Дискусија о утакмици Црвене звезде у Панчеву није ни исцрпљена до краја, а већ је заморно присећати се тесне победе након преокрета против новопеченог суперлигаша. Очигледно, то је издање који је оправдано подебљало горчину код свих који су увелико незадовољни издањима црвено-белих.
Одржала је Црвена звезда главу изнад воде победом против Железничара, а Барак Бахар место крај аут-линије на српским игралиштима. Бродолом против дојучерашњег друголигаша био би више него довољан разлог да управа клуба за време настојеће репрезентативне паузе играчима представи новог шефа струке, упркос ранијим инсајдерским тврђењима да ће Израелац добити рок до децембра да убеди све да ће бољитка бити.
Између претходне и наступајуће репрезентативне паузе, црвено-бели су одиграли седам утакмица које су обелажила лутања. Било је мало константи и мрвица доследности. Шарао је прилично Барак Бахар састав и тактику. Једини играч који је повезао свих седам утакмица у стартних 11 био је Ђига. Био би то извесно и Омри Глазер, којег је у Панчеву одменио Поповић, због репрезентативних обавеза.
Наиграли су се и Драговић, Иванић, Лучић. Некако се изненадно усталио Канга са пет утакмица у стартној постави у овом периоду, а исто толико одиграо је и Олајинка у знатно неприметнијем светлу. Ровито стање Османа Букарија са претходне репрезентативне прозивке у Гани удаљило га је са стартне позиције, а Марко Стаменић није добијао почетне минуте на последње три утакмице.
Не рачунајући измене у току меча, Звездин тренер је кроз ова седам меча користио двадесет и једног различитог играча за потребе стартних постава и правда то тесним распоредом. Очигледна је чињеница да црвено-бели играју у напорном распореду, међутим кад форма екипе не добија никакве конкрене обрисе, тешко је рачунати на квантитет науштрб квалитета.
У свему овоме апсурдност је да је оно што се може назвати правим киксом у овом мини-циклусу дошло на мечу у којем је вршено најмање промена у односу на преађашни дуел. Црвена звезда није успела да сачува победу против ТСЦ-а на Маракани пошто је Ифет Ђаковац у самом финишу анулирао гол Александра Катаија. На овом сусрету свега две измене извршио је Бахар у односу на меч који је претходио (против ИМТ-а). Хван је заузео позицију уместо Канге, а Букари је добио предност уместо Красоа. Рекло би се и да састав номинално био снажнији, међутим, кључ је у томе што је израелски тренер извео поставу без класичног нападача…
Уопштено, гледано уназад изузев меча у Купу против слабашног Трајала, Црвена звезда није сачувала своју мрежу још од краја септембра и дуела против нишког Радничког. Јесте и дуел у Крагујевцу укњижен службеним резултатом 3:0 због административних пропуста домаћина, али је Омри Глазер три пута вадио мрежу из свог гола.
Мора се признати – било је на свим овим мечевима разних бизарности – против Јавора су примљена два гола из једног шута ривала, против ИМТ-а је примљен гол из нечега за шта се не зна је ли то био шут или центаршут, одапета стрела Немање Томашевића из Радника са тридесетак метара дистанце завршила је у мрежи уз ‘миловање’ са стативом. Додајмо и овом двомеч са РБ Лајпцигом – два елегантна гола Симонса, две контре и гол Данија Олма после корнера након рикошета од стативе… Много сабласности заиста.
Међутим колико примљени голови деловали као лоша срећа или случајности, ове поновљене случајности престају да то буду. Црвена звезда има много пропуста, а на све то великодшно чашћава. Било то у Суперлиги или у Европи, Барак Бахар противничком тренеру даје хлеб, везном реду путер, а противничком нападачу нож и пожели им добар апетит. Само су Омри Глазер и противничка непрецизност у многим ситуацијама спречили ривале да се потпуно нахране у таквим околностима.
Суштина у фудбалу је да постигнеш више голова него што их примиш. У моментима кад одбрана овако често клеца, не весели ни податак о офанзивној импотентности. Отупела је оштрица Црвене звезде и њен модус су два гола по мечу. У последње време ту су само два изузетка – Јавор и Радник, али рачунајмо са тим да је једна лопта у мрежи тима из Ивањице резултат аутогола, а једна у мрежи Сурдуличана са беле тачке. Дакле, кубури Звезда и у нападу или боље рећи са реализацијом – пошто су броји напади остали ненаплаћени.
Покушава тренер Звезде да реши ово све више ослањајући се на уздање у магију Александра Катаија или на агилног Лучића. Снажни Шериф Ендиаје је углавном прва опција у шпицу напада – али су поменута тројица у жестоком лимиту. Неупадљиви, нервозни, неутралисани и исхитрени, ни у једном тренутку ни на који начин не помажу свом тиму. Свеже пунолетни Јован Мијатовић се многоструко више показао продуктивнијим неголи сенегалски нападач.
Нелогичност је кад се један тим самовољно лишава помоћи свог најбољег стрелца. Жан-Филип Красо водећи је стрелац црвено-белих у Суперлиги са седам голова, али се Барак Бахар тек у интервалима ослања на њега. Хвалио је играча из Обале Слоноваче тренер пре ИМТ-а, затим му указао шансу на шта му је овај одговорио голом, онда га опет хвалио пред ТСЦ и изоставио га из стартне поставе (?!). Красо се показао као најспособнији играч Црвене звезде да из једног корака повуче кључан потез на мечу. У околностима у којима се екипа мучи да начне ривала, овај профил играча је и више него потребан.
Но, може се наћи и једна позитивна страна из ових поновљених ‘случајности’ – а то су голови који долазе после слободних удараца. Успешно су применили комбинаторику Звездини играчи на последња три првенствена меча. Против ТСЦ-а је главом погодио Катаи, против Радника је Кангва успео да после дуже размене проследи лопту за Спајића, а против Железничара је после центаршута лопту у мрежу спаковао Мијатовић. Сегмент игре о којем се доста причало у предсезони при најави специјалитета Барака Бахара и његовог стручног штаба.
За Црвену звезду следи краћи предах пре него што ухвати већи замах. Притисак је огроман јер ће се ломити европска путања, а у првенству нема више места киксу. Барак Бахар ће имати шта да анализира и закључује. И лаички посматрано делује да екипи фали конзистентности што би се могло постићи дефинисанијим и балансиранијим саставом.
Додајте коментар