CZBG intervju, Edin Avdić: Zvezda je premašila sva očekivanja ove sezone

Share this...

Facebook

Twitter

Linkedin

Autor: CZBG, Milan P. Foto: Ivan J. 

Kada kao sagovornika imate čoveka čiji se komentari prepričavaju i uz koga ’učimo košarku’ , onda su otvorenost i uživanje zagarantovani. Ekipa našeg portala imala je priliku da porazgovara sa Edinom Avdićem. U opširnom razgovoru za naš sajt govorio je o tome kako je zavoleo kraljicu igara, zbog čega je doneo odluku da okonča svoju košarkašku karijeru i bavi se novinarstvom. Tema razgovora bila je svakako i fantastična sezona Zvezdinih košarkaša, ali i izazovi koji klub sa Malog Kalemegdana očekuju u narednim godinama. Sa našim sagovornikom porazgovarali smo i o budućnosti regionalne i evropske košarke, ali i mnogim drugim stvarima.

Za početak, kaži nam zašto si se opredelio za košarku? Zašto baš košarka od svih sportova? 

Košarka je u to vreme bila zaista popularna u bivšoj Jugoslaviji. Sve je počelo sa Cibonom i Draženom Petrovićem. On je u to vreme svima nama bio pojam. Pamte se i dueli Jugoplastike i Partizana. Naravno, igrao se i fudbal i drugi sportovi, ali sam se pojavom Dražena i Cibone odlučio za košarku. Onda smo se zarazili virusom zvanim NBA, to je bila ’88 godina. Svi u mom društvu su igrali košarku. Igrali su se u to vreme svi sportovi, ali je nama košarka bila najvažnija. Onda kreneš u neke pionire, pa malo po malo, korak po korak dođeš u situaciju da počneš ozbiljno da se baviš tim sportom. Međutim, malo ko od nas je bio toliko dobar da bi napravio neku ozbiljniju karijeru, ali ljubav prema košarci ostane do samog kraja. Onda tražiš neke alternativne načine kako da ostaneš u sportu, iako meni ovo nije ispao alternativni način, jer sam puno bolji u ovome što radim, nego kao igrač. Jednostavno, to je neka situacija koja je prevagnula. Košarka je nas zaintrigirala od početka i svi i dan danas volimo taj sport.

Kada si prelomio da želiš da se baviš novinarstvom? Kako je tekao tvoj put od košarke do novinartva? 

Ja sam jedno vreme paralelno i trenirao i studirao, ali sam tada nekako shvatio da neću moći da napravim nešto od košarke. Jedino ako si baš nerealan pa haluciniraš i misliš da možeš napraviti neke velike stvari. Nisam želeo da dođem u situaciju da ja kao trećerazredni igrač igram u trećerazrednim ligama i zarađujem neka mizerna sredstva. Onda dočekaš tridesete i nemaš pojma ni ko si, ni šta si, ni šta bi to mogao da radiš. Meni je to čisto zavaravanje. Ti u jednom trenutku imaš percepciju da bi mogao da budeš neki igrač, ali onda realnost pokaže da ti nećeš biti igrač koji bi mogao da živi od košarke. Kad već ne možeš da zarađuješ od košarke, bolje je da odigraš neki basket rekreativno, a baviš se nečim što može da ti obezbedi kvalitetan život. Voliš ti nešto i sve je to lepo, ali bez neke ozbiljnije zarade jednostavno ne može. Odluka da postanem novinar pokazala se kao dobra. Iznenadio sam se i koliko me ljudi prepoznaju. Ima jedna situacija koja me je baš dirnula. Išao sam ulicom i video da je taksista zaustavio auto na sred ceste, izašao i prišao mi. Mislio sam ko zna šta je, kad mi čovek reče – čitao bi te da pišeš upustvo za mikser. To me je baš raznežilo.

Postoji li šansa za više autorskog materijala na Areni? 

U današnje vreme dosta se novca izdvaja za to. Naravno da ima prostora za još nešto, ali to je vezano za logistiku i finansije. Za nešto više, potrebno je i više sredstava da se otputuje negde, da se snimi neki materijal… nisam siguran koliko su televizije spremne da investiraju u tako nešto. Svi to smatraju kao bespotreban posao, a ne možeš ni samo na nivou Beograda da radiš, moraš malo da izađeš iz tog okvira.

