Godina 2020. za sve nas, a samim tim i za Crvenu zvezdu nije bila ni malo laka. Sve ono što se prethodnih 365 dana dešavalo, a tu se prevashodno misli na svetsku pandemiju virusa COVID-19, promenilo je sve sfere društva, a samim tim i sport koji više nije onakav na kakav smo navikli. Prvi dani Nove 2021. godine svakako su dobra prilika da se još jednom podsetimo i na one ni malo lepe trenutke, tj. da se prisetimo svih onih istaknutih Zvezdaša koji su nas napustili tokom godine koju ćemo svi želeti što pre da zaboravimo.
Već prvih dana 2020. godine, tačnije 6. januara napustio nas je nekadašnji košarkaš našeg kluba Ivan Salaj (1961-2020). Ivan je nastupao za Crvenu zvezdu u period od 1978. do 1983. godine i za to vreme odigrao je 119 utakmica u crveno-belom dresu i ubacio 285 poena. Bio je deo generacije koju je sa klupe predvodio slavni Ranko Žeravica, a još i nastupali Branko Kovačević, Zufer Avdija, Stevan Karadžić, Rajko Žižić, Predrag Bogosavljev, legendarni Boban Janković… Posle pet sezona u Crvenoj zvezdi, nastupao je za ekipu Borova, a karijeru je završio u Sremskoj Mitrovici 1999. godine igrajući prvo za KK Srem, pa dve sezone za KK Mitrovčani.
Početkom meseca marta preminuo je nekadašnji vaterpolista našeg kluba Dražen Kljaković (1948-2020). Kljaković je bio diplomirani inženjer tehnologije, a vaterpolo je igrao od 1968. do 1976. godine. Veći deo karijere je proveo u Crvenoj zvezdi, a igrao je i za novosadsku Vojvodinu.
Nekadašnji igrač i jedan od osnivača KK Crvena zvezda, čovek koji je oblikovao svetsku košarku u ono što je ona danas Borislav Bora Stanković (1925-2020) preminuo je u 20. marta 2020. godine. Sa nepunih 20 godina, marta 1945. godine bio jedan od učesnika osnivačke sednice SD Crvena zvezda. Tokom tri sezone provedene u dresu Zvezde osvaja tri titule. Put ga je potom vodi u beogradski Železničar i Partizan u kome završava igračku i započinje trenersku karijeru. Kao trener najveći trag je ostavio u OKK Beogradu sa kojim je takođe osvojio tri titule prvaka Jugoslavije. Nakon decenije provedene na klupi OKK Beograda odlazi u Italiju gde sa ekipom Kantua takođe osvaja titulu prvaka. Sledi povratak u OKK Beogradu u kome 1970. završava trenersku karijeru. Bio je generalni sekretar KSJ (1956-1966) a od 1969. godine je angažovan u svetskoj košarkaškoj federaciji FIBA. Od 1976. do 2002. godine obavljao je funkciju generalnog sekretar FIBA. Pored funkcije u FIBA Bora Stanković je dugo godina bio angažovan i u MOK.
Poslednjeg dana meseca marta u legendu se preselio i Miodrag Mališa Petrović (1927-2020) poslednji živi svedok osnivačke Skupštine Crvene zvezde i golman generacije našeg kluba koja je 1946. godine osvojila prvu titulu prvaka Srbije. Petrović je rođen 13. februara 1927. godine u Bačkoj Palanci gde je i počeo karijeru kao golman u tamošnjem klubu. U Beograd je došao kao izbeglica 1941. godine i sa pokojnim novinarem Miletom Kosom bio je prebačen u podmladak SK Jugoslavije. U tom klubu je igrao sve do novembra 1944. kada je pristupio „USAOS“. Na poziv Slobodana Ćosića prisustvovao je u osnivačkoj Skupštini Crvene zvezde 4. marta 1945. godine i postao njen član. Istog dana je odigrao i prvu zvaničnu utakmicu kluba protiv prvog bataljona druge brigade KNOJA. Odigrao je i prvu utakmicu prvenstva Srbije protiv Čačka koja je bila i uvod u šampionsko slavlje. Sa generacijom koju je predvodio Rajko Mitić posle osvojene prve titule prvaka Srbije 1946. godine doživeo je da podigne i prvi pehar osvajača Kupa Jugoslavije 1948. godine. Za Crvenu zvezdu je do 1951. godine odigrao 87 utakmica, osvojio totulu 1946, tri Kupa Jugoslavije 1948, 1949. i 1950. godine. Golmansku karijeru gradio je zatim u Mačvi iz Šapca i beogradskom Radničkom sve do 1957. kada je završio aktivnu karijeru. 2015. godine je pokrenuo pitanje priznavanja titule prvaka Srbije iz 1946. i sa pravnim timom kluba aktivno učestvovao u borbi i pobedi za istinu.
