Милош Милојевић, упркос освојеној титули и добром путу ка трофеју у Купу, гледа се као прошлост Црвене звезде. Бледа сезона, упркос рано осигураној титули, није убедила да је он човек за Звезду, али ће имати прилику да победом у дербију као гост остави неки траг и ублажи критику.
Не би многи могли да ставе руку у ватру да ће Црвеној звезди бити потребно свега једна утакмица у плеј-офу да одбрани шампионски наслов. Посебно ако загребемо по омиљеној категорији Звездиног тренера – статистици. Црвена звезда је најмање била мање ефикаснија и убојитија у овој у односу на претходне седам-осам године. Голеаде у неким претходним рундама замаскирале су и тај утисак, али са игра црвено-белих распламсала и добила жар тек кад је све постало изесно.
Сезона пуна апсурда ближи се крају и сви чекају неку реформацију тима, јер је актуелна поставка на мала врата увела мртвило емоција и страсти. Кад навијачу након киксева против Војводине на Маракани или против Напретка, тима из плеј-аута, постане свеједно јер зна да се титула не доводи у питање, онда је јасно да сезони фали више пламена. Када се више забринемо након припремног меча у Анталији, него ли кад ТСЦ газдује средином терена као да Звездин везни ред не постоји, јасно је да нам првенство више не представља мерило вредности.
Али какво је такво је – наше је. Боље од њега немамо и прихватамо га, иако делује да мучење са дуплим блоком сваког викенда више обмањује наш клуб, него што му помаже да стасава. Показала је Европа – Црвена звезда је као екипа из првог шешира била недостојна Лиге Европе и завршила је на последњем месту групе која није била никакав баук. Са овогодишњим трофејом у Суперлиги Србије, Звезда је ушла у двориште Лиге шампиона, где је чека нека нова реалност.
Утакмица којој никад не фали жара свакако је вечити дерби, али квалитета итекако мањка јер су ранији сусрети били на граници негледљивог. Околности су овог пута другачије него раније, јер је ово први вечити дерби од кад се игра плеј-оф на којем ће Црвена звезда бити гост. Новина је што два вечита ривала на табели деле и два имена – ТСЦ и Чукарички који се налазе испред домаћина 170. вечитог дербија. Овога пута је и битка за титулу у плеј-офу решена пре вечитог дербија, што раније није био случај. Можда су ово фактори који ће допринети да напунимо очи квалитетном утакмицом.
Две екипе ући ће у меч са сасвим другачијим мотивима. Партизан ће гребати ноктима пред собом јер му је европска карта упитна. Вечити дерби је као поручен да се прекине негативна серија резултата и убризга инјекција самопоуздања. Желеће црно-бели да покажу пркос, понос и нанесу први пораз Звезди и тиме је лише ласкаве чињенице да је једини непоражени клуб у Европи. Са друге стране, наша екипа нема коме да се доказује, бројке говоре све – двадесетак поена предности у односу на пратиоце не доводе у питање ко је најбоља екипа у земљи. Наш састав треба да се докаже самом себи – да демонстрира силу и професионалитам. Да победи и кад му није хитно. Да покаже психолошку надмоћ, да покаже карактер.
Занимљиво, мотив сличан Партизановом имаће и Милош Милојевић. Звездин шеф струке је виђен као бивши, упркос обећању да ће водити тим и наредне сезоне ако освоји титулу. Она је ту, али су преговори са Бараком Бахаром и Макабијем из Хаифе интензивирани па онда стигли до затишја. Јесу ли се стране договориле па се само чека да шампион Израела одбрани титулу да би се све обелоданило? Је ли негде запело у преговорима са Јаковом Шахаром? Има ли истине у речима Звездана Терзића да Милош Милојевић има времена до краја сезоне да убеди управу да је он тренер за Звезду или су то само речи из куртоазије које треба да очувају достојанство тренера због медијске попме?
Како год, Милојевић ће имати можда највећи мотив од свих појединаца данас. Да покаже да може да се носи са притиском и омаловажавањем. Победом у дербију као гост урадио би оно што нису успевали Владан Милојевић и Дејан Станковић који су донели много весеља звездашкој јавности у европским вечерима.
Додајте коментар