Budući da imaš veliki broj kontakata u košarci, kako u evropskoj, tako i u američkoj, da li te ekipe sa ovih prostora pitaju za mišljenje oko dovođenja nekih igrača? 

Pitaju, da. Samo tu se uglavnom radi o nekim trenerima koje smatraš drugovima. Čuješ se s njima i jednostavno na taj način podeliš neka svoja razmišljanja. Pre su me baš zvali i ja sam delio svoja mišljenja, ali onda shvatiš da ni to nije dobro. Neki drugi ljudi za te informacije uzimaju novac, a ti onda upadaš u klopku da si dobar sa dosta ljudi, daješ savete, oni te potapšaju po ramenu, a ti od toga nemaš ništa. Ja mogu trenerima sa kojima sam dobar da kažem neko svoje mišljenje, ali sam dosta selektivan po tom pitanju. To možda čudno zvuči, ali meni je to kristalno jasno. Jedostavno, danas su informacije jako bitne. Većina tih ljudi koji se bave tim stvarima za to dobijaju novac, oni su plaćeni da predlažu igrače. Ja nema ništa od toga, osim što mi je to eventualno neka satisfakcija. Postoje ljudi kojima je to posao i oni treba to da rade, ja mogu povremeno svojim prijateljima izneti svoje mišljenje i to je to.

Kako ti vidiš Crvenu zvezdu ove sezone? 

Zaista dobra sezona. Ja sam pozitivno iznenađen. Kada sam video ovaj sastav, nisam očekivao da mogu da igraju ovako dobro i da tako dugo igraju dobro. Za to najveće zasluge ima stručni štab. Svi mi manje-više  znamo te igrače, ali je dobar deo njih odigrao ovu sezonu na svom maksimumu. Kada se pogleda kakav je to bio sastav na početku sezone, kakva su bila očekivanja i šta su ljudi pričali, oni su debelo prebacili sva očekivanja. Naročito što se tiče Evrolige. U Jadranskoj ligi se očekivalo da budu prvi, doduše nije se očekivalo da budu ovako sigurno prvi, ali u Evroligi su stvarno prebacili očekivala. Igrali su stilom koji Dejan Radonjić gaji od kako je došao na klupu Zvezde. Tvrda košarka sa guranjem lopte pod koš, kvalitetna odbrana, čvrstina, pritisak koji prave… sve je to dalo takvo samopouzdanje igračima da probaju i neke stvari koje inače nisu radili. Postali su svesni u jednom trenutku da iz te dobre odbrane mogu da naprave dobar rezultat. Mislim da je to glavna osnova ovakve sezone. Te odlične sezone pojedinih igrača u napadu, koji možda nisu navikli da igraju tako dobro u napadu, su došle upravo iz samopouzdanja koje su crpili iz odbrane. Znali su da čak i ako promaše, da će sa druge strane terena odbranom ponovo doći do lopte, pa onda opet mogu probati.

Kako ocenjuješ uspon Crvene zvezde u poslednjih nekoliko godina? 

Definitivno je kontinuitet ključ, ali i činjenica da je Dejan Radonjić uspeo da ostane taj period na klupi Zvezde. Zvezda je u prošlosti menjala dosta trenera, a on je uspeo da se zadrži na klupi. Postavio se i prema Upravi i prema svima na jedan pravi način, tako da nema puno mešanja u njegov posao. Tu je jedan kompaktan stručni štab, oni se drže između sebe. Sa druge strane, Crvena zvezda je uspela da zadrži nekoliko sezona te klupske igrače, čega nedostaje generalno u bivšoj Jugoslaviji. To nije igrač koga će da traže svi timovi, ali on radi posao. To imaju Litvanci u Žalgirisu i Lijetvos Ritasu. Nije to igrač za koga će se odma zainteresovati CSKA i hteti da ga dovede, ali je to igrač koji radi posao. On može da ostane par godina i da još napreduje, što se i desilo u Zvezdi, i onda taj igrač može da potpiše dobar ugovor.

Sezona se bliži kraju, već su se pojavila spekulacije oko odlaska nekih igrača iz Zvezde. Misliš li da Crvena zvezda može da sačuva kostur tima, pre svih Stefana Jovića? I šta očekuješ od Zvezde u narednom prelaznom roku? 