Svega par dana kasnije, 2. aprila preminuo je Ranko Borozan (1933-2020). Borozan je rođen 25. jula 1933. godine u Mostaru, a karijeru je počeo u lokalnom Veležu. U Crvenu zvezdu je došao 19. decembra 1957. godine i ostao nešto više od dve pune godine. U našem klubu odigrao ukupno 74 utakmice i postigao pet pogodaka, a stigao je i da debituje za B tim reprezentacije Jugoslavije. Posebno važan Borozanov gol za Crvenu zvezdu bio je onaj u finalu Kupa u sezoni 1957/58 kada je postigao pogodak klubu u kom je počeo karijeru u trijumfu crveno-belih od 4:0.
Odbojkaški klub Crvena zvezda sa velikim žaljenjem primio je vest da je 15. aprila preminuo Dragan Milošević Šaja (1959-2020). Popularni Šaja je bio član crveno-belog odbojkaškog kluba od 1980. do 1989. godine. Posle Gacka u kome je rođen, pa Beograda gde se ostvario kao igrač, Kipar postaje njegov drugi dom. U kiparskim klubovima je prvo igrao, a zatim i kao trener postizao zapažene rezultate.
Polovinom aprila napustila nas je i Bojana Milošević Brnad (1965-2020) bivša košarkašica Crvene zvezde i istaknuta reprezentativka Jugoslavije. Bojana je rođena u Kraljevu 1965. godine, a raskošan talenat počela je da demonstrira već na početku karijere, u dresu matične Sloge. Usledio je prelazak u Crvenu zvezdu 1987. godine, gde je provela najveći deo karijere, u ekipu koju su predvodile Anđelija Arbutina, Eleonora Vild i Mirjana Jovanović. U utakmici za anale srpske košarke, majstorica protiv Elemesa iz Šibenika 18.aprila 1989. u punom „Pioniru“, Crvena zvezda je osvojila 24. šampionsku titulu nakon 8 godina posta, a Bojana je ubacila 35 poena, od čega 25 u drugom poluvremenu. Bojani je to bio prvi trofej u karijeri, a posle meča nije mogla da sakrije oduševljenje pa je jednom navijaču poklonila dres. Sa Crvenom zvezdom je završila i na 3.mestu polufinalne grupe KEŠ-a 1990. Karijeru je nastavila u Grčkoj, Italiji i beogradskom Voždovcu.
Iz Ljubljane je 18. maja stigla tužna vest da nas je nakon duge i teške bolesti napustio Marko Elzner (1960-2020). Nekadašnji reprezentativac Jugoslavije i jedan od najboljih slovenačkih fudbalera svih vremena nosio je dres Crvene zvezde u periodu od 1983. do 1987. godine, odigrao 128 utakmica uz tri pogotka, bio je deo generacije koja je osvojila titulu 1984. godine i Kupa Jugoslavije 1985. godine. Bio je odličan defanzivac, libero plemenitog kova, izvanredna osoba i jedan od miljenika navijača našeg kluba. Sin nekadašnjeg istaknutog igrača i trenera Branka Elsnera, stasavao je u Insbruku i Slovanu, igrao pre Crvene zvezde u Olimpiji, a karijeru posle „Marakane“ gradio u Nici i Admiri. Za selekciju Jugoslavije igrao je 14 puta, bio je deo olimpijske selekcije koja je na OI 1984. u Los Anđelesu osvojila bronzanu medalju. Za selekciju Slovenije u smiraj karijere odigrao je dve utakmice.
