Времеплов: Дејан Станковић — прво па мушко (1999)

Novinar lista „Huper“ Saša Milovanović je za potrebe rubrike „Prvo pa muško“, u kom su se poznati podsećali svojih prvih iskustava, uradio intervju sa našim današnjim rođendandžijom Dejanom Stankovićem, objavljen u 246. broju navedenog časopisa 30. novembra 1999.

U narednim redovima prisetite se svega što je Stanković govorio na temu svojih prvih isustava, i to u vreme dok je rešetao mreže u rimskom Laciju.

Prva utakmica:

Sa 16,5 godina zaigrao sam u Zvezdi protiv OFK Beograda. To je bilo ’95. godine. Odigrao sam tih dvadesetak minuta iznenađujuće dobro. Ušao sam pri vođstvu od 2:1 za nas i tako je ostalo do kraja. Znao sam da je tog trenutka počela moja velika borba za budućnost.

Prvi gol u Prvoj ligi:

Za to sećanje će me vezivati „Radnički“ iz Niša. Tada je Zvezda pobedila sa 4:0. Svoj prvenac proslavio sam sa saigračima i, normalno, bio sam presrećan.

Prvi derbi:

Za mene neslavan. Taj derbi odigrao se na „Marakani“. Partizan je posle prvih 45 minuta vodio sa 3:1. Ja sam šansu dobio u drugom poluvremenu i pogodio stativu. Do kraja smo smanjili na 3:2, ali je gorčina tog poraza zauvek ostala u mom sećanju.

Prvi poklon:

Prvi poklon sam dobio od strica. Bile su to kopačke ‘copa mondial’, koje su tada tek bile lansirane na tržište. To mi je ujedno i najdraži poklon.

Prve batine od roditelja:

Bio sam klinac i nisam uradio zadatak. Roditelje sam slagao da jesam. Kada su me ‘provalili’, dobio sam batine od oca. Ipak, to nisu bile neke velike batine, jer je tata uvek bio blaži. Majka je oštrije nastupala i od nje sam dobijao batine za mnoge klinačke gluposti.

Prva ekskurzija:

Nikada nisam mogao da idem na organizovane ekskurzije zbog obaveza prema fudbalu. Bilo mi je žao kada svi odu, a ja ostanem sam sa loptom. Ipak, na kraju mi se sve to odricanje isplatilo. Sećam se jednog izleta kada smo išli do rodnog mesta Vuka Karadžića Tršića. Tada valjda nisam imao trening.

Prva pijanka s društvom:

Bio sam osmi razred osnovne i s drugovima sam popio nekoliko piva. Tada nam je bilo dovoljno da vidimo etiketu na flaši i već smo bili pijani. Kako sam život nastavio sportskim putem, za piće je bilo sve manje mesta, što mi je drago. Međutim, kada se vidim sa starim društvom, logično je da se po starom srpskom običaju okupljanje zalije.

Dejan Stanković u reprezentativnoj opremi 1999. — 1 — Dejan Stanković — Pijan od etikete (1999)

Prva ljubav:

Ne znam da li je to bila ljubav. Pre bih rekao prva simpatija. Dogodilo mi se to u drugom razredu osnovne škole. Svidela mi se jedna devojčica iz razreda. Imena se ne sećam.

Prvi film:

Opet je vezano za klinački period. Krenuo sam u prvi razred i tada sam gledao film ‘Beli nindža’. Film mi se tada mnogo dopao. To je bio period kada su nindža filmovi bili u modi.

Prvi intervju:

Prvi intervju sam dao za televiziju. Igrala su se tri derbija, u tri kategorije. Ja sam igrao za petliće ‘Zvezde’, a sećam se da je Peđa Mijatović još igrao u prvom timu Partizana. Nisam imao nikakvu tremu, kao što je nemam ni na terenu.

Prvo razočaranje:

Vezano je za derbi. Nisam imao sreće sa derbijima. Sećam se derbija koji se igrao 8. marta, na Dan žena. Do 42. minuta smo pritisli Partizan, a na kraju izgubili čak sa 3:0. Pao sam u veliki bedak i dugo su mi se razne crne misli motale po glavi. To ću uvek pamtiti.

Prvi dan u Rimu:

Auu! Teško, mnogo teško. Ne mogu zaboraviti taj datum 24. jul ’98. godine. Stranac u zemlji čiji jezik ne znaš. Još te uhvati nostalgija. Ne možeš da razmišljaš ni o čemu, sem o svojoj kući. I to je prošlo. Navikao sam se.

Prvo putovanje:

Sa Zvezdom sam putovao u Japan na prijateljski meč sa ekipom ‘Džef junajted’. Sve mi je bilo čudno. Let je dugo trajao, a ja baš i ne volim avione. Bez obzira na teškoće, ta četiri dana će mi ostati u lepom sećanju. Razgledali smo razne znamenitosti Japana, bili u Diznilendu i sve u svemu lepo se proveli.