Времеплов Историја Кошарка Сећања ЦЗБГ

In memoriam — Зоран Сретеновић: Тренер је увек у праву! (2002)

Двадесет и осмог априла у 57. години живота напустио нас је велики кошаркаш и исто тако одличан стратег Зоран Сретеновић. Тим поводом вам доносимо интервју из часописа „Баскет“, објављен у броју изашлом децембра 2002, у ком је говорио о подучавању младих играча.

Зоран Сретеновић је у приватном животу био тих и ненаметљив, а на терену, по речима Жељка Лукајића, био је — АЛА. Лукајић, с којим је Сретеновић сарађивао у вршачком Хемофарму током сезоне 2004/2005 као његов помоћник на позицији тренера, наглашвао је да постоји четири врсте кошаркаша: играчићи, играчи, играчине и — АЛЕ!

Зоран Сретеновић је атрибут „Але“ „зарадио“, прво, међи тренерима, потом међу саиграчима и на крају од ривала. Такав осећај, својствен управо „алама“, први је приметио Божидар Маљковић. У то време је био недовољно афирмисан играч, али је Маљковић, садашњи председник Олимпијског комитета Србије, у Сретеновићу видео тренера на терену. И то тамо где је био најпотребнији.

Велики асови, тада југословенске, касније и светске кошарке и Сретеновћеви саиграчи из времена сплитске Југопластике, која је постала троструки европски првак, Тони Кукоч и Дино Рађа, редовно су истицали да ни љњихове вредности не би долазиле у тој мери до изражаја, да уз себе нису имали популарног Срету.

На крају, признања су почела да долазе из противничких тавора, директних ривала на позицији плејмејкера, који су у Сретеновићу видели и највећи проблем за свој тим.

Зоран Сретеновић у репрезентацији
Зоран Сретеновић у репрезентацији током ЕП у Атини 1995.

Срета, међутим, никада од комплимената није правио маркетинг. Окренут искључиво терену, радио је свој посао као и до тада. Ништа се није променило ни када је, неочекивано, завршио играчку каријеру. Право из патика, сео је на тренерску клупу и то, ни мање ни више, него на ону ужарену, Будућности из Подгорице, која је у сезони 2001/2002 бранила титулу првака Југославије из претходне сезоне, али, у знатно слабијем саставу. Помоћник му је тада био Звездан Митровић, кум Дејана Радоњића и донедавно тренер француског Монака.

Није се Срета уплашио изазова. Вођен сопственим, играчким искуством, знао је да ни један пут није лак, али, да свака вредност мора, кад-тад, да исплива на површину. Под његовом командом Будућност је добила све првенствене утакмице, укључујући и најважниију, у Београду против Партизана, што је аутоматски значило обезбеђену прву стартну позицију пред плеј-оф.

Стицајем околности дошло је до разлаза. Епилог је следећи: Будућност је изгубила титулу првака Југославије, остала без Купа, иако је финални турнир игран у Подгорици, а Срета потражио нови изазов — стварање наследника на позицији плејмејкера, који већ годинама недостају југословенској кошарци.

ЦЗБГ Портал — Зоран Сретеновић као тренер
Зоран Сретеновић као тренер

Ова земља је дала много асова, међу којима се нашао и Зоран Сретеновић. Нико се није потрудио да направи наследника. Срета је то чинио држећи тренинге у дворани на Торлаку. Шта га је мотивисало на такав корак?

„Да би играч био прави ас он мора да се роди за то. Нико не може да га направи. Тренер може да му помогне у развоју, тако што ће саветима обогатити његово знање. На размишљање да радим индивидуално са младим играчима навела ме је чињеница да је у нашој земљи, тренутно, недостатак правих плејмејкера. Неколико година уназад највећа пажња поклањала се високим играчима. Да ме неко погрешно не схвати, да би се „направио“ добар плеј, треба много више рада и труда јер је он мозак екипе.“

На шта је почетницима најпре скретао пажњу?

„На детаље из личног искуства, а они су да без обзира на таленат, без великог рада нема успеха у кошарци. Инсистирам, међутим, да ни по коју цену не смеју да запоставе машту у тој игри.“

С обзиром да је у том тренутку Срета био посвећен искључиво индивидуалном раду са младима, да ли је на тим треннзима било простора и за њихову тактичку обуку, и шта им је саветовао у таквим приликама?

„Том сегменту посвећујем изузетну пажњу. Сваки тренер може добро или мање добро да научи играча технику (дриблинг, шут, одбрана) али тактички део је тај који прави разлику код играча. Због тога покушавам да им преносим ситуације из игре и како да их решавају, указујући им, притом, значај улоге плеја у игри једне екипе.“

Зоран Сретеновић подучава младе
Био је увек способан за подучавање младих

Међу почетницима сигурно је било много нестрпљивих. Хтели би што пре да постану асови. Да ли им је у таквим ситуацијама, кроз пренос личног искуства, указивао на то да се ништа није могло постићи преко ноћи?