Polovinom juna meseca, 15. juna, OK Crvena zvezda oprostio se od nekadašnjeg igrača Jakupa Zatrića (1952-2020). Zatrić, koji se aktivno bavio i košarkom, bio je jedan od najboljih igrača u istoriji novopazarske odbojke. Po okončanju igračke karijere posvetio se trenerskom poslu u Novom Pazaru gde je sa velikim uspehom vodio muški seniorski tim Novog Pazara. Pod njegovim vođstvom su krajem devedesetih godina stasali mnogi vrhunski odbojkaši. Potom se okrenuo radu sa mlađim kategorijama, a poslednji odbojkaški angažman je imao u ženskom novopazarskom drugoligašu, gde je obavljao funkciju sportskog direktora.
Dugogodišnji član i ekonom KK Crvena zvezda Miroslav Petrović Laka (1953-2020) preminuo je nakon duge i teške bolesti 26. juna. Miroslav Petrović je rođen 05.10.1953. godine, u Crvenu zvezdu je stigao 2011. godine. Bio je nezaobilazan i važan deo u svakodnevnom radu i životu svih timova i generacija košarkaša Crvene zvezde u poslednjih 10 godina, koje su prošle kroz naš klub. Laka je uvek bio tu za igrače – Počev od Zvezdine svlačionice broj 2 u hali „Aleksandar Nikolić“, pa do mesta iza klupe, pored terena i brojnih utakmica koje su crveno-beli igrali u svim takmičenjima, i tokom godina osvajali brojne trofeje.
Branko Lužanin (1935-2020), nekadašnji odbojkaški reprezentativac, preminuo je 29. jula u Kikindi, u 85. godini. Još jedan iz sjajne generacije odbojkaša beogradske „Jugoslavije“ i višestruki državni reprezentativac otišao je 29. jula u Kikindi, tiho i nenametljivo u legendu. Bio je jedan od najboljih smečera i najbolji „penaldžija“ Evrope. Branko Lužanin igrao je docnije i za Crvenu zvezdu, za Prištinu i odbojkaški klub Kikindu. Preko 50 puta oblačio je državni grb i igrao u prvoj postavi prvenstava Evrope i sveta… Sa OK „Jugoslavijom“ osvojio je četiri titule šampiona, tri trofeja Kupa, a sa juniorskom ekipom „Jugoslavije“ titulu prvaka bez izgubljenog seta. Bio je jedan od najboljih izdanaka „bosonogih dečaka“, koje je legendarni trener Dragoslav Sirotanović „ubacio u vatru“ dok su bili još juniori.
Odbojkaški sport i OK Crvena zvezda sa žaljenjem su primili vest da je početkom meseca avgusta sa životne scene sišao Ivan Popović (1931-2020). U Crvenu zvezdu je došao 1950. godine i učestvovao u osvajanju dve titule prvaka države. Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je oko 50 utakmica i bio učesnik na Evropskom prvenstvu 1955. godine, na kojem je osvojeno peto mesto. Dobitnik je Povelje SD Crvena zvezda 1984. godine. Ivan Popović je bio uspešan poslovni čovek. Tokom svoje karijere je bio direktor “Jugotursa”.
Tokom privatnog treninga 7. avgusta prestalo je da kuca srce Majkl Odža (1993-2020). Odžo je rođen 07.01.1993. godine u Lagosu u Nigeriji, a u Srbiju je došao 2017, kada je profesionalnu karijeru počeo u FMP-u (sezona 2017-2018). Pohađao je poznati koledž Florida Stejt. Dres Crvene zvezde obukao je prvi put pred početak sezone 2018-2019. Tokom dve sezone, noseći ponosno crveno-beli dres sa brojem 50 osvojio je srca svih Zvezdaša i dobronamernih ljubitelja košarke u našoj zemlji. Ovaj veseli div koji je bio visok 216 centimetara i težak 147 kilograma u dresu Crvene zvezde osvojio je tri trofeja: Titulu ABA lige, šampionat Srbije i superkup ABA lige. Zvanični ugovor sa KK Crvena zvezda mts istekao mu je 30.06.2020. godine, a klub i Majkl Odžo rastali su se u više nego prijateljskim odnosima.
