Nije bio zgodan trenutak kada je morao da uskoči u haotičnu ekipu, poljuljanu u temelju usled šoka koji je izazvala tragična eliminacija u plej-ofu za ulazak u Ligu šampiona. Ali Miloša Milojevića niko nije ni primoravao da se prihvati posla i zadatka da crveno-bele vrati na stazu utabanu evropskim prolećima i domaćim dominacijama.
I sam je govorio da je zamišljao da trenutak preuzimanja voljenog kluba ima sasvim drugačije okolnosti, ali kao da ga je u pregovorima sa Zvezdom primamila mogućnost da bude stabilizator i nastavljač kontinuiteta uspeha. Pronašao se u priči Zvezdana Terzića o zlatnoj kočiji koja staje samo jednom i ne bira vreme.
Međutim, Miloš Milojević ne samo da nije birao prigodno vreme, nego nije izabrao ni valjane saradnike koji će biti pokretači celog sistema. Sveže penzionisani Vujadin Savić u svojoj 32. godini, koji nije prošao nikakve trenerske škole i Poja Asbagi trebalo je da budu ljudi koji će držati celu ekipu. Čudno da Miloš Milojević, koji je ostavljao utiska prosvetitelja među trenerima, nije uvažavao krilaticu da snaga potiče iz kolektiva ili onu da su dve glave pametnije od jedne. Da li je Miloš Milojević verovao da je sposoban i predan da može da pokrije sve aspekte fudbalske igre i da je njegovo znanje dovoljno, a da ostatak saradnika treba da bude formalni broj na spisku, nije jasno.
Primera radi, Barak Bahar dovodi sa sobom izraelsku koloniju sastavljenu od stručnjaka razičitih profila, među kojima je mentalista, trener golmana koji sprema prekide. Bahar je na jučerašnjoj konferenciji bio bez kompleksa da prizna da je njegov prvi pomoćnik više trener, a on zapravo menadžer. Miloš Milojević nije tako razmišljao.
Kao što biva kad se teško breme sruči na pojedinca koji nema kapacitet da podnese sve to, tako je bilo i sa bivšim trenerom Zvezde. Međutim, od Milojevićevih ‘bolesti’, patila je više Crvena zvezda negoli on sam. I najbolji dokaz toga je to što Miloš Milojević ne razume zašto je na Marakani postao bivši. Do te mere da setno i kroz polu-šalu i polu-istinu provlači na konferencijama da žali što nije osvojio Ligu Evrope. Osvojena dupla kruna za njega je uspešna sezona ali Crvena zvezda je stagnirala.
EVROPSKA SEZONA – FIJASKO KOJI SE PREĆUTAVA
Crvena zvezda je žreb za Ligu Evrope dočekala u prvom šeširu. Uprkos tome, niko iz zvezdaške javnosti nije nametao imperativ osvajanja tog takmičenja kako Milojević tumači, ali niko nije ni očekivao da će završiti zakucana za dno tabele sa tek dve pobede. Grupa je bila pristojna – Monako, Ferencvaroš i Trabzonspor. Već u prvom kolu kada je Zvezda poražena od Monaka kod kuće, videlo se da francuski tim nije ekipa koja je sposobna da sa šest pobeda ‘očisti’ grupu i olakša Zvezdi, što se potvrdilo u utakmicama Monaka sa preostale dve ekipe iz grupe.
U potonjim retrospekcijama žalio se Milojević na manjak sreće kao razlog jer nije prezimio u Evropi. Pravo pitanje je gde mu je sreća u evropskim takmicama okrenula leđa? U Beogradu protiv Monaka penal koji je skrivio Slavoljub Srnić nije posledica nesreće, nego njegova hronična doza trapavosti koja je Crvenu zvezdu koštala i ranije, a uprkos tome ga je trener forsirao. U gostima Monaku, naša ekipa je izgledala kao epizodista, a ne klub koji sedam uzastopnih godina igra evropska takmičenja. U Trabzonu je Zvezda izgledala isto tako mučno, a protiv istog rivala na Marakani je bila miljenica sreće jer je turski tim nadigrao Milojevićevu ekipu i imao pogođenu prečku i stativu. Jedini meč koji je bio dobar jeste onaj protiv Ferencvaroša kod kuće, ali šta vredi kad je sedam dana kasnije u Budimpešti naš tim ispao naivan, primivši golove iz akcije koje Fradi često izvodi – lopta u sredinu kaznenog prstora za Zakarijasena i centaršut iz kornera za Maija.