Što se tiče Jovića, on je na dobrom putu da sanira tu povredu. Tu bi trebalo da bude sve u redu, čak mislim da će zaigrati do kraja sezone. On je igrač koji ima nekih 26 godina, koji je sada na prekretnici. On ima dobar ugovor u Crvenoj zvezdi, ali Zvezda ne može da plati toliko koliko on realno vredi na tržištu. Tu se postavlja još jedno pitanje – da li zadržati tog igrača u situaciji kada može da potpiše mnogo bolji ugovor. Neki igrači će verovatno ostati, ali je tu sada pitanje i domaćih igrača. Pitanje je koliko zaista ima domaćih igrača na tržištu koje možeš da dovedeš da ti urade posao, ono što je Zvezde uspevala ranije. Recimo, igrača kao što je Jaka Blažič, koji je jedan dobar trag u Crvenoj zvezdi. Treba videti koliko možeš da nađeš tih igrača koji mogu da ti popune broj i onda nadogradiš to sa dva stranca. Ne zaboravite jednu stvar. Zvezda je ove sezone imala dva stranca u maltene epizodnim ulogama. To je retkost da se vidi u našim klubovima. Volters i Tompson definitivno nisu noseći igrači. To se stvarno retko viđa. I Partizan je u onoj fajnal-for sezoni imao Mekejleba i Robertsa, koji su bili noseći igrači. Imao je i Veselog, ali ne znam koliko njega možemo nazvati strancem. Formalno jeste stranac, ali on se razvio u Partizanu. Sa Mekejlebom i Robertsom je druga priča. Oni su došli pred tu sezonu i bili su odma članovi startne petorke. Volters i Tompson nisu članovi prve petorke Crvene zvezde, u tome je stvar. Vrlo je važno da Zvezda nađe te domaće igrače, sa kojima bi mogla da popuni broj. Većina naših trenera ne voli puno Amerikanaca u timu, to su uglavnom dva, eventualno tri igrača iz Amerike. Zato se gleda da se dovode domaći igrači. Tu su i par momaka iz FMP-a. Koliko tu ima materijala, to treba da proceni stručni štab. Ne zaboravite da je i Gudurić došao iz FMP-a, ali je  realno pogađao veliki broj bitnih šuteva prošle sezone, kada je možda i sticajem okolnosti dobio priliku. Kada ti se pruži šansa, moraš da je zgrabiš, a to je teško. Posebno za mladog igrača, naročito u Zvezdi i Partizanu, ranije u Ciboni u neka ranija vremena. Veliki je pritisak igrati u tim klubovima. Nije lako ni za trenera da gurne mladog igrača u igru. Ako daš šansu mladom igraču i izgubiš, niko se neće setiti da si ti tom mladom igraču zaista dao priliku da igra. Mlad igrač je tu delikatnoj situaciji, a trener u još delikatnijoj. Ako bude loš rezultat, može da izgubi posao.

Spomenuo si FMP. Interesuje me da li ti tu vidiš neke igrače koji bi mogli naredne sezone da zaigraju za prvi tim Zvezde? Često se pominje da bi Džona Bolden mogao da se nađe u ulozi prvotimca Crvene zvezde sledeće sezone. 

Pitanje je gde će Džona Bolden naredne sezone. Mislim da on ima ambicije da se dokopa NBA, pre svega. Ja mislim da on ima kvaliteta da igra u Zvezdi i da bi mogao tu da nađe prostora. Za ostale zaista nisam siguran. Pitanje je koliko njih u ovom trenutku ima materijala za Evroligu.

Šta je po tebi neophodno Zvezdi da bi bila konkurentna u sledećoj sezoni Evrolige, naročito imajući u vidu da se fajnal-for igra u Beogradu? Misliš li da će Zvezda pokušati da se uključi u borbu za završni turnir? 

