Времеплов Историја Кошарка Сећања ЦЗБГ

Времеплов: Славко Стефановић — Воз среће креће (2005)

ЦЗБГ Портал — Славко Стефановић (насловна слика)
Славко Стефановић у акцији на једној од Звездиних утакмица

Мај 2005: Славко Стефановић је своје прво путовање из родног Ужица до Београда имао возом. Преко Беопетрола и „Лавова 063“ је стигао до Звезде са жељом да осваја трофеје…

„Сећам се, кад сам улазио у воз за Београд, знао сам да сам кренуо јединим могућим путем у намери да постанем кошаркаш и није ме плашила мисао што ћу можда у великом граду остати сам. На станицу су дошли родитељи и другови да нас прате, мене и Ивана Кубуровића, који сада игра у Никшићу. Свима су сузе биле у очима, али код мене није било претеране сентименталности, јер сам се раније припремио за одлазак. Имао сам велике планове“ — почео је своју кошаркашку прићу Славко Стефановић, момак из Ужица, у кога су много веровали навијачи Црвене звезде.

С престанком бомбардовања, на лето 1999. године дошао је у Беопетрол из ужичког „Плеј-офа“, више од пет година касније, новембра 2004. прешао је из посрнулих Лавова на Мали Калемегдан, где станује великан наше и европске кошарке.

„За себе могу да кажем да сам прошао правилан развојни пут за младог кошаркаша. Нисам одмах похрлио у велики клуб, већ сам дошао у престоницу да у малој средини покажем шта знам, и испоставило се да нисам погрешио.“

И није! Славко на утакмицама носи црвено-бели дрес. Игра пред пуним „Пиониром“, за „делије“, најбројније навијаче у земљи, бори се за титулу…

„Признајем, годи кад си играч Црвене звезде. Не мислим на то да те људи препознају на улици, колико на сазнање да играш за највећи клуб у земљи, да ти се остварио сан из детињства. Уосталом, није исто играти за опстанак пред празном двораном и за титулу пред пуним „Пиониром“. У Звезди знаш за шта играш и то што су циљеви највиши, само ти помаже као играчу, тренираш у јачој конкуренцији. И једино тако је исправно, јер ако желиш да напредујеш, мораш да пружиш максимум сваке недеље, сваког дана и то два пута, пре и после подне! Па, тек онда на утамицу“, рекао је Звездин ас за будућност.

На кратко се новинар „Баскета“ Никола Јанковић вратио на долазак воза у престоницу. Прво је Славко Стефановић наступао за Беопетрол, па за „Лавове“…

„Кад причам о Беопетролу, увек дођем на то да сам тамо доживео много лепих, али и најтежи тренутак у каријери, кад смо испали из Прве лиге (сезона 2001/2002), а ни сам не знам како. Копривица, Чабаркапа, Кецман, Перовић и многи други… Имали смо тим за плеј-оф, а испали смо! Прелазак у „Лавове“ ме је много обрадовао и помогао да се вратим на прави начин…“

ЦЗБГ Портал — Славко Стефановић
Славко Стефановић у акцији (природна величина)

Током сезоне 2003/2004, био је битан играчки фактор за „Лавове 063“ у Суперлиги СЦГ. Међутим, у сезони 2004/2005 се наведен земунски кошаркашки пројекат и није баш нешто прославио. Ипак, осврнуо се на лепе успомене које је понео током две сезоне наступања за тај мали клуб великих амбиција:

„Прва сезона у „Лавовима“ била је тешка за мене, али сам у следећој био онај прави. Доласком Јовице Арсића добио сам прилику да се наметнем као вођа, радио сам напорно и он ми је указао велико поверење. Те сезоне су „Лавови“ направили сјајан потез када су довели Милету Лисицу и Драгољуба Видачића, који су нам били као родитељи на терену. Све се завршило уласком у Суперлигу. Имали смо дружину, „хемију“, тренера Арсића који је био максимално посвећен послу, ма све, све што један тим мора да има.“

„Лавови“ су толико веровали у Стефановића да му је управа клуба након избореног пласмана у Суперлигу СЦГ у сезони 2003/2004 стопирала прелазак у Партизан тог пролећа 2004…

