Crvena zvezda je osvojila trofej Kupa Radivoja Koraća, pobedivši ekupu Mega MIS-a rezultatom 96-79 . Tim Duška Ivanovića potvrdio je uzlaznu formu u februaru i proširio svoju dominaciju suverenim slavljem u finalu.
Bez ustručavanja može se reći da su crveno-beli stavili jednu ruku na trofej već posle polufinala i pobede nad Partizanom nakon velikog preokreta. U meču koji je obeležen isključenjem Duška Ivanovića početkom druge četvrtine sa dve tehnike, kao i pauzom pri ubacivanju tvrdih predmeta i odlaskom sudija, konačan rezultat je lansirao je naš tim u finale.
Utakmica između Crvene zvezde i Partizana bez prekida, bar u domaćim okvirima, izgleda da nije srpski derbi. U napetom ambijentu polufinala, Zvezda je pored rezultatske, ostvarila još dve male pobede.
Jedna od malih pobeda koje je Crvena zvezda ostvarila je da se oseća mirno na poluvremenu meča protiv Partizana kada ne ide kako bi želela (34-44). U ranijim minutima rival je dosegao i do maksimalnih +18 (26-44), a onda su naši igrači, lišeni instrukcija prvog trenera, zbili redove i odgovorili serijom 8-0. Uprkos dvocifrenom minusu, kao da su zadovoljstvo i samopouzdanje treperili crveno-belim delom dvorane u Nišu na pauzi između dva poluvremena.
U nastavku je počelo sa 2+1 Nanelija, a onda je na na trojku Kampaca odgovorio Panter (40-50) za novo dvocifreno vođstvo, ali naši igrači nisu klonuli, a reč panika bila je nepoznata. Tako je trojkom Petruševa pred prelomnu deonicu Zvzeda otišla na pauzu sa pola koša prednosti (59-58).
Kad je Nemanja Nedović pogodio za 69-60, Željko Obradović je pozvao tajm-aut, a sudije su se zvog ubačenih predmeta povukle u svlačionicu. Posle 28 minuta pauze meč je nastavljen. Tu se ogledala i druga mala pobeda Crvene zvezde. Naši igrači ostali su mirni, svesni prednosti i nedozvolivši da sudijska izvedba neutrališe psihološku prednost. Upravo je mirnoća napravila prednost u odnosu na protivnika koji to nikako nije mogao da oseti. Nervoza Matijasa Lesora dovela je do faula nad Vildosom pri šutu za tri kada je njegova ekipa bila na četiri poena zaostatka, a nedugo zatim je napravio i svoju petu ličnu grešku. Nelagoda koja je vladala u redovima protivnika manifestvovala se kod njegovog izlaska sa terena.
U finalu, počelo je rezultatskom klackalicom. Mega je prvu deonicu dobila, ali onda su Kampaco i Luka Mitrović održali mali čas košarke, potpomognuti Petruševim i Nedovićem. Dobrić je bio najbolji igrač utakmice sa 24 poena, od kojih je 18 došlo u trećoj deonici, i bezbedno je predvodio Zvezdu do trofeja.
Krunisanjem u Nišu, Zvezda je došla do devetog trofeja u takmičenju i tako postala najtitularnija. Iako osporavano, Kup takmičenje je svakako od vrednosti. Košarka se igra zvog trofeja, a format kup takmičenja čini ga zahtevnim, pa pobednik potvrđuje kontinuitet i stabilnost u igri. Za navijače našeg kluba Kup Radivoja Koraća ima još jedno, simboličko, značenje jer je upravo osvajanje ovog takmičenja bilo vesnik skidanja okova mračnog doba inferiornosti i preuzimanja apsoltne dominacije nad srpskom košarkom.
Trofej je penicilin za umor igrača i za ekipu iznurenu zabranom nastupa prve zvezde time u evropskom takmičenju, dalji podstrek za borbu s ciljem plasmana među osam najboljih timova evrolige i impuls pred ono glavno – osiguranje prvog mesta u regionalnom takmičenju i potom plej-ofa, i na kraju nacionalnog prvenstva.
Crvena zvezda je osvojila trofej, ali prava sezona kao da tek počinje.
Sve vesti možete komentarisati i na našem FORUMU
Dodajte komentar