Pa kao prvo, potrebno je bar dvostruko ili trostruko veći budžet od ovoga sada. Govorimo o igračkom budžetu. Sa ovim sredstvima, pri čemu se Zvezda i sada muči sa isplatom igrača ove sezone, zaista teško. Ovo kako Zvezda radi može da te dovede do određenog stepena, ali bi napao fajnal-for potreban mnogo veći novac. Bez toga jednostavno ne može. Više novca znači i kvalitetniji igrači. Zvezda bi morala da zadrži ovaj sastav i da ga nadogradi sa dva-tri kvalitetna Amerikanca. To je izuzetno teško, posebno sada kada se tržište menja. NBDL ima veće budžete za plate, znači da baš treba ozbiljan novac. Zvezda je ove sezone igrala zaista dobro u Evroligi, na momente i fenomenalno, pa opet nije uspela da se plasira u TOP8. Da ne govorim da kada se plasiraš u TOP8, čeka te još pet utakmica, pa tek onda završni turnir. Kada bi se eventualno obezbedila neka sredstva, onda bi možda moglo nešto da se uradi. Ovako je pitanje hoće li Zvezda moči da zadrži i ovaj sastav. Sa jedne strane glupo i je zadržati igrača kad imaš dobru ponudu za njega. Možda on u tom trenutku smatra da je to situacija za njega i smatra da treba da ide, ali onda to proguta i nekako ostane. Problem je ako se tokom sezone povredi, onda duplo gubiš. Sve i da Zvezda uspe da zadrži i nadogradi ekipu, opet ti treba lud scenario da napadneš fajnal-for. Sada je  tu i znatno veći broj utakmica, mnogo je manje prostora da se greška ispravi. Time se smanjuje mogućnost za grešku ovih najjačih ekipa. U TOP8 se igra plej-of da bi kvalitet nekog tima došao do izražaja. Možeš ti kvalitetnu ekipu da dobiješ jednom slučajno, ali tri puta ne možeš. Ti sada imaš tu nekih šest klubova koji imaju svoje mesto u TOP8. To su izuzetno finansijski jaki klubovi.

Kakva je budućnost učešća klubova sa ovih prostora u Evroligi u narednim godinama? 

Ne znam, nisam baš preveliki optimista. Kad pogledate koliko je ovde timova koji mogu nešto da plate, mi ćemo, kako sada stvari stoje, u potpunosti da zavisimo od naših mladih igrača. To nije loše, ali je problem u tome što klubovi generalno nemaju novca. Ti da bi proizveo mladog igrača treba puno da radiš. Treba platiti trenere u mlađim kategorijama, tu je i selekcija i nadograđivanje i sve što ide uz tu priču. Ti treneri u mlađim kategorijama rade za jako male pare, a vode se kao košarkaški treneri. Nije to baš jednostavno. Nema ovde mnogo solventnih klubova, a oni koji možda imaju novac nemaju navijače. Generalno je sva ta priča na staklenim nogama, što se nas tiče. Imamo sada Zvezdu u Evroligi, šta je sa ostalim klubovima? Cibona nema novaca, Partizan takođe, Olimpija nema novaca, Jugosplatika, Bosna, Budućnost se još nekako bori.

Postoji li opasnost da dođe do zasićenja tog koncepta Evrolige sa 16 klubova? Može li se izgubiti interes ostalih klubova? 

Čudna je situacija u evropskoj košarci. FIBA je izgrešila puno puta, nemaju novac, nemaju resurse, a hteli bi da kontrolišu. Sa druge strane, najjači klubovi Evrope su uz ULEB i ne nameravaju to da promene. FIBA nad najjačim evropskim klubovima nema nikakve ingerencije, ne može ništa da im naredi i onda ispaštaju oni klubovi srednjeg ranga. Tu smo mi na meti, tu su na meti još neki. Francuska je imala taj problem, ali evo francuski klubovi su rekli da žele da se vrate pod okrilje ULEB-a. U Italiji isto, izuzev Armanija, nemate košarkaški jaku ekipu. Što se tiče ovog koncepta Evrolige, realno kad pogledaš ove godine bilo je zaista odličnih mečeva. Najveća bojazan bila da će se klubovi u jednom trenutku podeliti u dve grupe i da ćemo tako gurati do kraja. Međutim, bilo je neizvesno do samog kraja. Pa utakmica u Istanbulu u poslednjem kolu je odlučivala ko će proći dalje, a ko će ispasti.

Da li očekuješ da dođe do proširenja Evrolige? 