Било је много прича везаних за то, али ја ћу вам испричати како је било. Јовица Арсић ме је позвао на разговор и најотвореније, искрено ме питао шта бих ја више волео. Нико ми није стајао на пут да пређем у Партизан. Ја, једноставно, нисам желео да дозволим да идем негде и играм три месеца, па да они тек онда пресуде да ли сам довољно добар за њих или не. Не сматрам да да сам неко ко би лако требало да долази у било који клуб. Не много касније, дошла је Црвена звезда са сасвим другим приступом и ја се нисам двоумио. Свидела ми се средина, ту је и Трифа, који ми као тренер заиста одговара. Био ми је велика подршка и сигуран сам да нисам погрешио што сам остао да играм Суперлигу за Лавове!“

ЦЗБГ Портал — Лавови 063
Славко Стефановић у дресу земунских „Лавова 063“

Долазак Стефановића у Звезду из малог клуба у то време није био лак?

„Дошао сам у Звезду као главни играч „Лавова“, где сам имао потпуну слободу у игри, па ми је то донело и неприродно много самопоуздања у првим мечевима у новом клубу. Сада, неколико месеци касније, опао ми је проценат шута, мало сам пао у игри, у форми генерално, па последњих дана проводим много времена радећи индивидуално после тренинга. Тај пад је, кажу, нормалан, а ја дајем све од себе да се што пре вратим у форму, јер долазе најважније утакмице“, причао је Славко Стефановић у недељи уочи старта Суперлиге СЦГ 2005, и две седмице уочи „фајнал-ејт“ турнира Јадранске лиге за сезону 2004/2005, одржаног у Београду.

Звезда је своју игру базирала на јакој одбрани. Тако је тврдио тадашњи тренер клуба Александар Трифуновић. Наведена тврдња показала се тачном, а како се Славко уклопио?

Јако лако, јер овде игра 12 играча и брзо ми је постало јасно да, кад год је неко покушао да искочи и докаже се у нападу, губили смо, или смо тешко добијали утакмице. С друге стране, увек кад смо играли оштру, „нападачку“ одбрану на лопту и ривале, побеђивали смо и већом разликом него што смо очекивали. Сада тврдим, ако тај део игре испунимо, можемо свакога на овим просторима да победимо. И обрнуто“, причао је крилни центар о игри свог тадашњег тима, који је уочи старта сезоне добио и екстра појачање, Нигеријца Тунџија Авоџобија, за ког се причало да је заједно са Славком требало да представља паклен тандем под кошем у време када је почела сурова борба за титулу првака државе и Евролигу.

Међутим, Тунџи Авоџоби је током завршнице сезоне 2004/2005 више остао упамћен по прекој нарави него по играма, због чега је и отишао из клуба.
Било је у каријери великих победа и тешких пораза. Која је емоција код Славка била израженија, радост у победи или туга у поразу?

„Много тешко подносим поразе, мада знам да сваки спортиста мора да научи да буде умерен у слављу и да лако превазилази кризу после неуспеха. Сви ми смо победници. Тренирамо „као пси“ сваки дан, боримо се за место у тиму и јако нам тешко падне када на утакмици не крене све онако како смо желели. Ја се, искрено, увек вежем за клуб за који играм. Зато ми је потребно да ме људи пусте кад изгубим утакмицу, иако сви код куће желе да ме утеше“, открио је свој карактер Славко Стефановић, који је у Црвену звезду дошао да докаже да је победник и да то и — постане!

ЦЗБГ Портал — Славко Стефановић шутира
Како је шутирао Славко Стефановић?

Бонус разговори #1 — Тата као строги критичар

Ко је био Славков највећи критичар?

„Тата!“, одговорио је Славко као из топа. „То је било невероватно… Као клинац, на једној утакмици сам постигао 40 поена, имао један промашај с линије слободног бацања и један из игре. Кад сам дошао кући, сав усхићен, и питао како је било, он ми је рекао: „Промашио си слободно бацање, или знаш или не знаш!“ И дан-данас је такав, највише што уме да ми каже да је било добро, али може и боље!“

ЦЗБГ Портал — Славко Стефановић у шуту
Славко Стефановић у шуту (други део)

Бонус разговори #2 — Александар Трифуновић као саиграч, тренер, пријатељ…

Боравак у Звезди била је за Славка искоришћена прилика да други пут након Беопетрола сарађује са Александром Трифуновићем. Када је Славко почињао сениорску каријеру у сезони 2000/2001, Трифуновић ју је завршио управо наступом у Беопетролу.