Desetog dana meseca avgusta napustio nas je još jedan nekadašnji član OK Crvena zvezda Slobodan Bane Milosavljević (1932-2020). Počeo je da se bavi odbojkom u rodnom Kruševcu. Tri godine uzastopno osvaja titulu juniorskog prvaka Jugoslavije. To mu je bio “pasoš” da dođe u Crvenu zvezdu i već 1961. godine osvoji prvu tululu prvaka Jugoslavije, a zatim i Kup Jugoslavije. Zvali su ga “brza ruka za brze titule”! Po prelasku u Patrizan osvaja dve titule šampiona Jugoslavije. Karijeru je zatim nastavio u Crvenoj zvezdi. Punih deset godina bio je nezamenjivi član prve postave reprezentacije Jugoslavije.
Vladica Popović (1935-2020) legendarni fudbaler i trener našeg fudbalskog kluba 11. avgusta zauvek nas je napustio. Za crveno-bele je igrao od 1953. do 1965. kao član veznog reda i osvojio pritom pet titula u nekadašnjoj Jugoslaviji, ali i tri kupa, kao i pehar Mitropa kupa, a sa reprezentacijom SFRJ došao je i do istorijske srebrne medalje na Olimpijskim igrama 1956. Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 20 utakmica. Popović je pored Crvene zvezde nastupao za Štutgart, Štutgart Kikerse i Deportivo Kanarias, a karijeru je završio upravo u Venecueli. Trenersku karijeru započeo je u Boliviji, dok je u Kolumbiji postao prvi i jedini strani trener u istoriji koji je osvojio titule sa dve različite ekipe (Santa Fe 1971. i Deportivo Kali 1974. godine). Crvenu zvezdu preuzeo je u sezoni 1991/92 i osvojio titulu šampiona, kao i najvažniji trofej, titulu svetskog šampiona u Tokiju. Trenersku karijeru je priveo kraju kao selektor Perua na Kopa Amerika 1993. godine.
Ratko Piljak (1935-2020) bio je omiljeni fudbalski radnik koji je u periodu od 2005. do 2008. godine obavljao funkciju predsednika Fudbalskog saveza Beograda. Rođen je 25. oktobra 1935. godine u Glamoču i po struci je ekonomista. Bio je aktivni fudbaler omladinskih ekipa Bulbulderca i Crvene zvezde. Bio i dugogodišnji član omladinske komisije FK Crvena zvezda u kojoj je bio od 1970. godine da bi na funkciju predsednika iste došao 1984. godine. U tom periodu on je bio i član Izvršnog odbora FS Srbije i predsednik komisije FSS za omladinski fudbal. Takođe je bio aktivan i u okviru sekcije veterana FK Crvene zvezde.
U Beogradu je 24. oktobra preminula prof. dr Ivanka Gajić (1956-2020) član UO KKŽ Crvena zvezda Kombank. Rođena je 1956. godine u Jagodini, gde je pohađala osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirala je na Fakultetu fizičke kulture Univerziteta u Beogradu, a magistrirala i doktorirala na Fakultetu za menadžment u sportu. Iskustvo koje je stekla u obrazovanju mladih sportista je našlo utemeljenje u osnivanju Sportske gimnazije, na čijem čelu se nalazila niz godina. Za razvoj sporta i školskog obrazovanja dobila je niz priznanja, od kojih je najznačajnija „Oktobarska nagrada grada Beograda” 1994. godine. Dugo godina se aktivno bavila sportom i košarkom. Njen uticaj i doprinos u školovanju mnogih sportistkinja Crvene zvezde i članica KKŽ Crvena zvezda Kombank je nemerljiv. Kao i pomoć u samom funkcionisanju kluba.
Kao grom iz vedra neba stigla je 11. novembra vest da je nekadašnji košarkaš našeg kluba Mileta Lisica (1966-2020) preminuo nakon duge i teške boelsti. Lisica je rođen 1966. godine u Priboju. Radio je u lokalnoj fabrici FAP i uporedo počeo da igra košarku za lokalni Poliester. Njegove dobre partije nisu ostale nezapažene, pa je preko Slobode iz Tuzle dospeo u prvi tim Crvene zvezde 1992. godine. U naredne dve sezone bio je bitan šraf u timu koji je Zvezdi donelo dve nacionalne titule posle dve decenije posta. U Crvenoj zezdi je nakon toga odigrao još jednu sezonu, a ukupuno je odigrao 103 utakmice i postigao 1.345 poena. Bio je najkorisniji igrač finala plej-ofa prvenstva SR Jugoslavije u sezoni 1993/94, kada je sa Zvezdom do trofeja stigao preko Partizana. Tokom igračke karijere Mileta Lisica je pored pomenutog Poliestera iz Priboja, tuzlanske Slobode i Crvene zvezde nastupao i za Borovicu iz Rume, Pivovarnu Laško, francuske klubove Le Man i Limož, beogradske Lavove 063, Novi Sad, a karijeru je završio u ekipi slovenačkog Rudara iz Trbovlja.