Da, definitivno. Mislim da će tu biti dvadesetak klubova.

Može li Zvezda, ako ovako nastavi, da se u dogledno vreme nada dobijanju A licence? 

Mislim da ne može. Vrlo teško, zaista. EKA, odnosno Đorđi Bartomeu, ne vide nikoga sa ovih prostora sa A licencom. Oni traže klubove sa stabilnim prilivom finansija, to je njima važno, uz naravno još neke stvari. Cedevita ima novac, ali nije to baš taj novac da bi mogli da imaju A licencu. Imaju i neku infrastrukturu, ali nije to taj nivo. Ostali klubovi, Zvezda, Partizan, čak i Cibona dok je na nešto ličila, imli su pune dvorane, ali opet nije to dugoročno. To može da se prekine vrlo lako. Mislim da će ostaviti mogućnost da se kroz ABA ligu uđe u Evroligu. Jedan prethodni period je bilo turbulentno, gde smo mi dobijali dobijali informacije sa druge strane da će Evroliga skroz da ukine mesto ABA ligi. Da budem iskren, ja sam bio malo i zabrinut, jer to uopšte ne bi bilo nerealno, ali srećom nije se desilo. Mislim da oni žele da se kroz ABA ligu ulazi u Evroligu, međutim gledali smo i prethodnim godina da pojedini timovi naprave rezultat u ABA ligi, ali ne odu u Evroligu. Nije to redu, ali razmišljanje ljudi iz Evrolige ima uporište. Ako hoćeš da igraš NBA, moraš imati određene standarde, ako hoćeš da igraš UEFA takmičenja isto moraš imati standarde. Taj momenat mora da postoji. Ne možeš ti igrati Evroligu u fiskulturnoj sali pred dve hiljade gledalaca, moraju se neki standardi zadovoljiti u smisli infrastrukture. Cibona je recimo osvojila ABA ligu, ali nije igrala Evroligu. Grad Zagreb je najavio da će im pomoći, ali im je na kraju oduzeo i poslovni prostor koji su imali. Cibona je jedan od retkih klubova koji su imali i svoju halu i svoj postovni prostor.

Kako ti sada izgleda ABA liga? 

Jadranska liga je realnost. Znaš kako, možemo mi da probamo i drugačije. Da se okrenemo nacionalnim prvenstima, pa da vidimo dokle ćemo dogurati. Ja sam pristalica da se napravi ABA liga B. Da se potpuno ukinu nacionalna prvenstva, da se napravio Jadranska druga liga, koja bi imala recimo 18 klubova. Mislim da bi sa tih tridesetak klubova pokrili sve relevantne klubove sa prostora bivše Jugoslavije. Ljudi padnu u te neke halucinacije, pričaju kako se gase ne znam koji centri. Ti kada pogledaš taj klub postoji, ali ne pravi više rezultate, ne izbacuje igrače. Naravno da su ljudi lokal patriote, ali u široj slici ti klubovi su na margini. Recimo, Jugoplastika sada nešto igra, ali to je na potpunoj margini. Ja sam nedavno pričao za neki dokumentarni film, mislim da nema interesovanja dovoljno. Zapitajte se za koliko bi sportskih klubova ljudi bili spremni da se organizuju i izađu na ulice. Nema puno takvih klubova u bivšoj Jugoslaviji. Bosna je na aparatima već duže vremena, pa se niko ne potresa previše oko toga. Potresaju se ljudi kad sednu negde na kafu, ali niko ništa konkretno ne radi. Pa evo Zadar, koji je kao grad košarke, ima onaj natpis ‘Bog je stvorija čovika, a Zadar košarku’, već godinama se bori za opstanak u ABA ligi.

Pomenuo si neke velikane, Jugosplatiku, Bosnu, Cibonu kao evropske prvake, tu su i Zadar i Šibenka. U tim klubovima stvoreni veliki košarkaši. Interesuje me da li misliš da bi liga bila atraktivnija sa njima? U javnosti se često provlači priča da bi liga bila zanimljivija da, recimo, umesto Krke ABA ligu igra Bosna ili Jugoplastika. 

