Tom Ludvig, jedini inostrani trener van prostora bivše Jugoslavije u istoriji KK Crvena zvezda, dao je intervju za šesti broj časopisa „FIBA basket“, objavljen novembra 1997. U tom periodu je Ludvig „crveno-bele“ predvodio na 16 utakmica u nacionalnom prvenstvu, nacionalnom kupu i tadašnjem FIBA Kupu Radivoja Koraća.
Biografija Toma Ludviga — Ceo život košarci!
Tom Ludvig je rođen 1943. godine u Filadelfiji. Otac Vudi, koji je bio jedan od najboljih trenera u Filadelfiji, usadio mu je ljubav prema košarci. Supruga mu je završila doktorat u Koloradu, a dva sina, koji su u to vreme bili studenti, takođe su se bavila košarkom na koledžu. S druge strane, ćerka mu je tada pokazivala ljubav prema klizanju i gimnastici.
Ludvig, koji je diplomirao kineziterapiju, englesku književnost, psihologiju i magistraturu biznisa, trenerskim poslom je počeo da se bavi 1965. godine. U Mičigenu mu je pomoćni trener bio Rudi Tomljanovič, koji je tada trenirao Hjuston. Potom je radio sa Severnim Ilinoisom, Lejk superior stejtom u Drugoj diviziji, tokom čijeg postojanja je dva puta bio proglašen za trenera godine. Napravio je pauzu tri godine zbog bavljenja biznisom u suvlasničkoj osiguravajućoj kompaniji, potom se vratio na Feri stejt univerzitet, dok je 1989. godine bio proglašen za najboljeg trenera Druge divizije sa osam osvojenih titula šampiona, kao i za najboljeg trenera na prostoru SAD. Košarka mu je bila hobi, voleo je da sluša muziku, a obožavao je srpsku hranu, sve u obilnim količinama.
Mnogi ljudi te 1997. nisu mogli da se načude kada je Amerikanac stigao u tadašnju Jugoslaviju, prestonicu evropske košarke, u zemlju koja je iznedrila toliko vrhunskih stručnjaka. Ipak, čuđenje je lagano iščezavalo i ustupilo mesto poštovanju i interesovanju šta je Tom Ludvig radio na Malom Kalemegdanu.
Svoju priču za šesti broj „FIBA basketa“, objavljen novembra 1997, započeo je sledećim rečima:
Dosta mi je bilo rada u SAD. Želeo sam da se isprobam u Evropi, a kada je stigla ponuda Crvene zvezde, ni trenutak se nisam dvoumio, odmah sam prihvatio ponudu, a kada sam malo upoznao ekipu, siguran sam da nisam pogrešio.
Njegova košarkaška filozofija se zasnovala na odbrani.
Ja ne robujem „zvezdama“, već je za mene najbitniji profesionalizam. Želim da pomognem unapređenju Zvezdine igre, momci sve sjajno prihvataju i nadam se da ću u tome uspeti. Iz dobre odbrane proističe i dobar napad, a ja želim samo da pobeđujemo.
Mnogi navijači u to vreme nisu mogli da shvate Ludvigove česte izmene igrača.
Predsednik Zvezde, gospodin Vojislav Stojaković, je odabrao zaista izuzetne igrače. Mi smo na početku rada, koji će tek za tri meseca da pravi rezultate. Nama je najbitnije da ekipa bude u formi kada to bude najvažnije, znači u februaru, martu i aprilu. Zato i želim da svi košarkaši igraju, ali i da budu spremni kada dođe vreme za osvajanje trofeja. Polako razbijamo stereotipnost, navijači i stručnjaci shvataju neophodnost takvog načina razmišljanja.
Zvezda je tokom sezone 1997/1998 bila „gladna“ trofeja, Partizan, pa i ostalim timovi, takođe su želeli titule. Na to je Ludvig odgovorio da je gledao nekoliko ekipa, te je za ekipu Partizana rekao da je jaka, bila je dosta uigranija od Zvezdine u tom trenutku, ali je istakao da se ne bi bavio košarkom da ne veruje u svoj tim, a on je verovao u mogućnost pobede.
Na samom kraju je novinar Srećko Obradović pitao Toma Ludviga kako se snašao u Beogradu.
Izvanredno. Vaš glavni grad je prelep i ima ono što mene najviše impresionira: bogatu istoriju, sjajne građevine i crkve. Narod je ljubazan, navijači Zvezde koji su već počeli da skandiraju: „Tomo, Tomo…“ Žive sa klubom i za klub, tako da svi možemo da očekujemo lepu sezonu, kako u Evropi, tako i u domaćem takmičenju.
Uvodne reči napisao: Đorđe V. za CZBG portal
Razgovor sa Tomom Ludvigom vodio: Srećko Obradović za šesti broj časopisa „FIBA basket“, objavljen novembra 1997.
Cuvene hokejaske izmene 😀