Autor: CZBG, Milan P.
Vrativši se u Srbiju, ponovo je osnovao Crvenu zvezdu 2010. godine. Za veoma kratko vreme napravljen je veliki uspeh. Počeli su da se nižu domaći trofeji, a kulminaciju svega predstavlja osvajanje Lige šampiona 2012. godine. Ipak, svi mi znamo da problema Crvenoj zvezdi nikad ne nedostaje. Uprkos velikim uspesima, ostalo je nerešno pitanje bazena i finansiranja kluba. Tim povodom je ekipa našeg sajta porazgovarala sa aktuelnim predsednikom kluba, gospodinom Viktorom Jelenićem. Sa našim sagovornikom razgovarali smo i o sjajnoj generaciji srpskog vaterpola, ali i budućnosti ovog trofejnog sporta u Srbiji.
Za početak, kažite nam odakle ideja za povratak u Srbiju i ponovno osnivanje Crvene zvezde?
U Italiji sam bio 16 godina. Posle su mi ćerke porasle i one su htele da se vrate, pa sam se vratio u maju mesecu 2009. Otišao sam 1993. u inostranstvo. Normalno, pošto sam zvezdaš, želeo sam da pomognem Crvenoj zvezdi. Zvezdu su ugasili. Nije postojala tri godine zato što je Partizan pustio menicu. Mi smo u januaru 2010. godine počeli da se bavimo Crvenom zvezdom sa petnaestoro dece na treningu i tada je sve krenulo.
Kako ocenjujete rezultate kluba od kada ste vi predsednik? Jeste li zadovoljni postignutim?
Kada smo počeli sa ovim poslom, naša prvobitna ideja bila je da obezbedimo Zvezdi mesto gde će da trenira. To nismo uspeli da uradimo. Bazeni su nas papreno koštali i to nam i dalje predstavlja ogroman problem. Druga stvar jeste da Zvezdina deca igraju za prvi tim. Tu smo na dobrom putu. Ponosni smo da nam je jedan igrač, koji je počeo sa treninzima u Zvezdi kada smo mi došli, sada sa 15 godina u prvom timu. Treća stvar je, naravno, bila da osvojimo neki evropski trofej. To nam je bio krajnji cilj. Osvojili smo Ligu šampiona, kao i Super kup Evrope jedini u Sportskom društvu. Desilo se obrnuto od onoga što smo očekivali. Rezultate smo postigli, a još moramo da gradimo temelj za Crvenu zvezdu. To podrazumeva da se više nikada ne desi da Zvezda može da se ugasi zbog velikih troškova zakupa bazena i da ima svoje mesto gde će da trenira. To je najvažnija stvar. I, normalno, da okosnicu prvog tima čine igrači koji su počeli da treniraju u Crvenoj zvezdi. To je proces koji još uvek traje.
Najveći uspeh svakako predstavlja osvajanje Lige šampiona. Šta je bilo neophodno da bi se to postiglo?
Mi kada smo pravili ekipu 2012. godine naša prva želja bila je da uzmemo domaće trofeje, Kup i prvenstvo. Zvezda je pre toga osvojila titulu još ’93. godine dok ja igrao. Osvajanje Lige šampiona je velika stvar za Zvezdu i za Sportsko društvo. To je Liga šampiona koja je sigurno osvojena sa najmanjim budžetom u istoriji ovog sporta. Mnogi veliki klubovi su pokušavali godinama da osvoje Ligu šampiona, ulagali velike pare, a nisu to uspeli. Potrefilo se da je Pro Reku otišao predsednik i bili su slobodni igrači i mi smo to iskoristili. Te godine se napravio i Radnički, koji je sada ugašen. Mi se još uvek borimo sa svim mogućim problemima.
Koliko je Zvezda danas daleko od ponavljanja takvog uspeha?
To je teško ponovljivo. Trebao bi budžet da nam bude bar dve godine minimum 800-900 hiljada evra, a to je u ovim uslovima nemoguće. I to bar dve godine da imamo takav budžet. Nama se i sa onom ekipom potrefilo tako da godinu dana posle našeg uspeha promene pravila, da pobednik Lige šampiona mora da ide u kvalifikacije. Mi smo faktički ispali od Pro Reka u kvalifikacijama za Ligu šampiona na peterce. To je isto jedan nonsens koji se desio. Mi smo tada govorili da je neko trebao da stane u našu zaštitu. Nije normalno da pobednik Lige šampiona igra sledeće godine kvalifikacije, to ne postoji ni u jednom sportu. Međutim, po pravilima LEN-a mi smo morali da igramo te kvalifikacije. Pravila su takva da ti ne dozvoljavaju da igraš bilo koje drugo evropsko takmičenje ako ne igraš kvalifikacije za Ligu šampiona.
Šta je potrebno da Zvezda ponovo bude na tom nivou?
Novac, na prvom mestu. Druga stvar su uslovi za treniranje. Zvezda mora da stvori uslove da se mlađe kategorije razvijaju i da očekuje da bar 5-6 igrača iz omladinskog pogona igraju za prvi tim. Ostalo može da se dovede sa strane. Ali to je najbitnija stvar – uslovi i, naravno, finansije.
