Posle poraza u Trabzonu i koketovanja sa četvrtim mestom u grupi, rukovodioci našeg kluba pretvorili su se u stidljive mimoze, bez ikakve namere da se napravi presek stanja.
Nenaviknuti na aktuelnu situaciju, rukovodioci Zvezde poveli su se čuvenom rečenicom iz Andrićevog dela, uvažavajući “U ćutanju je sigurnost” kao životnu i profesionalnu filozofiju. Zvezda je veoma slabo otvorila grupnu fazu Lige Evrope ostavši na nula bodova, zakucana na dno tabele i sa realnom šansom da tu poziciju ne napusti do kraja. Primera radi, u ovoj fazi je Zvezda 2017. godine imala već četiri boda na svom kontu, 2020. je posle nesrećnog poraza u Nemačkoj deklasirala Liberec, a 2021. je iz dve utakmice imala isto toliko pobeda. Bolje je naš klub otvorao čak i Ligu šampiona, 2018. je posle dve utakmice imala je Zvezda bod osvojen na premijeri protiv Napolija koji je predvodio Karlo Ančeloti, a 2019. je u drugom kolu savladan Olimpijakos.
No, nije samo rezultat ono što frustrira navijače. Tim izgleda kao razbijena banda koja se raštrkala na sve strane u svojoj nemoći. Nismo ni blizu onoga što se zove sistem igre, ono po čemu je jedan tim prepoznatljiv i što mu daje identitet. Igra se ad hok i niko od odgovornih u tome ne vidi problem.
Upitali su mediji sportskog direktora juče kako objašnjava slabe partije crveno-belih, a kao i uvek bio je prek u svom tonu i odgovarao kratko. “Mislim da naši ključni u ovom trenutku igrači nisu u formi” pravdao se Mrkela. Apostrofirao je povređenog Ivanića, “poluspremnog” Pešića, Kataija. Niko se nije ni usudio da pita kako to da od trojice sme da zavisi sve na terenu. Naljutili su mediji Mrkelu i na pomen Stankovića i efekat njegovoh odlaska, “Ne znam kakve veze ima odlazak Stankovića sa povredama Ivanića, Kataija i Pešića”.
Mrkela verovatno misli da je odradio sjajan posao u prelaznom roku i da ekipi ništa ne fali jer je kazao “mislim da imamo odličnu ekipi, da imamo odlične igrače”. Ličnu odgovornost ne vidi u sveukupnom haosu.
Termini korišćenja medijskog prostora za Zvezdana Terzića rezervisani su samo posle pozitivnih rezultata, onda kada treba likovati i pokupiti kajmak sportskog uspeha. Oglašavao se i u momentima kada je Crvena zvezda bila dobra na terenu, ali je rezultat izostajao. Posle Milana je rekao “Mislim da smo ukupno gledano u dvomeču bili bolji tim”. Posle Rendžersa je zaključio da “izgledamo ozbiljno na visokom evropskom nivou takmičenja”. Kad je trebalo da se nešto kaže posle Haife uzroke eliminacije tražio je u sudijskim greškama?!
Kada je reč o Trabzonu, oglašavao se samo pre meča raspaljivajući maštu navijačima pričama o stadionu. Impresioniran sportskim centrom Šenol Guneš izrazio je utisak “Ovakav stadion bi nama trebao. Moderan, lep, skockan. Pritom, ima mnogo komercijalnog sadržaja u prizemlju, koji bi na dnevnom nivou donosio prhod klubu”, prenebregavajući da na stadionu ima sve manje i manje ljudi. Posle meča je utihnuo, valjda razmišljajući na odloženo suđenje zbog jučerašnje utakmice, a povodom zloupotrebe službenog položaja kod transfera Srđana Stanića i Branislava Ivanovića, iako se doduše na suđenju nikad nije pojavio.
Ako bismo tražili reči kojima bi se opisala situacija u Crvenoj zvezdi, dobro bi nam poslužila rečenica velikog državnika Pašića “Spasa nam nema, propati nećemo”. Sa poslovanjem u kojem top menadžment beži od samokritike nema nam spasa ni progresa, ali kako je Zvezda svačija i ničija i kako je njen opstanak od “javnog dobra” jasno da nema ni propasti, s tim što ćemo biti osuđeni na levitiranje između totalne anarhije i rezultata koji ne bi predstavljali bilo kakav iskorak.
Sve vesti možete komentarisati i na našem FORUM
Dodajte komentar