Pa kad ih nema. Uz dužno poštovanje svima, ali ta Krka je igrala i Evroligu. Ima stabilne finansije, ne obećava nerealne ugovore, tako da sa te strane oni apsolutno zaslužuju da igraju ABA ligu. Razumem ja ljude zašto to kažu, ali sa druge strane imaš Split koji uđe pa ispadne. Bosna je igrala, pa je sada nema. Krka je več godinama tu. Shvatam ja da nas ti timovi, poput Bosne i Splita, podsećaju na neka vremena kad smo bili najjača liga u Evropi, ali realno sada stvari stoje drugačije. Da postoji generalni interes ljudi bi se skupili i uradili povodom toga, ali je očigledno da to ljude ne pogađa dovoljno. Dokle god je to na nivou dnevnog prebiranja uz kafu, nema od toga ništa. Zamisli da se Hajduk ugasi, videli bi kakva bi tu reakcija bila. Naravno da sam za da takvi klubovi ponovo igraju, ali tu realno trenutno nema ničega. To je isto kao kad pričamo o nacionalnim prvenstvima. Imaš klubove koji će biti jaki, a ovi drugi će i dalje da budu slabi. I ti ćeš tako samo oslabiti jakog, a ovi slabi će da priđu, ali ne do te mere da mogu da ugroze jake.

Šta je, po tebi, potrebno da se ti klubovi vrate na kolosek? 

Finansije su najveći problem. Kada nisi redovno plaćen, kada nema nagrade za tvoj dobar rezultat, pada ti intenzitet rada. Ti možeš nekoga da hvališ do sutra, ali od toga se ne živi. Čim nema stabilnih finansija, gubi se entuzijazam. Samo kod nas ima da timovi igraju Evroligu i to vrlo uspešno, a da plate drastično kasne. Sada u Zvezdi, ranije Partizan, pa i Cibona dok je Velimir Perasović bio trener. Ti ovde isto imaš situaciju da klubovi sa ovih prostora plaćaju Amerikance, a domaći igrači kad dođu na red. To onda stvara određenu neslogu u timu. Domaći igrači mogu da kažu, stani malo ja se bacam na glavu ovde i ne dobijam pare, a on dobija pare. Ako nisam dovoljno dobar recite mi, pa da nađem novi klub.

Olimpija i Cibona su jedno vreme imali ozbiljan novac. Gde je tu nastao problem? 

Dosta mešanja u tuđi posao, dosta situacija gde trener nema integrite pa mu dovode igrače sa svih strana. Zna da bude problem i kada ima puno novca, a ne postoji jasna linija komandovanja. I onda se recimo neko javi i kaže – ja sam investirao dva miliona, hoću da dovedete tog igrača. Mi smo se smejali kada se onaj gazda iz Rusije kupio Kantu skidao za prvi tim, pa je ulazio u igru u Zagrebu protiv Cedevite. Taj tim vodi bivši selektor Nemačke i onda mu gazda kluba ulazi u igru. To je smešno, zaista. Često se kod nas javlja problem i kada ima novca, polemiše se ko je zaslužan, pa se igrači dovode neplanski. Dosta ljudi počne da pravi greške kada ima veliku količnu novca.

Koje igrače sa ovih prostora vidiš u NBA? Tu su Simanić, Musa, Pecarski…

Verovatno će neko da ih draftuje. Sad, da li oni igrači za NBA zaista ne znam. Ne vredi nagađati sada. Luku Dončića recimo pominju kao prvi izbor na draftu. Ja uopšte nisam siguran da bi njegova igra u NBA ligi mogla prođe.

Kako komentarišeš partije igrača iz ABA lige koji sada igraju u NBA ligi? 

Šarić je za mene baš pozitivno iznenađenje. Igra puno bolje nego što sam ja mislio. U jednom trenutku sam mislio da će ova sezona da bude fijasko za njega, ali je on odigrao baš dobru sezonu. Centri su druga priča. Kad imaš 210-215 cm i imaš neku igru, automatski si nekome interesantan. Jokić koji ima pregled igre, ima šut sa distance, odma može nešto da napravi ili Nurkić koji ima telo. Jokić u NBA radi određene stvari na vrhunskom nivou. Oni i te kako znaju da istaknu to, a sakriju neke njegove mane. Denver je takva ekipa kakva jeste, ne mogu odjednom da postanu odbrambena ekipa, kad nisu to čitave sezone. Ili obrnuto, da San Antonio dođe i počne da igra na 150 poena. Uvek je ta distinkcija da je centrima lakše. Amerikanci imaju izraz – ne možeš da naučiš visinu. Na drugim pozicijama je teže. Mario Hezonja i Nemanja Nedović, na primer, imaju atleticizam, ali za Evropu. U NBA je to čist prosek. Nedović je imao i tešku situaciju, došao je u tim gde su Kari i Tompson. Nije mogao puno da igra. Hezonja je došao u Orlando i tek se onda videlo koliko tu ima manjkavosti. Treba tu vremena. Prilagođavanje nekome ide lakše, nekome teže.

