У 21. веку имала је Црвена звезда прилику да 15 пута оде на мегдан неком од тимова из лиге која се у датом моменту котирала на ТОП 5 УЕФА ранг листи – исход 2-3-10.
Вечита енигма и предмет полемике међу навијачима Црвене звезде биће прича шта да клуб у турбулентним деведесетим није био талац велике геополитичке игре рушења социјалистичких система која се у овом региону персонификовала кроз крваве грађанске ратове, а за које је стигматизован један народ док су други свесрдно потпомогнути. Добар део звездашке јавности, па и онај који није био онда ни рођен, уверен је да би Звезда и после Барија освојила европску титулу и да не би гледала Сампдорији у леђа 1992. године. Не само то, већ је Звезда много изгубила у три сезоне у којима није добила прилику да игра на евро-сцени.
Нема смисла ламентирати над нечим што је било пре 30 године и ван домета спорта, али је сигурно да би Црвена звезда била неупоредиво конкурентнија и такмац који би у европским оквирима играо запаженију ролу од пост-Баријевских забележених резултата. Довољно је погледати како се некада наш клуб носио са најјачима, па сагледати инфериорност у данашњици.
Највећи успех Звезде у догледној прошлости је прошлогошиња осмина-финала Лиге Европе где је заустављена од Ренџерса. Хтели-не хтели морамо рећи да је за Звездин ренме то мало, тим више што смо могли да гледамо како један АПОЕЛ узима прво место у групи Лиге шампиона и стиже до четвртфинала, како Лудогорец, БАТЕ Борисов и Викторија Плзењ са треће позиције у групи Лиге шампиона дочекују европско пролеће или како загребачки Динамо стиже до четвртфинала Лиге Европе.
Много је фактора, и интерних и екстерних, који су Звезду удаљили од позиције где по многим параметрима припада. За ново европско пролеће Црвеној звезди биће потребна победа, а у којем такмичењу би наставила своје такмичење зависи и од исхода у Турској, где ће се у црноморској регији састати Трабзонспор и већ квалификовани Ференцварош.
Ако се прошлост може узети као некакав предиктор јасно је да неће бити лако јер би победа у Монаку била тек трећа у овом веку извојевана у гостима код неког тима из Лиге петица. Две које на свом списку има Звезда су оне против Кјева у Верони 2002. године и у Келну 2017. године.
Уз две победе ту су и три ремија. Онај са Стразбуром из 2005. боли и више него пораз јер је Звезда управо у Француској у последњим секундама остала без европског пролећа. Свежи су “иксеви” у Лондону против Арсенала кад је Вујадин Савић могао стопама свог оца да утиша Емирејтс, али је његова срећа стала на пречки. Последњи је онај у Милану у оквиру шеснаестине финала Лиге Европе. Због правила гола у гостима Звезда је елиминисана иако је била равноправна италијанском саставу, а Марко Гобељић је пропустио прилику да смести лопту у празну мрежу и вероватно донесе пролаз, потом је добио црвени картон.
Десет пораза нанели су Бајер Леверкузен (0:3), Лацио (0:1), Милан (0:1), Сасуоло (0:3), Ливерпул (0:4), ПСЖ (1:6), Наполи (1:3), Бајерн (0:3), Тотенхем (0:5) и Хофенхајм (0:2).
Не заборављамо ни да је Звезда играла са болне мечеве у Француској са Реном (0:4) и Бордоом (2:3), али је у тим сезонама француска Лига 1 била шеста у Европи и гледала у леђа Шпанцима, Енглезима, Немцима, Италијанима и Португалцима.
Време је за велики резултат на страни, искорак и наплату рачуна Французима против којих је Звезда доживела мноштво болних момената, иако се памти пре свих онај најслађи – судар са Марсејом у Барију.
Све вести можете коментарисати и на нашем ФОРУМУ
Додајте коментар