Bard srpskog glumišta, najveći Zvezdaš među glumcima i glumac među Zvezdašima Ivan Bekjarev (1946-2020) napustio nas je 16. novembra. U kulturnom životu SFRJ i Srbije ostavio je ogroman trag, a mlađim naraštajima i našoj kulturi izuzetno bogatu zaostavštinu. Kao glumac, profesor i javna ličnost. Imao je preko 150 uloga u pozorištu, preko tri decenije je bio član i prvak Jugoslovenskog Dramskog pozorišta. Snimio je i više od 50 filmova u bivšoj SFRJ, Srbiji, inostranstvu, bio je član Akademije za filmsku umetnost i nauku, i ostavio iza sebe više desetina serija od kojih će se neke uloge večno pamtiti. Ostaće upamćen i kao prvi glas radija Studio B daleke 1970. godine i autor radijske emisije na još jednom kultnom beogradskom radiju “202”. Pored ogromne zaostavštine koju je ostavio kao umetnik i javna ličnost, Ivan Bekjarev je uvek sa posebnom strašću govorio o svojoj Crvenoj zvezdi. Bodrio je i pratio u svim prilikama, i pomagao joj. Kao navijač, i vrlo aktivno kao član Skupštine KK Crvena zvezda. Smrt ga je zatekla na mestu poslednjeg legitimno izabranog predsednika Skupštine ŽFK Crvena zvezda.
Sedamnaestog dana meseca novembra sa životne scene sišao je Aleksandar Bambi Obradović (1936-2020) najstariji trener Atletskog kluba Crvena zvezda. U svojoj višedecenijskoj karijeri iznedrio je i radio sa brojnim atletičarima, koji su postavljali nacionalne rekorde i bili članovi reprezentacije. Radio je sa više od 3.500 dece, stvorio je 29 reprezentativaca i 16 državnih rekordera. Za rad u atletici dobio je najviša društvena priznanja-Majsku nagradu Republike Srbije, Oktobarsku nagradu Beograda, Povelju i Zlatnu značku Sportskog društva Crvena zvezda i nagradu za životno delo.
Bogoljub Stojmirović (1928-2020), nekadašnji odbojkaški reprezentativac i kapiten OK Crvena zvezda preminuo je 18. novembra. Stojmirović je u Crvenoj zvezdi igrao smečera, a u reprezentaciji Jugoslavije tehničara. I svakako je bio najbolji tehničar, pre pojave Zorana Petrovića i Nikole Grbića. Bogoljub Stojmirović je bio član Crvene zvezde od njenog osnivanja. Za odbojkaški klub je odigrao oko 300 utakmica. Dobitnik je povelje Sportskog društva Crvena zvezda 1980. godine. Po završetku igračke karijere, ostao je u odbojci kao član Predsedništva Odbojkaškog saveza Jugoslavije.
Nekadašnji košarkaš i funkcioner KK Crvena zvezda Milorad „Mića“ Belić (1940-2020) preminuo je 27. novembra. Rođen u Beogradu 12.11.1940.godine. Paralelno sa studijama prava igrao je košarku i nosio dres svog voljenog kluba Crvene zvezde. Nosio je dres Crvene zvezde u periodu od 1958. do 1962. godine i u tom periodu 78 puta je nastupao za crveno-bele i ubacio 187 poena. Nakon toga je igrao košarku u Francuskoj u Višiju i paralelno završavao studije prava. Svoje znanje na tom polju vrlo često je koristio da pomogne svojoj Crvenoj zvezdi u kojoj je jednom periodu bio i aktivan kao član uprave kada je u teškim trenucima za klub mesto predsednika kluba preuzeo Vladislav Lale Lučić.
