Милош Милојевић је прошлост Црвене звезде. Тренер који је клубу донео дуплу круну, оставио је млак утисак и управа је решила да ће будућност градити са новим лицем на клупи.
Није био згодан тренутак када је морао да ускочи у хаотичну екипу, пољуљану у темељу услед шока који је изазвала трагична елиминација у плеј-офу за улазак у Лигу шампиона. Али Милоша Милојевића нико није ни приморавао да се прихвати посла и задатка да црвено-беле врати на стазу утабану европским пролећима и домаћим доминацијама.
И сам је говорио да је замишљао да тренутак преузимања вољеног клуба има сасвим другачије околности, али као да га је у преговорима са Звездом примамила могућност да буде стабилизатор и настављач континуитета успеха. Пронашао се у причи Звездана Терзића о златној кочији која стаје само једном и не бира време.
Међутим, Милош Милојевић не само да није бирао пригодно време, него није изабрао ни ваљане сараднике који ће бити покретачи целог система. Свеже пензионисани Вујадин Савић у својој 32. години, који није прошао никакве тренерске школе и Поја Асбаги требало је да буду људи који ће држати целу екипу. Чудно да Милош Милојевић, који је остављао утиска просветитеља међу тренерима, није уважавао крилатицу да снага потиче из колектива или ону да су две главе паметније од једне. Да ли је Милош Милојевић веровао да је способан и предан да може да покрије све аспекте фудбалске игре и да је његово знање довољно, а да остатак сарадника треба да буде формални број на списку, није јасно.
Примера ради, Барак Бахар доводи са собом израелску колонију састављену од стручњака разичитих профила, међу којима је менталиста, тренер голмана који спрема прекиде. Бахар је на јучерашњој конференцији био без комплекса да призна да је његов први помоћник више тренер, а он заправо менаџер. Милош Милојевић није тако размишљао.
Као што бива кад се тешко бреме сручи на појединца који нема капацитет да поднесе све то, тако је било и са бившим тренером Звезде. Међутим, од Милојевићевих ‘болести’, патила је више Црвена звезда неголи он сам. И најбољи доказ тога је то што Милош Милојевић не разуме зашто је на Маракани постао бивши. До те мере да сетно и кроз полу-шалу и полу-истину провлачи на конференцијама да жали што није освојио Лигу Европе. Освојена дупла круна за њега је успешна сезона али Црвена звезда је стагнирала.
ЕВРОПСКА СЕЗОНА – ФИЈАСКО КОЈИ СЕ ПРЕЋУТАВА
Црвена звезда је жреб за Лигу Европе дочекала у првом шеширу. Упркос томе, нико из звездашке јавности није наметао императив освајања тог такмичења како Милојевић тумачи, али нико није ни очекивао да ће завршити закуцана за дно табеле са тек две победе. Група је била пристојна – Монако, Ференцварош и Трабзонспор. Већ у првом колу када је Звезда поражена од Монака код куће, видело се да француски тим није екипа која је способна да са шест победа ‘очисти’ групу и олакша Звезди, што се потврдило у утакмицама Монака са преостале две екипе из групе.
У потоњим ретроспекцијама жалио се Милојевић на мањак среће као разлог јер није презимио у Европи. Право питање је где му је срећа у европским такмицама окренула леђа? У Београду против Монака пенал који је скривио Славољуб Срнић није последица несреће, него његова хронична доза трапавости која је Црвену звезду коштала и раније, а упркос томе га је тренер форсирао. У гостима Монаку, наша екипа је изгледала као епизодиста, а не клуб који седам узастопних година игра европска такмичења. У Трабзону је Звезда изгледала исто тако мучно, а против истог ривала на Маракани је била миљеница среће јер је турски тим надиграо Милојевићеву екипу и имао погођену пречку и стативу. Једини меч који је био добар јесте онај против Ференцвароша код куће, али шта вреди кад је седам дана касније у Будимпешти наш тим испао наиван, примивши голове из акције које Фради често изводи – лопта у средину казненог прстора за Закаријасена и центаршут из корнера за Маија.
Звезди у Европи за избегавање последњег места није фалила срећа, него бољи рад и тактика.
БЕСОМУЧНЕ РОТАЦИЈЕ ДЕФАНЗИВАЦА И ПРОЋЕРДАНЕ ЗИМСКЕ ПРИПРЕМЕ
Утакмица против Новог Пазара је отелотворење свих кадровских глупости Милоша Милојевића – почео са Мијатовићем шпицу који се није видео на терену, оставио играча који може да појури звање најбољег стрелца првенства на клупи, па га убацио да игра лажну деветку иако изнурени Катаи то не може, а онда ротирао дефанзивце – Лековић уместо Драговића и Гобељић уместо Азарова и тако сасекао крила екипе која није успела да тријумфује на прослави титуле.
Милојевић је на свакој утакмици највише измена трошио на дефанзивце. Скоро па да је редовно у току меча мењао штопера за штопера или левог бека за левог бека. Када је реч о дефанзивцима, занимљиво је сетити се летошњег меча са ТСЦ-ом на Маракани када је било нерешено. У стартној постави нашло шест играча са дефанзивним улогама (Ераковић, Милуновић, Драговић, Гобељић, Срнић и Азарови). Са мало креативних снага Звезда је одиграла лош меч, гости су били бољи у првом полувемену, а наш тим је изједначио аутоголом голмана.