Zvezdi u Evropi za izbegavanje poslednjeg mesta nije falila sreća, nego bolji rad i taktika.
BESOMUČNE ROTACIJE DEFANZIVACA I PROĆERDANE ZIMSKE PRIPREME
Utakmica protiv Novog Pazara je otelotvorenje svih kadrovskih gluposti Miloša Milojevića – počeo sa Mijatovićem špicu koji se nije video na terenu, ostavio igrača koji može da pojuri zvanje najboljeg strelca prvenstva na klupi, pa ga ubacio da igra lažnu devetku iako iznureni Katai to ne može, a onda rotirao defanzivce – Leković umesto Dragovića i Gobeljić umesto Azarova i tako sasekao krila ekipe koja nije uspela da trijumfuje na proslavi titule.
Milojević je na svakoj utakmici najviše izmena trošio na defanzivce. Skoro pa da je redovno u toku meča menjao štopera za štopera ili levog beka za levog beka. Kada je reč o defanzivcima, zanimljivo je setiti se letošnjeg meča sa TSC-om na Marakani kada je bilo nerešeno. U startnoj postavi našlo šest igrača sa defanzivnim ulogama (Eraković, Milunović, Dragović, Gobeljić, Srnić i Azarovi). Sa malo kreativnih snaga Zvezda je odigrala loš meč, gosti su bili bolji u prvom poluvemenu, a naš tim je izjednačio autogolom golmana.
Pripremni period bio je veoma važan za njega. Da posle turbulentne jeseni sam odradi pripremni period sa ekipom i definiše jasne uloge pojedinaca. Međutim, Milojević je pripreme proćerdao velikim rotacijama. Po poluvreme za novu postavku, uz najjasnije forsiranje Ibrahima Mustafe koji je prodat posle tih priprema, a ne pripreman za nosioca igre. Kada pripreme nisu bile svrsishodno odrađene, slaba igra nije stvar koja treba da čudi.
STATISTIKA KAO OMILJENA RUBLIKA
Bivši trener Zvezde posebno voli statistiku. Tokom sezone po njegovom tumačenju došlo je do poboljšanja u odnosu na period ekipe pod Dejanom Stankovićem. “Ono što smo uradili u kratkom periodu u vidu fizičkih i fudbalskih parametara u smislu toga da smo se podigli za bar 20 posto, govori o realnim i dobrim stvarima”.
Teško da neko video progres o kojem je pričao. Zvezda je pod njegovim vođstvom gro svojih utakmica rešavala golom ili dva razlike i to često finišu mečeva. Jesenas je recimo Crvena zvezda pod njegovim vođstvom samo četiri puta uspela da postigne više od dva gola.
Vodio je brigu i o statistici pri 169. večitom derbiju. Pre meča je odvažno tvrdio da Zvezda uz svo poštovanja drugih nije Mladost GAT i da ne igra na kontre. Utakmica je donela gol iz rikošeta i antifudbal u kojem je Crvena zvezda prvi put u drugom poluvremenu šutirala na gol u devetom minutu sudijske nadoknade vremena. Miloš Milojević tvrdio je da je samo par minuta tog susreta bilo problematično. “Nije bio plan da se igra reaktivno, ali preuzimam odgovornost što je bilo 7-8 minuta reaktivnih”.
Pred najavu 170. večitog derbija je konstatvao da ekipa može da igra 45-60 minuta dobrog fudbala i da do kraja treba raditi na tome da bude još 15 miuta efektivne igre. Kad pogledamo vreme u kojem je to želeo zvuči smešno – ekipa je uoči tog derbija već osvojila titulu kolo ranije.
Baratao je i sa statistikom izvođenja kornera govorivši “Prekid vam 68 posto zavisi od izvođača, potrebno je da pogodite prave zone” , ali su crveno-beli u tim situacijama uporno lupali glavom o zid, jer ubacivanja Kange na prvu stativu nisu donosila ništa.
