Црвена звезда је освојила трофеј Купа Радивоја Кораћа, победивши екупу Мега МИС-а резултатом 96-79 . Тим Душка Ивановића потврдио је узлазну форму у фебруару и проширио своју доминацију сувереним слављем у финалу.
Без устручавања може се рећи да су црвено-бели ставили једну руку на трофеј већ после полуфинала и победе над Партизаном након великог преокрета. У мечу који је обележен искључењем Душка Ивановића почетком друге четвртине са две технике, као и паузом при убацивању тврдих предмета и одласком судија, коначан резултат је лансирао је наш тим у финале.
Утакмица између Црвене звезде и Партизана без прекида, бар у домаћим оквирима, изгледа да није српски дерби. У напетом амбијенту полуфинала, Звезда је поред резултатске, остварила још две мале победе.
Једна од малих победа које је Црвена звезда остварила је да се осећа мирно на полувремену меча против Партизана када не иде како би желела (34-44). У ранијим минутима ривал је досегао и до максималних +18 (26-44), а онда су наши играчи, лишени инструкција првог тренера, збили редове и одговорили серијом 8-0. Упркос двоцифреном минусу, као да су задовољство и самопоуздање треперили црвено-белим делом дворане у Нишу на паузи између два полувремена.
У наставку је почело са 2+1 Нанелија, а онда је на на тројку Кампаца одговорио Пантер (40-50) за ново двоцифрено вођство, али наши играчи нису клонули, а реч паника била је непозната. Тако је тројком Петрушева пред преломну деоницу Звзеда отишла на паузу са пола коша предности (59-58).
Кад је Немања Недовић погодио за 69-60, Жељко Обрадовић је позвао тајм-аут, а судије су се звог убачених предмета повукле у свлачионицу. После 28 минута паузе меч је настављен. Ту се огледала и друга мала победа Црвене звезде. Наши играчи остали су мирни, свесни предности и недозволивши да судијска изведба неутралише психолошку предност. Управо је мирноћа направила предност у односу на противника који то никако није могао да осети. Нервоза Матијаса Лесора довела је до фаула над Вилдосом при шуту за три када је његова екипа била на четири поена заостатка, а недуго затим је направио и своју пету личну грешку. Нелагода која је владала у редовима противника манифествовала се код његовог изласка са терена.
У финалу, почело је резултатском клацкалицом. Мега је прву деоницу добила, али онда су Кампацо и Лука Митровић одржали мали час кошарке, потпомогнути Петрушевим и Недовићем. Добрић је био најбољи играч утакмице са 24 поена, од којих је 18 дошло у трећој деоници, и безбедно је предводио Звезду до трофеја.
Крунисањем у Нишу, Звезда је дошла до деветог трофеја у такмичењу и тако постала најтитуларнија. Иако оспоравано, Куп такмичење је свакако од вредности. Кошарка се игра звог трофеја, а формат куп такмичења чини га захтевним, па победник потврђује континуитет и стабилност у игри. За навијаче нашег клуба Куп Радивоја Кораћа има још једно, симболичко, значење јер је управо освајање овог такмичења било весник скидања окова мрачног доба инфериорности и преузимања апсолтне доминације над српском кошарком.
Трофеј је пеницилин за умор играча и за екипу изнурену забраном наступа прве звезде тиме у европском такмичењу, даљи подстрек за борбу с циљем пласмана међу осам најбољих тимова евролиге и импулс пред оно главно – осигурање првог места у регионалном такмичењу и потом плеј-офа, и на крају националног првенства.
Црвена звезда је освојила трофеј, али права сезона као да тек почиње.
Све вести можете коментарисати и на нашем ФОРУМУ
Додајте коментар