Времеплов Историја Кошарка Сећања ЦЗБГ

Времеплов: Милутин Алексић — Остати у игри до краја (2004)

Милутин Алексић — насловна слика
Насловна слика Милутина Алексића

Мај 2004: Навијачи Црвене звезде су жалили за својим дететом Милутином Алексићем када га је клуб са Малог Калемегдана опуштено пустио да оде, али је доласком у вршачки Хемофарм показао да још није био отписан.

У Хемофарм је Милутин Алексић дошао на самој завршници сезоне 2003/2004, када је овај некада популаран спортски бренд Вршца играо мечеве у Суперлиги СЦГ. Био је један од заслужних што је овом клубу обезбедио право играња у АБА лиги наредне сезоне. Са само 22 године је успео да проживи спортске летове и падове, успехе и неуспехе, изненађења и разочарања… а да притом не изгуби пут ка циљу којим иде од малена: остати у игри до краја.

Милутинова спортска прича је почела када су га родитељи, инспирисани висином, „бацили“ у кошарку и склонили са блоковског асфалта. Урођен таленат и вредан рад су га довели до првог тима Црвене звезде, а онда су дошле „луде године“ са којима се требало изборити. Каријера некадашњег лидера генерације и капитена запала је у стагнацију.

„Кошаркашке амбиције увек су постојале, али моја предност није била све време сразмерна потребама. Кад си мали све иде на таленат, а кад мало порастеш потребан је озбиљан приступ раду. Као клинац сматрао сам да ће све доћи само од себе, а сад знам да је потребно улагати и одрицати се“, свестан је Милутин својих слабих фаза, али мисли да је „неуредан“ живот природан за човека са 18, 19 година и да после свега енергију треба знати усмерити ка правој ствари.

„Све у вези мене било је преувеличано. Никад нисам претеривао у конзумирању животних ствари ван кошарке колико су људи о томе причали, али су ме натерали да се замислим којим то путем моја каријера иде.“

Кад су све „дечије болести“ прошле и успеси почели да се нижу, популарном Алекси је стигла нова мора због које је напустио Звезду. Многим тренерима био је битан учинак играча на терену, али Змагу Сагадину то није било довољно.

„Највећу афирмацију стекао сам у Звезди, а онда је дошао нови тренер Змаго Сагадин. Мој одлазак из клуба везан је искључиво за њега и његову замисао тима. Због третнама који је имао према мени незадовољство је било огромно. Слажем се да сам правио грешке у приступу, али мислим да је могла да ми се дâ бар једна шанса.“

Иако је Милутин тврдио да би Милутин Алексић „опет отишао из клуба због тог човека“, признао је да је наведен догађај утицао на његово професионално сазревање.

„Целу причу сам емотивно доживео јер сам у време одласка из Звезде био у највећем успону. У пола сезоне, кад су екипе увелико формиране, требало је наћи нови клуб… С друге стране то ме је тргло да размислим о свему, па сам схватио колико има неправде у спорту на који сам до тад гледао као на фер-плеј… Можда је добро што су ми се такве ствари догодиле раније у каријери…“

После кратког боравка у подгоричкој Будућности стизале су понуде из иностранства, а најпривлачнија му је била из кипарког АЕЛ, првака државе који се у сезони 2003/2004 надметао у ФИБА-иној Лиги Европе (FIBA Europe League).

„После лоше сезоне разговори са неким тренерима улили су ми самопоуздање да могу са се опробам у неком већем евро клубу. Био сам скептичан према одласку у Лимасол, али се испоставило као добро решење. Саиграчи су ми били Европљани и Американци. Ређали смо победу за победом, а ја сам имао добру минутажу и добар учинак што се види кроз статистику“, присетио се Милутин Алексић кратког боравка на Кипру, када је сезону у ФИБА Лиги Европе завршио као МВП на бековској позицији.

Партијама Милутина Алексића били су задовољни и челници Хемофарма па су га позвали да буде део њиховог тима у завршници првенства — Суперлиги СЦГ.

„Не волим долазак у формиране тимове где ти је статус непостојећи, али понуду Хемофарма нисам могао да одбијем због великог изазова, добре игре и одличних услова за рад. Домаћа лига је једна од јачих у Европи, а циљ клуба је да остане у прве четири екипе до краја. Играм променљиво, али то је последица тога што сам улетео у формирану екипу са много одличних играча.“

Милутину је тада било јасно да је живео у свету јаке конкуренције, али веровао је у прави тренутак који је требало сачекати.

ЦЗБГ Портал — Милутин Алексић Хемофарм
Милутин Алексић у дресу Хемофарма одмерава снаге са Звездиним играчем Вуком Радивојевићем

Звезда из угла Милутина Алексића

У време док су се стишале страсти око Алексићевог одласка из Звезде, какав је био играчев став према клубу у коме је провео пуних 10 година?

„Звезду су некад чинили њени ђаци и владала је супер атмосфера, али, нажалост није било човека који би својим ауторитетом све то могао да сачува. Вујанић, Радмановић, Ракочевић… то би била екипа данас најјача у Европи“, присетио се Милутин Алексић давних, срећних дана, али се брзо вратио у садашњност. „Људи у Звезди одлучили су се за Змагов систем рада, а он га правда својим резултатима“.

Породица и пријатељи

Без обзира на врсту посла којим се бави, младом човеку је била неопходна подршка са стране. Милутин је стигао са правог места, из породице.

„Васпитан сам да ми је породица увек на првом месту. Мама, тата и сестра су уз мене и кад сам добар и кад сам лош. Моји су људи ван спорта, а сада су већи заљубљеници од мене. Одговара ми што немам притисак болесних родитељских амбиција, а ни контрапродуктивне савете са њихове стране.“

На другом месту су увек присутни пријатељи.

„Имам другове из детињства које никада нисам запоставио и мислим да је то једино право пријатељство за цео живот. Дружим се наравно и са људима из спорта, а са не тако познатим овде, али врло успешним кошаркашем Марком Јовановићем из Келна сам нераздвојан.“

Милутин Алексић у Звездином дресу
Милутин Алексић у време док је наступао за Звезду

Победе и порази

Да ли професионалци навијају и да ли икад науче да се носе са победама и поразима?

Као клинац умео сам да проплачем због Звездиног пораза, али с годинама је престало страсно навијање. Сад гледам утакмице од којих зависим или ако имају велики улог, све мање их пратим навијачки. Победама се не заносим, дигну ме мало и брзо прође. Али мој највећи проблем је што не умем да поднесем пораз екипе у којој играм. Сувише га лично проживљавам, понекад и данима. Радкм на превазилажењу тога и — нема резултата.

Популарност

Милутин не сматра себе претерано популарним, али телефон звони без престанка.

Временом препознаш непознате пролазнике који реагују због тога што си познат и оне који реагују због твоје појаве. Још сам клинац и не желим да одрастем пре времена. Некад ми такве ствари пријају, а некад не реагујем, ставим качкет и не осврћем се. Колико ће то да смета зависи од човека како се постави. Ја се понашам исто као пре уласка у свет кошарке: правио сам селекцију тада, правим је и сада.

Милутин Алексић Будућност
Милутин Алексић у време док је наступао за подгоричку Будућност

Разговор водила: Ивана Ч. Јаковљевић (часопис „Баскет“, бр. 19, мај 2004.)
Обрада: ЦЗБГ портал

Додајте коментар

Кликните да бисте објавили коментар

Скочи на траку са алаткама