Miloš Milojević, uprkos osvojenoj tituli i dobrom putu ka trofeju u Kupu, gleda se kao prošlost Crvene zvezde. Bleda sezona, uprkos rano osiguranoj tituli, nije ubedila da je on čovek za Zvezdu, ali će imati priliku da pobedom u derbiju kao gost ostavi neki trag i ublaži kritiku.
Ne bi mnogi mogli da stave ruku u vatru da će Crvenoj zvezdi biti potrebno svega jedna utakmica u plej-ofu da odbrani šampionski naslov. Posebno ako zagrebemo po omiljenoj kategoriji Zvezdinog trenera – statistici. Crvena zvezda je najmanje bila manje efikasnija i ubojitija u ovoj u odnosu na prethodne sedam-osam godine. Goleade u nekim prethodnim rundama zamaskirale su i taj utisak, ali sa igra crveno-belih rasplamsala i dobila žar tek kad je sve postalo izesno.
Sezona puna apsurda bliži se kraju i svi čekaju neku reformaciju tima, jer je aktuelna postavka na mala vrata uvela mrtvilo emocija i strasti. Kad navijaču nakon kikseva protiv Vojvodine na Marakani ili protiv Napretka, tima iz plej-auta, postane svejedno jer zna da se titula ne dovodi u pitanje, onda je jasno da sezoni fali više plamena. Kada se više zabrinemo nakon pripremnog meča u Antaliji, nego li kad TSC gazduje sredinom terena kao da Zvezdin vezni red ne postoji, jasno je da nam prvenstvo više ne predstavlja merilo vrednosti.
Ali kakvo je takvo je – naše je. Bolje od njega nemamo i prihvatamo ga, iako deluje da mučenje sa duplim blokom svakog vikenda više obmanjuje naš klub, nego što mu pomaže da stasava. Pokazala je Evropa – Crvena zvezda je kao ekipa iz prvog šešira bila nedostojna Lige Evrope i završila je na poslednjem mestu grupe koja nije bila nikakav bauk. Sa ovogodišnjim trofejom u Superligi Srbije, Zvezda je ušla u dvorište Lige šampiona, gde je čeka neka nova realnost.
Utakmica kojoj nikad ne fali žara svakako je večiti derbi, ali kvaliteta itekako manjka jer su raniji susreti bili na granici negledljivog. Okolnosti su ovog puta drugačije nego ranije, jer je ovo prvi večiti derbi od kad se igra plej-of na kojem će Crvena zvezda biti gost. Novina je što dva večita rivala na tabeli dele i dva imena – TSC i Čukarički koji se nalaze ispred domaćina 170. večitog derbija. Ovoga puta je i bitka za titulu u plej-ofu rešena pre večitog derbija, što ranije nije bio slučaj. Možda su ovo faktori koji će doprineti da napunimo oči kvalitetnom utakmicom.
Dve ekipe ući će u meč sa sasvim drugačijim motivima. Partizan će grebati noktima pred sobom jer mu je evropska karta upitna. Večiti derbi je kao poručen da se prekine negativna serija rezultata i ubrizga injekcija samopouzdanja. Želeće crno-beli da pokažu prkos, ponos i nanesu prvi poraz Zvezdi i time je liše laskave činjenice da je jedini neporaženi klub u Evropi. Sa druge strane, naša ekipa nema kome da se dokazuje, brojke govore sve – dvadesetak poena prednosti u odnosu na pratioce ne dovode u pitanje ko je najbolja ekipa u zemlji. Naš sastav treba da se dokaže samom sebi – da demonstrira silu i profesionalitam. Da pobedi i kad mu nije hitno. Da pokaže psihološku nadmoć, da pokaže karakter.
Zanimljivo, motiv sličan Partizanovom imaće i Miloš Milojević. Zvezdin šef struke je viđen kao bivši, uprkos obećanju da će voditi tim i naredne sezone ako osvoji titulu. Ona je tu, ali su pregovori sa Barakom Baharom i Makabijem iz Haife intenzivirani pa onda stigli do zatišja. Jesu li se strane dogovorile pa se samo čeka da šampion Izraela odbrani titulu da bi se sve obelodanilo? Je li negde zapelo u pregovorima sa Jakovom Šaharom? Ima li istine u rečima Zvezdana Terzića da Miloš Milojević ima vremena do kraja sezone da ubedi upravu da je on trener za Zvezdu ili su to samo reči iz kurtoazije koje treba da očuvaju dostojanstvo trenera zbog medijske popme?
Kako god, Milojević će imati možda najveći motiv od svih pojedinaca danas. Da pokaže da može da se nosi sa pritiskom i omalovažavanjem. Pobedom u derbiju kao gost uradio bi ono što nisu uspevali Vladan Milojević i Dejan Stanković koji su doneli mnogo veselja zvezdaškoj javnosti u evropskim večerima.
Dodajte komentar