Фудбал Фудбал/Вести Фудбал/Извештаји и анализе ЦЗБГ

Ноћ када је Звезда тријумфовала, али не и Милош Милојевић

Фудбалери Црвене звезде успели су да минималним слављем у 169. вечитом дербију упишу још једну првенствену победу и додатно се одлепе од првог пратиоца на табели пошто се разлика сада мери у 16 бодова предности. Ипак, највећи део навијача није осетио сатисфакцију после бледе партије.

Много је било очекивања уочи двобоја пошто су црвено-бели имали огромну залиху бодова и пре дербија, мислило се да ће то омогућити да ноге играча “постану лакше”, а да ће тренер командовати стил игре који ће разгалити навијаче и приволети их да у масовнијем броју долазе и на друге првенствене утакмице. Звезда је повела врло рано, што је додатно охрабривало да ће се пратити отворен и динамичан меч. На крају – ћорак. Наш тим одиграо је убогу утакмицу где је изузев гола потпомогнутог рикошетом, приказао равно ништа против индиспонираног ривала.

Свако ко је погледао конференцију тренера Црвене звезде по окончању меча, могао је да види тензију и правдања. Владала је нелагода као да наша екипа овај меч није добила. Разговор са представницима “седме силе”  послужио је као својеврстан лакмус папир. Играчи на терену нису могли били ништа мирнији и у окваквом повољном амбијенту кад их предводи нервозан човек.

А Милош Милојевић је знаке преоптерећености показивао и у најави меча. “Када сам долазио, било је да могу да изгубим предност. Сада кажу: ‘Они не могу ништа да изгубе’, само ја могу да изгубим. Тако да, у дербију изгледа постоји само један губитник, а то сам ја”.

Резоновао је после утакмице да је одговорност за овакав изглед његовог тима на новинарима – “Нисте им ви олакшали посао, ставили сте као да је на живот или смрт. То убија квалитет дербија”. На томе се није зауставио, па је пецнуо штампу победоносним ликовањем – “Дигли сте фрку против Лудогореца да је тренер млад и неискусан и да не може да добије дерби, пошто само бивши играчи могу да добију дерби”.

Чак ни људима преко пута Милојевића није било јасан овакав наступ. Један од новинара који је дотадашњу дискусију само посматрао са стране јавио се за реч и питао шефа струке да ли је он то на некога љут, а онда је прорадио одбрамбени механизам услед којег је Милош Милојевић покушао да пребаци човеку који га никаквим од претходних питања није решетао – “Не, не. Нисам никад љут. Јеси се пронашао да сам љут на тебе? Кад нисам крив ја се не правдам, а ти се сад правдаш. Нисам љут. Немам тај гард, али ако критикујете морате и ви да примите критику. Или је шала једнострана?”. 

Казао је још на конференцији да прихвата сваку позитивну и конструктивну критику, али није деловало тако када је упитан шта би рекао о оваквој игри да је посматра у улози навијача. Смело је поручио свима “Ако хоћете да гледате мало бољи фудбал, морате да одете и платите Премијер лигу. Платите 150 фунти, гледајте најбоље играче и уживајте”.

Остаће за памћење да је Црвена звезда на свом терену у другом полувремену први пут угрозила гол ривала у дубокој надокнади времена, тј. у 99. минуту утакмице после ударца Пешића из косине. Тренеру је у свему томе спорно свега седам или осам минута –“Није био план да се игра реактивно, али преузимам одговорност што је било 7-8 минута реактивних”.

Јасно је да је утакмица била од велике важности, да је Звезда уписала победу и да ће игра заборавити од стране већине за који месец. Но, овде је реч и нечем више. Милојевићева Звезда је опет личила на ону из августовских дана на стадиону Партизана. После постигнутог кола опет се стало, ма колико нам он причао да из дана у дан напредујемо у смислу ефективне игре. Јучерашњи дерби заправо је било слабије издање него ли у дербију из првог дела сезоне. Није се пуно тога фудбалског могло видети. Утрчавања, освајање простора, дупли пас, уиграни прекид, дриблинг – све је ово изостало.

Камен са срца Милоша Милојвића је пао пошто је Александар Живковић последњи пут дунуо  пиштаљку. Услед олакшања, отишао је под северну трибину да слави са навијачима и играчима. Нешто што није уобичајена пракса за неког тренера. И то говори колико му је било битно само да победи. Међутим, другачији третман имао је од западне трибине пошто га је извиждала. Памтиће се да је први тренер који је победио дерби то дочекао.

Није то чуо Милојевић, или се само правио да није кад су га питали новинари – “Нисам. Био сам фокусиран на меч па нисам”, а онда је изустио једну поразну реченицу која је многима промакла, а делује да је децидна – “Не чују ме ни моји играчи”.

Додајте коментар

Кликните да бисте објавили коментар

Скочи на траку са алаткама