Kada su 2008. godine novinari na Marakani naveli Dijega Maradonu da se priseti legendarnog loba iz osamdesetih u pobedi Barselone protiv Zvezde i aplazuza navijača crveno-belih, Argentinac je rekao “U mojoj zemlji to ne postoji, čak i da neko iz Rivera postigne najbolji gol na svetu, na Bokinom terenu, mi bismo mu isto psovali majku”.
Sportski rivalitet na granicama netrpeljivosti nije autohtona srpska stvar. Pre dva dana, u kasnim popodnevnim časovima u grčkom gradu Janjina desio se brutalan obračun navijača kada su tri automobila blokirala put drugom vozilu i napadači udarili na četiri osobe koje su bile u zaustavljenom automobilu. Posle batina su pobegli, a sutradan policija je uhapila osmoricu, a za trojicom se još uvek traga.
Navikli smo da dnevnu dozu zgražavanja navijača i zgražavanja nad navijačima “zadovoljimo” vestima iz ovakvi rublika. Međutim, srpsku navijačku scenu zatalasao je mirnodopski slučaj. Novak Đoković, prvi reket sveta i navijač Crvene zvezde, je i po drugi put ove sezone posetio utakmicu večitog rivala, zbog čega je kod nekih pao u očima.
Automatski, u očima navijača Partizana, Đoković je postao svetao primer zdravog rivalstva. U komentaru na jednom tvitu CZBG portala zapazio sam komentar koji kaže “Novak je iznad tog vašeg mulja,..”. Sve bi bilo u redu da nisam otvorio nalog tog tviteraša (@bl_zub) i u najsvežijim tvitovima naišao na snimak pijanog Vase Micića koji peva pogrešnu pesmicu i retvit pošalice lažnog naloga Evrokupa koji Crvenoj zvezdi želi dobrodošlicu u narednu, 2023/24. sezonu.
Još mnogo je primera da propoved na tviteru o zdravom rivalstvu i uzornom ponašanju drže navijači Partizana koji na slici profila drže Nebojšu Čovića i čiji komentari mirišu na izliv kompleksa nakon višegodišnje inferiornosti. Na komentaru članka u kojem se ruši lako oboriva laž Franje Arapovića, jedini komentari bili su navijača Partizana, želeći da valjda dokažu suprotno. Kao da će ih utešiti ako sebe ubede da nisu oni jedini koji su za zelenim stolom stigli do Evrolige. Ali isti navijači zaboravljaju da je njihov klub dva puta dobio pozivnicu za Evrokup, jer nisu bili kadri da ga izbore na terenu u konkurenciji raznih Sutjeski, Tajfun Sentjura, Krka i Karpoš Sokola.
ESTRADNI NAVIJAČI ZVEZDE LEGITIMIŠU CRNO-BELU DVOLIČNOST
Novaku Đokoviću niko ne može da zabrani da navija za Partizan u utakmicama u kojima ne igra protiv Zvezde. Ali ovakvim stvarima se najviše raduju navijači Partizana koji sami nikad ne bi navijali za Zvezdu, isti oni navijači koji su napravili kult Aleksandra Stanojevića koji je pevao pogrdnu pesmu posle pobede u derbiju, koju i oni sami pevaju na tribini.
Navijači Partizana koji se povode maksimom Bože Koprivice o “Zvezdi i 11 Hitlera”, govore da je nesimpatisanje druge strane “mulj”. Veruju da je Nebojša Čović jedini odgovorni za, ne hladne nego neprijateljske odnose između dva kluba, a Ivica Ilijev, tada sportski direktor FK Partizan, slavi evropsko proleće kricima “Zvezdan će crkne”, a ondašnji potpredsednik tog kluba za vreme odigravanja meča Tirane i Crvene zvezde u drugom kolu kvalifikacija za Ligu šampiona navija da meteor od 200 metara pogodi stadion.
Isti navijači kojima je normalno da Novak navija za Partizan, iako je zvezdaš, drvljem i kamenjem su zasipali Gorana Grbovića kad bi nešto pozitivno rekao o Zvezdinom sistemu.
A zašto je njima potrebno sve ovo? Da bi dobili legitimitet. Nema boljeg primera od onog iz poslednjeg večitog derbija kada je Matijas Lesor vandalski nasrnuo na Filipa Petrševa, zbog čega je dobio suspenziju. Minimalnu, ali ipak suspenziju. Fudbaler Rome i navijač Zvezde, Nemanja Matić, napisa je posle meča “Željko Obradović=gospodin”, a nije dočekao da pročita skandaloznu izjavu Željka Obradovića koji kaže da je Lesor “odgurivao” Petruševa, i da to “nije bilo potrebno” umesto da kaže da je neshvatljivo i nedopustivo.
Jer ako iza njih stanu Matić, Đoković, pa možda i još neki, to će biti argument da se pokaže da u činjenju sportskog sektora Partizana nema ničeg naopakog.
TRGOVANJE EMOCIJAMA I INTERESIMA KOD ZVEZDAŠA
Ako je Novak Đoković uvek važio za džentlmena i odmerenu osobu, koju je moguće razumeti u ovom ambivalentnom odosu prema ljutim rivalima jer je još navijač Milana, Reala, Pariza, Flamenga; onaj ko nije bio takav jeste Nemanja Vidić.
Čovek koji je izjavljivao da je igranje za Junajted profesija, a za Zvezdu emocija i da je ostvario svoj cilj kad je obuka Zvezdin dres a ne neki drugi, malo je obrnuo ploču pre par nedelja – “Ja sam dugo godina bio u inostranstvu i ne možemo pobeći od činjenice da sam najbolji deo karijere odigrao u Mančester junajtedu i ostavio dubog trag u tom klubu. A što se tiče Zvezde, ja sam već 18 godina u inostranstvu. Ja sam nekako postao čovek koji više navija za Srbiju nego za Crvenu zvezdu”.
Ništa drugačiji nije ni njegov protivkandidat i pobednik izbora Dragan Džajić, koji je dolazi iz kluba koji je agresivno propagirao odlazak Nenada Bjekovića iz Saveza, da bi istog ostavili na poziciju posle izbora.
Neki ljudi su spremni da pregaze preko sebe i svojih reči zared viših ciljeva i trgovanja. Takvi su “realni” zvezdaši kojima nije mrsko ni da neopravdano optužuju svoj klub. Neki ljudi su u stanju da napadaju i maloletnike u navijačkim obračunima, to je druga krajnost. Takvi su zvezdaši koji nisu bili srećni zbog pobede nad Baskonijom i kojima će biti lepo da Zvezda izgubi od Fenerbahčea , samo da komšiji crkne krava.
Pokušaji da se te dve strane pomire jeste šibanje mrtvog konja. Istina je negde između te dve krajnosti.
Sve vesti možete komentarisati i na našem FORUMU
Dodajte komentar