Fudbaleri Crvene zvezde uspeli su da minimalnim slavljem u 169. večitom derbiju upišu još jednu prvenstvenu pobedu i dodatno se odlepe od prvog pratioca na tabeli pošto se razlika sada meri u 16 bodova prednosti. Ipak, najveći deo navijača nije osetio satisfakciju posle blede partije.
Mnogo je bilo očekivanja uoči dvoboja pošto su crveno-beli imali ogromnu zalihu bodova i pre derbija, mislilo se da će to omogućiti da noge igrača “postanu lakše”, a da će trener komandovati stil igre koji će razgaliti navijače i privoleti ih da u masovnijem broju dolaze i na druge prvenstvene utakmice. Zvezda je povela vrlo rano, što je dodatno ohrabrivalo da će se pratiti otvoren i dinamičan meč. Na kraju – ćorak. Naš tim odigrao je ubogu utakmicu gde je izuzev gola potpomognutog rikošetom, prikazao ravno ništa protiv indisponiranog rivala.
Svako ko je pogledao konferenciju trenera Crvene zvezde po okončanju meča, mogao je da vidi tenziju i pravdanja. Vladala je nelagoda kao da naša ekipa ovaj meč nije dobila. Razgovor sa predstavnicima “sedme sile” poslužio je kao svojevrstan lakmus papir. Igrači na terenu nisu mogli bili ništa mirniji i u okvakvom povoljnom ambijentu kad ih predvodi nervozan čovek.
A Miloš Milojević je znake preopterećenosti pokazivao i u najavi meča. “Kada sam dolazio, bilo je da mogu da izgubim prednost. Sada kažu: ‘Oni ne mogu ništa da izgube’, samo ja mogu da izgubim. Tako da, u derbiju izgleda postoji samo jedan gubitnik, a to sam ja”.
Rezonovao je posle utakmice da je odgovornost za ovakav izgled njegovog tima na novinarima – “Niste im vi olakšali posao, stavili ste kao da je na život ili smrt. To ubija kvalitet derbija”. Na tome se nije zaustavio, pa je pecnuo štampu pobedonosnim likovanjem – “Digli ste frku protiv Ludogoreca da je trener mlad i neiskusan i da ne može da dobije derbi, pošto samo bivši igrači mogu da dobiju derbi”.
Čak ni ljudima preko puta Milojevića nije bilo jasan ovakav nastup. Jedan od novinara koji je dotadašnju diskusiju samo posmatrao sa strane javio se za reč i pitao šefa struke da li je on to na nekoga ljut, a onda je proradio odbrambeni mehanizam usled kojeg je Miloš Milojević pokušao da prebaci čoveku koji ga nikakvim od prethodnih pitanja nije rešetao – “Ne, ne. Nisam nikad ljut. Jesi se pronašao da sam ljut na tebe? Kad nisam kriv ja se ne pravdam, a ti se sad pravdaš. Nisam ljut. Nemam taj gard, ali ako kritikujete morate i vi da primite kritiku. Ili je šala jednostrana?”.
Kazao je još na konferenciji da prihvata svaku pozitivnu i konstruktivnu kritiku, ali nije delovalo tako kada je upitan šta bi rekao o ovakvoj igri da je posmatra u ulozi navijača. Smelo je poručio svima “Ako hoćete da gledate malo bolji fudbal, morate da odete i platite Premijer ligu. Platite 150 funti, gledajte najbolje igrače i uživajte”.
Ostaće za pamćenje da je Crvena zvezda na svom terenu u drugom poluvremenu prvi put ugrozila gol rivala u dubokoj nadoknadi vremena, tj. u 99. minutu utakmice posle udarca Pešića iz kosine. Treneru je u svemu tome sporno svega sedam ili osam minuta –“Nije bio plan da se igra reaktivno, ali preuzimam odgovornost što je bilo 7-8 minuta reaktivnih”.
Jasno je da je utakmica bila od velike važnosti, da je Zvezda upisala pobedu i da će igra zaboraviti od strane većine za koji mesec. No, ovde je reč i nečem više. Milojevićeva Zvezda je opet ličila na onu iz avgustovskih dana na stadionu Partizana. Posle postignutog kola opet se stalo, ma koliko nam on pričao da iz dana u dan napredujemo u smislu efektivne igre. Jučerašnji derbi zapravo je bilo slabije izdanje nego li u derbiju iz prvog dela sezone. Nije se puno toga fudbalskog moglo videti. Utrčavanja, osvajanje prostora, dupli pas, uigrani prekid, dribling – sve je ovo izostalo.
Kamen sa srca Miloša Milojvića je pao pošto je Aleksandar Živković poslednji put dunuo pištaljku. Usled olakšanja, otišao je pod severnu tribinu da slavi sa navijačima i igračima. Nešto što nije uobičajena praksa za nekog trenera. I to govori koliko mu je bilo bitno samo da pobedi. Međutim, drugačiji tretman imao je od zapadne tribine pošto ga je izviždala. Pamtiće se da je prvi trener koji je pobedio derbi to dočekao.
Nije to čuo Milojević, ili se samo pravio da nije kad su ga pitali novinari – “Nisam. Bio sam fokusiran na meč pa nisam”, a onda je izustio jednu poraznu rečenicu koja je mnogima promakla, a deluje da je decidna – “Ne čuju me ni moji igrači”.
Dodajte komentar