U 21. veku imala je Crvena zvezda priliku da 15 puta ode na megdan nekom od timova iz lige koja se u datom momentu kotirala na TOP 5 UEFA rang listi – ishod 2-3-10.
Večita enigma i predmet polemike među navijačima Crvene zvezde biće priča šta da klub u turbulentnim devedesetim nije bio talac velike geopolitičke igre rušenja socijalističkih sistema koja se u ovom regionu personifikovala kroz krvave građanske ratove, a za koje je stigmatizovan jedan narod dok su drugi svesrdno potpomognuti. Dobar deo zvezdaške javnosti, pa i onaj koji nije bio onda ni rođen, uveren je da bi Zvezda i posle Barija osvojila evropsku titulu i da ne bi gledala Sampdoriji u leđa 1992. godine. Ne samo to, već je Zvezda mnogo izgubila u tri sezone u kojima nije dobila priliku da igra na evro-sceni.
Nema smisla lamentirati nad nečim što je bilo pre 30 godine i van dometa sporta, ali je sigurno da bi Crvena zvezda bila neuporedivo konkurentnija i takmac koji bi u evropskim okvirima igrao zapaženiju rolu od post-Barijevskih zabeleženih rezultata. Dovoljno je pogledati kako se nekada naš klub nosio sa najjačima, pa sagledati inferiornost u današnjici.
Najveći uspeh Zvezde u doglednoj prošlosti je prošlogošinja osmina-finala Lige Evrope gde je zaustavljena od Rendžersa. Hteli-ne hteli moramo reći da je za Zvezdin renme to malo, tim više što smo mogli da gledamo kako jedan APOEL uzima prvo mesto u grupi Lige šampiona i stiže do četvrtfinala, kako Ludogorec, BATE Borisov i Viktorija Plzenj sa treće pozicije u grupi Lige šampiona dočekuju evropsko proleće ili kako zagrebački Dinamo stiže do četvrtfinala Lige Evrope.
Mnogo je faktora, i internih i eksternih, koji su Zvezdu udaljili od pozicije gde po mnogim parametrima pripada. Za novo evropsko proleće Crvenoj zvezdi biće potrebna pobeda, a u kojem takmičenju bi nastavila svoje takmičenje zavisi i od ishoda u Turskoj, gde će se u crnomorskoj regiji sastati Trabzonspor i već kvalifikovani Ferencvaroš.
Ako se prošlost može uzeti kao nekakav prediktor jasno je da neće biti lako jer bi pobeda u Monaku bila tek treća u ovom veku izvojevana u gostima kod nekog tima iz Lige petica. Dve koje na svom spisku ima Zvezda su one protiv Kjeva u Veroni 2002. godine i u Kelnu 2017. godine.
Uz dve pobede tu su i tri remija. Onaj sa Strazburom iz 2005. boli i više nego poraz jer je Zvezda upravo u Francuskoj u poslednjim sekundama ostala bez evropskog proleća. Sveži su “iksevi” u Londonu protiv Arsenala kad je Vujadin Savić mogao stopama svog oca da utiša Emirejts, ali je njegova sreća stala na prečki. Poslednji je onaj u Milanu u okviru šesnaestine finala Lige Evrope. Zbog pravila gola u gostima Zvezda je eliminisana iako je bila ravnopravna italijanskom sastavu, a Marko Gobeljić je propustio priliku da smesti loptu u praznu mrežu i verovatno donese prolaz, potom je dobio crveni karton.
Deset poraza naneli su Bajer Leverkuzen (0:3), Lacio (0:1), Milan (0:1), Sasuolo (0:3), Liverpul (0:4), PSŽ (1:6), Napoli (1:3), Bajern (0:3), Totenhem (0:5) i Hofenhajm (0:2).
Ne zaboravljamo ni da je Zvezda igrala sa bolne mečeve u Francuskoj sa Renom (0:4) i Bordoom (2:3), ali je u tim sezonama francuska Liga 1 bila šesta u Evropi i gledala u leđa Špancima, Englezima, Nemcima, Italijanima i Portugalcima.
Vreme je za veliki rezultat na strani, iskorak i naplatu računa Francuzima protiv kojih je Zvezda doživela mnoštvo bolnih momenata, iako se pamti pre svih onaj najslađi – sudar sa Marsejom u Bariju.
Sve vesti možete komentarisati i na našem FORUMU
Dodajte komentar