Када су 2008. године новинари на Маракани навели Дијега Марадону да се присети легендарног лоба из осамдесетих у победи Барселоне против Звезде и аплазуза навијача црвено-белих, Аргентинац је рекао “У мојој земљи то не постоји, чак и да неко из Ривера постигне најбољи гол на свету, на Бокином терену, ми бисмо му исто псовали мајку”.
Спортски ривалитет на границама нетрпељивости није аутохтона српска ствар. Пре два дана, у касним поподневним часовима у грчком граду Јањина десио се бруталан обрачун навијача када су три аутомобила блокирала пут другом возилу и нападачи ударили на четири особе које су биле у заустављеном аутомобилу. После батина су побегли, а сутрадан полиција је ухапила осморицу, а за тројицом се још увек трага.
Навикли смо да дневну дозу згражавања навијача и згражавања над навијачима “задовољимо” вестима из овакви рублика. Међутим, српску навијачку сцену заталасао је мирнодопски случај. Новак Ђоковић, први рекет света и навијач Црвене звезде, је и по други пут ове сезоне посетио утакмицу вечитог ривала, због чега је код неких пао у очима.
Аутоматски, у очима навијача Партизана, Ђоковић је постао светао пример здравог ривалства. У коментару на једном твиту ЦЗБГ портала запазио сам коментар који каже “Новак је изнад тог вашег муља,..”. Све би било у реду да нисам отворио налог тог твитераша (@bl_zub) и у најсвежијим твитовима наишао на снимак пијаног Васе Мицића који пева погрешну песмицу и ретвит пошалице лажног налога Еврокупа који Црвеној звезди жели добродошлицу у наредну, 2023/24. сезону.
Још много је примера да проповед на твитеру о здравом ривалству и узорном понашању држе навијачи Партизана који на слици профила држе Небојшу Човића и чији коментари миришу на излив комплекса након вишегодишње инфериорности. На коментару чланка у којем се руши лако оборива лаж Фрање Араповића, једини коментари били су навијача Партизана, желећи да ваљда докажу супротно. Као да ће их утешити ако себе убеде да нису они једини који су за зеленим столом стигли до Евролиге. Али исти навијачи заборављају да је њихов клуб два пута добио позивницу за Еврокуп, јер нису били кадри да га изборе на терену у конкуренцији разних Сутјески, Тајфун Сентјура, Крка и Карпош Сокола.
ЕСТРАДНИ НАВИЈАЧИ ЗВЕЗДЕ ЛЕГИТИМИШУ ЦРНО-БЕЛУ ДВОЛИЧНОСТ
Новаку Ђоковићу нико не може да забрани да навија за Партизан у утакмицама у којима не игра против Звезде. Али оваквим стварима се највише радују навијачи Партизана који сами никад не би навијали за Звезду, исти они навијачи који су направили култ Александра Станојевића који је певао погрдну песму после победе у дербију, коју и они сами певају на трибини.
Навијачи Партизана који се поводе максимом Боже Копривице о “Звезди и 11 Хитлера”, говоре да је несимпатисање друге стране “муљ”. Верују да је Небојша Човић једини одговорни за, не хладне него непријатељске односе између два клуба, а Ивица Илијев, тада спортски директор ФК Партизан, слави европско пролеће крицима “Звездан ће цркне”, а ондашњи потпредседник тог клуба за време одигравања меча Тиране и Црвене звезде у другом колу квалификација за Лигу шампиона навија да метеор од 200 метара погоди стадион.
Исти навијачи којима је нормално да Новак навија за Партизан, иако је звездаш, дрвљем и камењем су засипали Горана Грбовића кад би нешто позитивно рекао о Звездином систему.
А зашто је њима потребно све ово? Да би добили легитимитет. Нема бољег примера од оног из последњег вечитог дербија када је Матијас Лесор вандалски насрнуо на Филипа Петршева, због чега је добио суспензију. Минималну, али ипак суспензију. Фудбалер Роме и навијач Звезде, Немања Матић, написа је после меча “Жељко Обрадовић=господин”, а није дочекао да прочита скандалозну изјаву Жељка Обрадовића који каже да је Лесор “одгуривао” Петрушева, и да то “није било потребно” уместо да каже да је несхватљиво и недопустиво.
Јер ако иза њих стану Матић, Ђоковић, па можда и још неки, то ће бити аргумент да се покаже да у чињењу спортског сектора Партизана нема ничег наопаког.
ТРГОВАЊЕ ЕМОЦИЈАМА И ИНТЕРЕСИМА КОД ЗВЕЗДАША
Ако је Новак Ђоковић увек важио за џентлмена и одмерену особу, коју је могуће разумети у овом амбивалентном одосу према љутим ривалима јер је још навијач Милана, Реала, Париза, Фламенга; онај ко није био такав јесте Немања Видић.
Човек који је изјављивао да је играње за Јунајтед професија, а за Звезду емоција и да је остварио свој циљ кад је обука Звездин дрес а не неки други, мало је обрнуо плочу пре пар недеља – “Ја сам дуго година био у иностранству и не можемо побећи од чињенице да сам најбољи део каријере одиграо у Манчестер јунајтеду и оставио дубог траг у том клубу. А што се тиче Звезде, ја сам већ 18 година у иностранству. Ја сам некако постао човек који више навија за Србију него за Црвену звезду”.
Ништа другачији није ни његов противкандидат и победник избора Драган Џајић, који је долази из клуба који је агресивно пропагирао одлазак Ненада Бјековића из Савеза, да би истог оставили на позицију после избора.
Неки људи су спремни да прегазе преко себе и својих речи заред виших циљева и трговања. Такви су “реални” звездаши којима није мрско ни да неоправдано оптужују свој клуб. Неки људи су у стању да нападају и малолетнике у навијачким обрачунима, то је друга крајност. Такви су звездаши који нису били срећни због победе над Басконијом и којима ће бити лепо да Звезда изгуби од Фенербахчеа , само да комшији цркне крава.
Покушаји да се те две стране помире јесте шибање мртвог коња. Истина је негде између те две крајности.
Све вести можете коментарисати и на нашем ФОРУМУ
Додајте коментар