Zbog čega je došlo do problema u finansiranju kluba?
Delom zbog situacije sa bazenom, a delom i zbog toga što nismo mogli da igramo evropska takmičenja. Tu je i Savez trebao da odigra ulogu. Od Saveza smo za šest i po godina dobili jedan teren za treniranje i to je sve.
Koliko je novca neophodno klubu za normalno funkcionisanje i na koji način danas klub zatvara finansijsku konstrukciju?
U našim uslovima potrebno je negde oko 300 hiljada evra. Iskreno da vam kažem, da nemamo pomoć premijera odavno bi bili zatvoreni. Njemu dugujemo najveću zahvalnost što uspevamo da se održimo. Privatne firme su u problemima, teško je dolazi do sponzora. Vaterpolo je totalno neakraktivan za sponzore, malo ljudi dolazi na utakmice. Dešavalo nam se da potpišemo ugovor sa nekim privatnikom i računamo na te pare, a on isplaćuje 2-3 meseca novac i posle ne daje više ništa.
Imate li u tom smislu odgovarajuću saradnju sa Sportskim društvom?
Mi smo imali pomoć od Gazproma, 2013. i 2014. godine. Gazprom ima ugovor sa fudbalskim klubom, ali deo sredstava je predviđen za Sportsko društvo, za sve klubove. Tu nema nikakvih problema, imamo sjajnu saradnju i to nam je jako važno. To je bastion Crvene zvezde, da nema toga teško da bi manji klubovi mogli da opstanu.
Koliko opterećenje za klub predstavlja problem bazena? Može li tu država da pomogne?
U principu, to je sve na lokalnim samoupravama. Država je omogućila i stvorila fenomenalne uslove za saveze. Svi savezi su finansirani od strane države, imaju vrhunske uslove, država je obezbedila i nacionalne penzije i sve. Po novom Zakonu, od tih nekih budžeta lokalne samouprave mogu maksimalno 20% da daju nekom sportu. Dok lokalne samouprave ne stanu na noge, teško da može bilo šta da se uradi. Isto tako, jedna od važnijih stvari je da se omogući ljudima koji imaju finansijskih sredstava i koji vole sport da imaju neke povlastice od ulaganja u sport. To je jako važno. Vi ako nemate povlasticu teško ćete da nađete ljude koji će dati novac, pogotovo kada je vaterpolo u pitanju, jer nije atraktivan sport. Ljudima treba omogućiti neke poreske olakšice, da imaju nešto od toga što ulažu u sport. Dok se to ne desi teško da može da se napravi nešto. Nama nije dozvoljeno da igramo na bazenu ’’25. maj’’ zbog ovoga što sam već naveo u vezi tih termina za plaćanje. Ostali smo dužni, pa smo pravili reprograme. Svašta se tu dešavalo i to je strašno. Lokalna samouprava za to snosi odgovornost, jer to direktno od njih zavisi. Mi smo igrali na Banjici, ali ne možemo više ako hoćemo da se borimo za titulu da igramo stalno na njihovom terenu. Ljudi sa Tašmajdana izlazili su nam u susret, ali su cene neviđeno skupe za skupe naš sport. Svaki mesec od januara 2010. godine do danas je na bazene, što od Crvene zvezde, što od gradskog sekretarijata za sport, trošeno preko 800 hiljada dinara. 66 miliona dinara od januara 2010. do danas. Treba reći i da smo trenirali u minimumu termina i za prvi tim i za mlađe kategorije. Partizan ima Banjicu, Vojvodina ima bazen na Klisi, Radnički je imao besplatne termine, mi nemamo ništa. Vaterpolo u Beogradu nije mogao baš zbog toga da se razvije. Imamo dosta klubova, ali su na amaterskom nivou, osim Partizana. Oni imaju Banjicu i to dva bazena unutra, olimpijski i još jedan. Svi ostali klubovi, Beograd, Tašmajdan, Zemun, kao i mi, plaćaju termine. U takvim uslovima je prosto nemoguće napraviti vrhunsku ekipu. Kod nas je jedna od bitnijih stvari to što se zovemo Crvena zvezda. Ljud vole Crvenu zvezdu i to je jedna od najvažnijih stvari. Mi se trudimo da izbegnemo situaciju da Crvena zvezda dođe u situaciju da bude ugašena zbog takvih stvari, samo zbog dugovanja prema bazenima.
Kako je došlo do saradnje za VK Proleter?
Nama je VK Proleter izuzetno izašao u susret. Mi u Zrenjaninu ne plaćamo zakup bazena. Igramo u njihovom terminu, u terminu VK Proleter. Nama je jeftinije da platimo prevoz do Zrenjanina i sve ostale stvari, nego da igramo utakmicu u Beogradu. To je apsurdno. Po Srbiji lokalne samouprave obezbeđuju klubovima besplatne termine. Šabac, na primer, faktički upravlja bazenom. Imaju svoj bazen. U Beogradu, naš najveći problem je to. Da smo u januaru 2010. znali da će to toliko da košta, za te pare se već mogao napraviti bazen gde bi mi igrali.
Додајте коментар