Припремни период био је веома важан за њега. Да после турбулентне јесени сам одради припремни период са екипом и дефинише јасне улоге појединаца. Међутим, Милојевић је припреме проћердао великим ротацијама. По полувреме за нову поставку, уз најјасније форсирање Ибрахима Мустафе који је продат после тих припрема, а не припреман за носиоца игре. Када припреме нису биле сврсисходно одрађене, слаба игра није ствар која треба да чуди.
СТАТИСТИКА КАО ОМИЉЕНА РУБЛИКА
Бивши тренер Звезде посебно воли статистику. Током сезоне по његовом тумачењу дошло је до побољшања у односу на период екипе под Дејаном Станковићем. “Оно што смо урадили у кратком периоду у виду физичких и фудбалских параметара у смислу тога да смо се подигли за бар 20 посто, говори о реалним и добрим стварима”.
Тешко да неко видео прогрес о којем је причао. Звезда је под његовим вођством гро својих утакмица решавала голом или два разлике и то често финишу мечева. Јесенас је рецимо Црвена звезда под његовим вођством само четири пута успела да постигне више од два гола.
Водио је бригу и о статистици при 169. вечитом дербију. Пре меча је одважно тврдио да Звезда уз сво поштовања других није Младост ГАТ и да не игра на контре. Утакмица је донела гол из рикошета и антифудбал у којем је Црвена звезда први пут у другом полувремену шутирала на гол у деветом минуту судијске надокнаде времена. Милош Милојевић тврдио је да је само пар минута тог сусрета било проблематично. “Није био план да се игра реактивно, али преузимам одговорност што је било 7-8 минута реактивних”.
Пред најаву 170. вечитог дербија је констатвао да екипа може да игра 45-60 минута доброг фудбала и да до краја треба радити на томе да буде још 15 миута ефективне игре. Кад погледамо време у којем је то желео звучи смешно – екипа је уочи тог дербија већ освојила титулу коло раније.
Баратао је и са статистиком извођења корнера говоривши “Прекид вам 68 посто зависи од извођача, потребно је да погодите праве зоне” , али су црвено-бели у тим ситуацијама упорно лупали главом о зид, јер убацивања Канге на прву стативу нису доносила ништа.
ПОКУШАЈ СТРОГОЋЕ НАД НОВИНАРИМА И ЈАВНОСТИ
Најтежа ствар у спорту је кад не добијете оно што заслужујете. А Милојевић је са покрићем могао да сматра да је заслужио више од отказа. То се очитива и у најсвежијем иступу када је медијима у Бахаровој домовини поручио да је оно како се Бахар понео према њему и свом клубу непрофесионално. Свом наследнику је поручио да ће му се тражити победе против Реала, а да има негативна искуства у Лиги шампиона против Париза и Бенфике.
Фрустриран је био и кроз сезону. Кулминирало је на конференцији после 169. дербија када је оптужио новинаре да су направили утакмицу ружном. “Нисте им ви олакшали посао, ставили сте као да је на живот или смрт. То убија квалитет дербија”. На томе се није зауставио, па је пецнуо штампу победоносним ликовањем – “Дигли сте фрку против Лудогореца да је тренер млад и неискусан и да не може да добије дерби, пошто само бивши играчи могу да добију дерби”.
Један од новинара који је дотадашњу дискусију само посматрао са стране јавио се за реч и питао шефа струке да ли је он то на некога љут, а онда је прорадио одбрамбени механизам услед којег је Милош Милојевић покушао да пребаци човеку који га никаквим од претходних питања није решетао – “Не, не. Нисам никад љут. Јеси се пронашао да сам љут на тебе? Кад нисам крив ја се не правдам, а ти се сад правдаш. Нисам љут. Немам тај гард, али ако критикујете морате и ви да примите критику. Или је шала једнострана?”.
Ни звездашка јавнст није добила поруке охрабрења које би наговестиле незадовољство овим начином игре. Уместо тога, у озбиљном тону је поручио онима који би да гледају бољи фудбал да издвоје 150 фунти и оду у Енглеску да гледају меч премијерлиге. Након смиривања страсти, после пар дана покушао је да се оправда да је реч о шали.
Према екипи није био строг тако често у јавности. Памти се када је после икса у Крушевцу казао да су неки играчи вероватно срећни после овога. А о томе да није било идилично на тим релацијама, посведочио је Пешић после финала купа када је рекао да играчи често нису били коректни према њему, али ни он према њима.
РЕЗИМЕ
Милојевић је донео вредну титулу која је наш клуб лансирала у групну фазу Лиге шампиона. Истина да праву конкуренцију није имао, ни да игра није била импресивна. Завршио је и са Куп-трофејом у рукама. Међутим, финални утисак није ни позитиван, ни негативан. Приказао се као млак.
Ни превише вруће, ни тотално хладно да укус остане у сећању и за незаорав, него млако које се најлакше избљује. Таква је била и сезона Црвене звезде – без тона и боје. Сивило у којем није било простора за напредак.
Милош Милојевић је имао велике планове о подмлађивању екипе, али не и прилику. Са свим својим недоставима ће се морати борити ако жели да постане велики тренер. Да сам погледа уназад на свој тренерски рад, неспоразум са управом имао је и у Мјелбију и Хамарбију. У Малмеу је отпуштен јер је елиминисан од литванске екипе, у Звезди су проценили да није право решење за изазове. Симптоматично је да је свуда скончао на сличан начин.
Време је оно што је потребно за његове планове, али је оно у Звезди ограничен ресурс исто колико и финансије. Златна кочија из Терзићеве приче поред тога што пружа велику прилику да се уђе на мала врата у свет галантних, она уме и да избаци путника из својих седишта и да их прегази.
Додајте коментар