Autor: CZBG, Milan P.
Od vašeg povratka u klub akcenat je bio stavljen na mlađe kategorije. Kako danas funkcioniše Zvezdina omladinska škola?
Polako pokušavamo da ubacujemo igrače u prvi tim, jer to i jeste svrha mlađih kategorija. Nadam se da ćemo već sledeće godine imati trojicu igrača iz naše škole u prvom timu. U prošlosti je situacija bila takva da je dominantna bila Partizanova škola. Malo je bilo igrača koji su igrali za reprezentaciju, a da nisu bili u Partizanu. Ćirić, Peković, ja i sada Sava Ranđelović smo jedini. To je ključni problem. Treba se samo vratiti kroz istoriju i videti kako je sve teklo. Bez bazena jednostavno nema kluba. Nama prvi tim igra Ligu šampiona, a trenira na polovini bazena ’’11. april’’, a na drugoj polovini se penzioneri kupaju besplatno.
Koliko je u takvoj situaciji klubu teško da radi na razvoju mladih igrača?
Naravno da je teško, ali to su ciljevi koje smo postavili i radimo na tome. Deca vole vaterpolo, dolaze na treninge. Ali kada se često selite, kao mi, teško je napraviti svoju bazu. Dokle god nemamo mesto gde će deca sigurno moći da treniraju, ne možemo razvijati ni mlađe kategorije. Teško je deci da putuju toliko, sa jednog kraja grada na drugi.
Da li ste razočarani posetom u poslednje dve sezone, od kako Crvena zvezda ne igra evropska takmičenja i nije više prvak države?
To nije razočarenje, to je realnost. Evropa i kvalitetan tim, poznati i dobri igrači, mogu privući gledaoce. Svi navijači su, iskreno rečeno, fudbalski navijači i manje-više košarkaški. Mi smo imali veliku pomoć navijača kada smo imali dobru ekipu i rezultate. Čim to nestane, ne dolaze ni navijači. Moramo imati igrače koji nešto znače, koji su faktički poznati negde da mogu da privuku navijače. Isto tako da privuku decu da dolaze da treniraju vaterpolo. Bez toga ne može. Ja se sećam da sam imao idole koje sam mogao da gledam kako igraju. Sada to deca teško mogu da rade osim one godine kada su i Zvezda i Partizan i Radnički imali jake timove. Sigurno da je lepo kada imaš publiku kakvu smo mi imali na Tašmajdanu, ali moraš stvoriti preduslove za to.
Da li klub ima kapaciteta i mogućnost da vrati neke iskusnije igrače koji bi doprineli osvajanju titule prvaka države?
Mi ćemo svejedno ući ove godine za borbu za trofeje, i u Kupu i prvenstvu. Da smo mi imali mogućnosti da dovedemo još 2-3 jaka igrača, mogao bi da kažem da ćemo sigurno osvojiti domaće trofeje, ovako to ne mogu da kažem. Ni one godine kada smo uzeli triplu krunu nismo mogli da tvrdimo sa sigurnošću da ćemo to osvojiti, ali da smo sada to uradili mogao bi da kažem da ćemo osvojiti domaće trofeje.
Koliko je bivših vaterpolista okupljeno oko kluba? Da li ih uopšte interesuje VK Crvena zvezda?
Ne zanima bivše vaterpoliste nijedan klub u Srbiji. Imate primer Dače Ikodinovića koji je izvesno vreme bio u Vojvodini, sada ga nema nigde. Kao prvo, vaterpolo nije interesantan sport sa finansijskog aspekta. Vodi se konstantna borba za opstanak. Od bivših vaterpolista imate Šoštara u Partizanu, mi smo u Zvezdi i to je sve. Nema interesa da se bivši vaterpolisti uključe u rad klubova. To dovodi do toga da vaterpolo nikoga ne zanima. Vaterpolo je klasična društvena odgovornost. Vi faktički tražite da ljudi pomognu klubu, a za to nemaju interesa.
Kako vidite Zvezdu u srednjeročnim i dugoročnim planovima?
Prioritet nam je da probamo da obezbedimo bazen i mesto gde će Zvezda moći da trenira. Da imamo svoj bazen. To je najvažnije za nas. Bez obzira budem li ja predsednik ili ne u budućnosti. Ako dođe neko drugi ko voli Crvenu zvezdu i voli vaterpolo, to treba da mu bude prvi cilj. Da mladi imaju izbora gde će da treniraju, da to ne bude više samo jedan klub.