Сећам се добро тих дана. Ја сам био клинац, али Трифа ме се сећа. Он јесте млад и многи можда мисле да га ми не схватамо озбиљно. Међутим, код њега се тачно зна разлика кад смо на терену и ван њега. Поштујемо га на тренинзима, испуњавамо све што тражи, а он нам то враћа искреним другарским односом у тренуцима опуштања. Нисам „закачио“ Змага Сагадина, али сви кажу да је Трифа успео да зближи екипу и да створи јединство без обзира како нам иде на терену“, истакао је Стефановић, који је био прво Зведино појачање управо након одласка славног Словенца Змага Сагадина из клуба, новембра 2004.

Беопетрол — Славко Стефановић
Славко Стефановић у дресу „Беопетрола“

Бонус разговори #3 — Ћебе и сендвич као симболи клиначких дана

О сећањима на клиначке дане у Ужицу је говорио да су му углавном била везана за кошарку. На тренинге га је одвукао друг из одељења и већ после три-четири дана био је потпуно заражен. У клубу су имали невероватну атмосферу и ваљда су убог тога освојили титулу првака Србије, и, касније, Југославије у млађим категоријама. Кад су путовали на гостовања, ишли су старим аутобусом који није имао грејање, па су делили ћебад, сокове, сендвиче, све… Кад се неко повредио или разболео, никада није пропуштао тренинге, већ је долазио и седео са стране. Родитељи су покушали да га затворе у кућу кад год је добијао слабу оцену, али им то никада није полазило за руком.

ЦЗБГ Портал — Славко Стефановић у шуту 3
Славко Стефановић у акцији (трећи део)

Бонус разговори #4 — Увек се враћао Драгану Панићу

Славко Стефановић је почео да тренира у малом ужичком клубу „Плеј-оф“ и тренер му је био Драган Панић, за ког је истакао да је пуно уложио у Славков развој. Кад се током лета враћао у родно Ужице, тренирао је са њим сваки дан. Управо са Драганом Панићем је био јуниорски првак државе. Тада га је приметио тадашњи стратег Беопетрола Зоран Кречковић и позвао га да дође у наведен мали новобеоградски клуб.

Бонус разговори #5 — Крст из Јерусалима као сујеверје

Да ли је Славко Стефановић имао неки ритуал уочи утакмице?
Веровао је у Бога. У тренуцима пресвлачења је увек вадио крст из џепа, ког је добио од друга из Јерусалима, и љубио га је. При изласку на терен се увек прекрстио и изговорио пар речи самом себи. Мало се бодрио, некад је чучнуо пар пута у паркет, тек онако… Али, није претерано сујеверан. За Владислава Драгојловића је истакао да је увек негде на себи имао сакривену бројаницу јер није смео да је носи око руке.

Бонус разговори #6 — Небојша Илић као мајстор за смех

Легенда „црвено-белих“ Небојша Илић је у клубу првенствно био тим-менаџер, али је обављао и „разне“ послове.

Много нам значи што је са нама. Неша је спрега између нас и људи из управе, њему можемо да се обратимо за све што нам је потребно, што нас мучи, занима… За сваког играча је ту у било које време, да није њега, свако путовање би било досадно и заиста га сматрамо за део екипе. О томе какав је играч био и колико могу да користе његови савети, сувишно је причати.

Бонус разговори #7 — Анегдота: шамар у возу

Као најбољу своју анегдоту из каријере издвојио је ситуацију када је у родном Ужицу био редован кривац у клубу кад год се нешто десило. Једном су путовали возом, па су спојили седишта како би могли да спавају. Све ствари побацали су на оне полице изнад њих и у једном тренутку су се поотварали сокови и почеи да прскају свуда наоколо. Кад је дошао тренер, прво је њему лупио шамар, питао се шта је било и које крив. Сви су се смејали после тога, у чуђењу је рекао тадашњи Звездин кошаркаш.

Разговор водио: Никола Јанковић („Баскет“, бр. 30, мај 2005.)
Обрада: ЦЗБГ Портал

Скочи на траку са алаткама