Šta misliš o izboru selektora košarkaške reprezentacije BiH? 

Ja mislim da je to dobar izbor. Mislim da bi mogao da uspe kao selektor. Klupsku sezonu ne može da izgura čitavu zbog zdravlja. Njegova barijera za inostranstvo je bio jezik. Nije mogao da se izrazi na stranom jeziku kao na našem, da uđe u igrače, da im uđe u glavu. Pogledajte koliko je Dejan Radonjić napredovao u tom smislu, koliko je popravio svoj engleski jezik. Ne ide to preko prevodioca, ne može to na pravi način da se prenese. Jezik je vrlo bitna stvar. Drugo, on jako dobro poznaje naš mentalitet. Jedan je od retkih trenera koji je imao tu hrabrost da gurne mlade igrače, da ih plasira. Zaista mislim da on nije loša opcija, posebno imajući u vidu koji su drugi kandidati bili za mesto selektora.

I za kraj, kaži nam kakav je Edin Avdić kao navijač? Postoji li neki klub sa ovih prostora koji posebno simpatišeš? 

Ja se vezujem za igrače. Navijam za fudbalski klub Željezničar u fudbalu, rođen sam na sto metara od stadiona. U košarci sam navijao za Jutu Džez, još od vremena kad su Stokton i Meloun igrali. Radovao sam se i sada kad su dobili Kliperse. Voleo sam Kinder jedno vreme zbog Đinobilija, bilo mi je drago da oni nešto osvoje. Šalio sam se sa Bodirogom dok je igrao za PAO, navijao sam protiv tebe, ali nisu mogli da te zaustave. Demarkusa Nelsona sam voleo dok je igrao u Zvezdi, mada ja više volim šutere, ali mi je bilo drago da on nešto odigra. Voleo sam i Bogdanovića, pogađao je trojke sa velike udaljenosti.  Iz Zvezde sam voleo i Adama Morisona. Vežem se uvek za neke igrače. Uvek mi je drago kad Gudurić pogodi sa 9 metara, recimo. Volim nekada da budem i kontraš, da navijam protiv favorita. Meni su skandirali i Partizanovi i Zvezdini navijači, to je malo bizarno. Jedan derbi kada je Zvezda dobila Partizan, navijači koji su ostali u hali skandirali su moje ime. Ljudi pretenduju da neko navija za njih ili protiv njih, a nisu realni. Oni to gledaju kroz svoju prizmu. Na njihovim igračima njima je sve faul i onda kada ide loše, kriv je ovaj ili onaj. Meni stvarno to nije bitno. Ja sam čitav svoj komentatorski život se vezivao za znanje i emociju prema nekom dobrom potezu. Uvek se trudim da ljudima pokušam da približim neke stvari, da pokažem emociju prema nekom dobrom potezu. Tako da se vežem uvek za igrače. Recimo, jedno vreme sam voleo Rudija Fernandeza, ali kada je baš preterao sa nesportskim potezima ohladio sam se od toga. Ima i igrača koje baš ne voliš zbog neporstkih poteza i ponašanja.  Na primer, Felipe Rejes. Njega možeš da voliš samo ako igra za tebe. Volim igrače poteza, ne volim baš defanzivne specijalce. Brus Boven iz San Antonija mi je bio baš antipatičan. Postavljao je nogu igraču kojeg čuva posle šuta, da ovaj doskoči na nogu. To stvarno nisam voleo. Što se tiče klubova, zaista nema kluba za koji bi mogao da kažem da navijam. Iskreno, i previše utakmica radim da bi imao vremena da se posebno vežem za nekoga.