Koji su ciljevi kluba u aktuelnoj sezoni i kako komentarišete nastup Crvene zvezde u kvalifikacijama za Ligu šampiona?
Osvajanje Kupa i prvenstva je cilj u ovoj sezoni. Što se tiče kvalifikacija, falilo nam je tri igrača. Jedan je povređen, druge nismo stigli da registrujemo na vreme. Dobro smo se borili i u prvoj i drugoj utakmici sa Brešom. Da smo bili kompletni možda bi i prošli Brešu. U ovom trenutku to je bio naš maksimum. Treba imati u vidu da smo se borili sa klubovima koji imaju milionske budžete, a naš budžet je oko 250 hiljada evra. Mi i kada smo osvojili Ligu šampiona budžet nam je bio između 500 i 600 hiljada evra.
Šta očekujete od srpskog vaterpola u globalu?
Vateprolo u Srbiji teško da će se razvijati dok se ne stvore ovi uslovi o kojima smo pričali. Ja sam po tom pitanju pesimista. Moramo imati jake klubove da bi stvorili i dobre igrače i dobru reprezentaciju. Bez toga je jednostavno nemoguće razvijati se. Govorimo o jakim, stabilnim klubovima koji će igrati Evropu. Kod nas sada samo Partizan igra Evropu i to samo zbog tog pravila što samo u vaterpolu ima, a to su tzv. sigurni učesnici Lige šampiona. Da su igrali kvalifikacije sa bilo kim ne bi prošli ni oni, kao ni mi. Igraju Evropu samo zbog toga, ni zbog čega drugog.
Naš vaterpolo je do sada imao nekoliko sjajnih generacija, ali se ovakvi uspesi ne pamte. Da li je ova generacija najbolja ekipa u istoriji našeg vaterpola?
Bez sumnje gledamo najbolju ekipu u istoriji srpskog vaterpola. Neverujem da će se ovakvi uspesi ponoviti više u našem sportu generalno, ne samo u vaterpolu. Ta ekipa je zajedno od 2009. godine i uspeli su to što su želeli. I to je uspeh i Dejana Savića, koji je vrhunski stručnjak. Uspeo je da ekipu pripremi i dođe do svega toga. Jako je bitno imati trenera koji će sve to uklopiti, to je velika stvar.
Da li je ova generacija zaista toliko dominantna ili je možda reč o slabijoj konkurenciji?
Bez obzira na konkurenciju, nikada nije postojala ekipa kao što je ova i neverujem da će postojati. I ja sam igrao za reprezentaciju godinama, ali ovako nešto nismo dostigli. Mi smo imali ono legendarno finale sa Mađarima, ali nismo uspeli da osvojimo zlato. Oni su to uspeli, tako da nema dileme da li su najbolji. Pogotovo zbog niza tih uspeha. Mi smo osvajali medalje u kontinuitetu, ali nikada kao oni. Bili smo nekada prvi, nekada drugi, nekada treći, ali nikad uvek prvi.
Možete li da uporedite svoje vreme i reprezentaciju u kojoj ste vi igrali sa sadašnjom ekipom?
To je teško uporedivo. Imali smo onu generaciju ’88, ali to je bila neka druga zemlja. Najveći problem je to što je od jedne reprezentacije nastale tri. Nekada je to bila Jugoslavija, sada imate Srbiju, Hrvatsku i Crnu Goru. Postavlja se pitanje kome to odgovara. Na svakom takmičenju imate tri ekipe koje se bore za medalju, a ranije je to bila jedna ekipa. Desi se da i Hrvatstka i Srbija i Crna Gora osvoje medalje. Osim nas, imate još Mađare, Italijane i to je to.
Može li ova generacija ostati na okupu?
Neverujem, neki već rekli da neće da igraju. Osim toga, kruna svake generacije su Olimpijske igre. Ekipa se za Olimpijadu sprema. Sve ostalo su prolazna takmičenja i pripreme za to. Najvažnija stvar za svakog sportistu je Olimpijada. To je vrhunac karijere za svakog sportistu, tu nema dileme. Sve ranije generacije, kao i ova, bi sve ostale medalje menjale za jednu zlatnu olimpijsku medalju.
Ima li mladih igrača spremih da zamene sadašnje asove?
Sigurno da ima. Pogotovo zato što Partizan ima tu decenijsku školu iz koje izbacuje igrače, a sve to zbog toga što imaju uslove, imaju bazen. Kada Zvezda bude imala takve uslove i Zvezda će izbacivati igrače za reprezentaciju.
Додајте коментар