Stanislav Staša Živković (1923-2020), osnivač, legenda, takmičar, trener i predsednik Mačevalačkog kluba Crvena zvezda preminuo je 29. novembra. Rođen je 26. decembra 1923. u Beogradu. Zbog očeve službe, sve do početka II svetskog rata živeo je na kraljevskom imanju u Osijeku gde je trenirao tenis i atletiku. Početkom rata, srpski oficiri koji su se tamo nalazili, u zadnjem trenutku su potplatili ustaške železničare, kako bi žene i deca sedam srpskih porodica bili ubačeni u poslednji voz koji je išao ka Beogradu i time izbegli odvođenje u Jasenovac. Želeći da nastavi sa atletikom, 1942. godine odlazi na Stadion „Jugoslavija” kako bi se prijavio da trenira u njihovom Atletskom klubu. Već sledeće, 1943. godine, firma „Mitić”, koja je u Knez Mihajlovoj imala veliku robnu kuću, osnovala je mačevalački klub. Stanislav, koji je tada imao 20 godina, i Branimir koji je imao deset godina, počinju da se bave mačevanjem. Trenirali su u magacinima firme „Mitić”, a opremu i oružje obezbeđivao im je klub. U decembru 1944. godine mobilisan je u Narodnooslobodilačkoj vojsci, u operativnoj jedinici za čišćenje terena. Početkom maja 1945, celu njegovu jedinicu raspoređuju u valjevsku miliciju. Stanislav je raspoređen u Okružnu komandu milicije, gde dobija rang poručnika i zaduženje za kulturu i sport. Demobilisan je decembra 1945. Vraća se za Beograd i upisuje Tehnički fakultet, na kome veoma brzo osniva mačevalački klub u okviru fakulteta pod imenom „Student”. Na poziv Slobodana Ćosića prelazi u „Zvezdu” i biva jedan od osnivača Mačevalačkog kluba „Crvena Zvezda”. Klub je osnovan 12. novembra 1946. godine, a Stanislav mu ostaje veran ceo svoj životni vek. Deset godina je kao državni reprezentativac bio učesnik mnogih međunarodnih turnira, svetskih i evropskih takmičenja, balkanijada, kao i Olimpijskih igara u Rimu 1960. godine. Sa „Crvenom zvezdom” je osvojio šest ekipnih titula – po tri u maču: 1950, 1951. i 1958. i tri u floretu: 1951, 1952. i 1958. godine. U dva navrata bio je i savezni selektor mačevalačke reprezentacije Jugoslavije. Nakon iznenadne smrti Dušana Božića 1962. godine, postaje predsednik Mačevalačkog kluba „Crvena zvezda”, gde je ostao sve do izborne konferencije kluba koja je održana 22. decembra 1988. godine, kada je za predsednika predsedništva izabran Zoran Urošević, a za generalnog sekretara Ratko Bugarčić. Odlukom te konferencije, Stanislav Živković je izabran za doživotnog počasnog predsednika kluba.
Tokom prethodne 2020. godine Crvena zvezda je ostala i bez jednog kluba. Nakon gotovo decenije postojanja koja je bila obeležena skandaloznim i katastrofalnim potezima rukovodećih struktura kluba, ŽFK Crvena zvezda je i zvanično, sudskom odlukom prestala da postoji. Polovinom meseca septembra neodgovorna grupa pojedinaca koja nikakvih dodirnih tačaka nema sa crveno-belom porodicom, uz pomoć onih koji su unutar kluba godinama radili na njegovoj destabilizaciji izvršili su puč, proglasili se rukovodećim kadrom i suštinski već tada izrekli smrtnu presudu klubu. Krajem godine, stigla je i zvanična sudska presuda (drugostepena) kojom se potvrđuje ranija odluka Suda kojom se ŽFK Crvena zvezda briše iz registra privrednih subjekata Republike Srbije i zabranjuje takmičenje u svim takmičenjima pod okriljem Fudbalskog saveza Srbije. Time je stavljena tačka na jednu lepu sportsku priču koju je ljudska pohlepa upropastila.
Godina 2020. je sa sobom odnela sve navedene velike Zvezdaše koji su živeli za ovaj klub. Sećanje na njih večno će ostati među Zvezdašima, a što se tiče nestalog kluba, vinuće se on ponovo kao feniks iz pepela sa nekim potpuno novim ljudima među kojima niko od prethodnih pučističkih snaga neće biti ni blizu crveno-belih boja.
Izvor: mojacrvenazvezda.net
Dodajte komentar