POKUŠAJ STROGOĆE NAD NOVINARIMA I JAVNOSTI
Najteža stvar u sportu je kad ne dobijete ono što zaslužujete. A Milojević je sa pokrićem mogao da smatra da je zaslužio više od otkaza. To se očitiva i u najsvežijem istupu kada je medijima u Baharovoj domovini poručio da je ono kako se Bahar poneo prema njemu i svom klubu neprofesionalno. Svom nasledniku je poručio da će mu se tražiti pobede protiv Reala, a da ima negativna iskustva u Ligi šampiona protiv Pariza i Benfike.
Frustriran je bio i kroz sezonu. Kulminiralo je na konferenciji posle 169. derbija kada je optužio novinare da su napravili utakmicu ružnom. “Niste im vi olakšali posao, stavili ste kao da je na život ili smrt. To ubija kvalitet derbija”. Na tome se nije zaustavio, pa je pecnuo štampu pobedonosnim likovanjem – “Digli ste frku protiv Ludogoreca da je trener mlad i neiskusan i da ne može da dobije derbi, pošto samo bivši igrači mogu da dobiju derbi”.
Jedan od novinara koji je dotadašnju diskusiju samo posmatrao sa strane javio se za reč i pitao šefa struke da li je on to na nekoga ljut, a onda je proradio odbrambeni mehanizam usled kojeg je Miloš Milojević pokušao da prebaci čoveku koji ga nikakvim od prethodnih pitanja nije rešetao – “Ne, ne. Nisam nikad ljut. Jesi se pronašao da sam ljut na tebe? Kad nisam kriv ja se ne pravdam, a ti se sad pravdaš. Nisam ljut. Nemam taj gard, ali ako kritikujete morate i vi da primite kritiku. Ili je šala jednostrana?”.
Ni zvezdaška javnst nije dobila poruke ohrabrenja koje bi nagovestile nezadovoljstvo ovim načinom igre. Umesto toga, u ozbiljnom tonu je poručio onima koji bi da gledaju bolji fudbal da izdvoje 150 funti i odu u Englesku da gledaju meč premijerlige. Nakon smirivanja strasti, posle par dana pokušao je da se opravda da je reč o šali.
Prema ekipi nije bio strog tako često u javnosti. Pamti se kada je posle iksa u Kruševcu kazao da su neki igrači verovatno srećni posle ovoga. A o tome da nije bilo idilično na tim relacijama, posvedočio je Pešić posle finala kupa kada je rekao da igrači često nisu bili korektni prema njemu, ali ni on prema njima.
REZIME
Milojević je doneo vrednu titulu koja je naš klub lansirala u grupnu fazu Lige šampiona. Istina da pravu konkurenciju nije imao, ni da igra nije bila impresivna. Završio je i sa Kup-trofejom u rukama. Međutim, finalni utisak nije ni pozitivan, ni negativan. Prikazao se kao mlak.
Ni previše vruće, ni totalno hladno da ukus ostane u sećanju i za nezaorav, nego mlako koje se najlakše izbljuje. Takva je bila i sezona Crvene zvezde – bez tona i boje. Sivilo u kojem nije bilo prostora za napredak.
Miloš Milojević je imao velike planove o podmlađivanju ekipe, ali ne i priliku. Sa svim svojim nedostavima će se morati boriti ako želi da postane veliki trener. Da sam pogleda unazad na svoj trenerski rad, nesporazum sa upravom imao je i u Mjelbiju i Hamarbiju. U Malmeu je otpušten jer je eliminisan od litvanske ekipe, u Zvezdi su procenili da nije pravo rešenje za izazove. Simptomatično je da je svuda skončao na sličan način.
Vreme je ono što je potrebno za njegove planove, ali je ono u Zvezdi ograničen resurs isto koliko i finansije. Zlatna kočija iz Terzićeve priče pored toga što pruža veliku priliku da se uđe na mala vrata u svet galantnih, ona ume i da izbaci putnika iz svojih sedišta i da ih pregazi.
Dodajte komentar