„Разумљиво је да међу децом има доста таквих који би хтели да постану асови преко ноћи. У таквим случајевима је врло битан педагошки приступ. До сада сам у таквим ситуацијама користио лична, али и искуства других великих асова.“

Какво је било Сретино лично искуство?

„Чињеница је да много ситних детаља утиче на то да ли ће играч постати ас, или не, као што је чињеница да у неким стварима играч нема превелики утицај на сопствену судбину. Навешћу мој пример: као млад играч у Црвеној звезди, добијао сам шансу да играм на турнејама пред сезону. Иако сам ту шансу максимално користио, у првенству нисам добијао адекватну минутажу. Тек у плеј-офу сам добио прилику против чачанског Борца и Цибоне. На тим утакмицама, по општем мишљењу, био сам међу најбољим играчима. Звезда је тада, после пет година, први пут победила Борац у Чачку, а Цибона је после наше утакмице освојила Куп шампиона Европе. Нажалост, и поред добрих игара управа Звезде је сматрала да сам неталентован и „саветовала“ ми да потражим нови клуб. На моју срећу (један од битних детаља), тадашњи помоћни тренер у Црвеној звезди Божидар Маљковић је веровао у мене и пошто је добио позив да буде први тренер Југопластике, позвао ме да идем са њим. Са Југопластиком сам освојио све што је могло да се освоји.“

Зоран Сретеновић (1964 — 2022)
Зоран Сретеновић надгледа тренинге

У богатој играчкој каријери, вероватно је било и несугласица са тренером. На који начин их је решавао?

„Придржавао сам се правила да је тренер увек у праву. Свако своје незадовољство не треба испољавати на паркету него после тренинга или утакмице попричати са тренером у четири ока. Притом, врло је важно да сваку своју идеју, везану за игру, заједно са тренером треба прокоментарисати на тренингу. Дешавало ми се, наравно, да понекад будем незадовољан. Јер, ако имам поштен однос према тренингу, утакмици и саиграчима, ако сам све одрадио на начин на који је то од мене захтевано, онда имам право да укажем да однос друге стране према мени није био коректан. Наглашавам, међутим, да сам то увек чинио у разговору у четири ока и ако сам био сто одсто сигуран да сам у праву.“

Зоран Сретеновић — јунак Острова
Играчи Острова су славили победу са Зораном Сретеновићем

Колико му је однос на релацији играч — тренер помогао у тадашњим околностима, када је та релација текла у обрнутом смеру, пошто се у то време Срета сусретао са незадовољним играчима?

„Увек сам се трудио да будем продужена рука тренера на паркету. Такав однос ми сада много помаже, трудим се да успоставим максималан однос са плејом. Увек има незадовољних играча, али мислим да се отвореним и искреним разговором све може превазићи.“

Зоран Сретеновић на тренингу
Зоран Сретеновић је пажљиво надгледао тренинге

Уочи сезоне 2002/2003 Зоран Сретеновић је добио позив из Пољске да се врати из играчке пензије. Због чега је одбио ту понуду?

„Добио сам позив од мог некадашњег клуба „Стал-Дегуста“, да поново заиграм за њих. Пошто сам, међутим, већ ушао у тренерске воде, мислим да би, с моје стране, било неозбиљно да се враћам на нешто старо. Затворио сам сјајну књигу као играч и сада отварам нову — као тренер.“

Зоран Сретеновић у дресу Острова
Зоран Сретеновић као играч Острова

Какав је био Сретин следећи корак?

Пошто у том тренутку није водио ниједну екипу, све док није постао помоћник Жељка Лукајића у Хемофарму током сезоне 2004/2005, радио је на сопственом усавршавању. Ту му је доста помогао индивидуалан рад са младима. Неке савете је тражио и од његових некадашњих тренера, те је пратио и нашу и европске лиге како би што спремније дочекао евентуалну понуду неког клуба.

Очигледно Срета тада није рекао све што је имао да каже на терену. Показао је да уме и зна (у Подгорици), у то време је са великим успехом радио „рударски“ посао, тражио је наследника на позицији плеја… Можда то није у то време било довољно признато, али надао се да ће доћи време када ће и рад „људи из сенке“ бити вреднован. Посебно онда да су се евентуално на бродским паркетима појавили неки нови Срета, Жељко, Сале…

Разговор водио: Милан Томашевић (часопис „Баскет“, бр. 3, децембар 2002.)
Обрада: ЦЗБГ Портал

Додајте коментар

Кликните да бисте објавили коментар

На форуму

Скочи на траку са алаткама