После пораза у Трабзону и кокетовања са четвртим местом у групи, руководиоци нашег клуба претворили су се у стидљиве мимозе, без икакве намере да се направи пресек стања.
Ненавикнути на актуелну ситуацију, руководиоци Звезде повели су се чувеном реченицом из Андрићевог дела, уважавајући “У ћутању је сигурност” као животну и професионалну филозофију. Звезда је веома слабо отворила групну фазу Лиге Европе оставши на нула бодова, закуцана на дно табеле и са реалном шансом да ту позицију не напусти до краја. Примера ради, у овој фази је Звезда 2017. године имала већ четири бода на свом конту, 2020. је после несрећног пораза у Немачкој декласирала Либерец, а 2021. је из две утакмице имала исто толико победа. Боље је наш клуб отворао чак и Лигу шампиона, 2018. је после две утакмице имала је Звезда бод освојен на премијери против Наполија који је предводио Карло Анчелоти, а 2019. је у другом колу савладан Олимпијакос.
Но, није само резултат оно што фрустрира навијаче. Тим изгледа као разбијена банда која се раштркала на све стране у својој немоћи. Нисмо ни близу онога што се зове систем игре, оно по чему је један тим препознатљив и што му даје идентитет. Игра се ад хок и нико од одговорних у томе не види проблем.
Упитали су медији спортског директора јуче како објашњава слабе партије црвено-белих, а као и увек био је прек у свом тону и одговарао кратко. “Мислим да наши кључни у овом тренутку играчи нису у форми” правдао се Мркела. Апострофирао је повређеног Иванића, “полуспремног” Пешића, Катаија. Нико се није ни усудио да пита како то да од тројице сме да зависи све на терену. Наљутили су медији Мркелу и на помен Станковића и ефекат његовох одласка, “Не знам какве везе има одлазак Станковића са повредама Иванића, Катаија и Пешића”.
Мркела вероватно мисли да је одрадио сјајан посао у прелазном року и да екипи ништа не фали јер је казао “мислим да имамо одличну екипи, да имамо одличне играче”. Личну одговорност не види у свеукупном хаосу.
Термини коришћења медијског простора за Звездана Терзића резервисани су само после позитивних резултата, онда када треба ликовати и покупити кајмак спортског успеха. Оглашавао се и у моментима када је Црвена звезда била добра на терену, али је резултат изостајао. После Милана је рекао “Мислим да смо укупно гледано у двомечу били бољи тим”. После Ренџерса је закључио да “изгледамо озбиљно на високом европском нивоу такмичења”. Кад је требало да се нешто каже после Хаифе узроке елиминације тражио је у судијским грешкама?!
Када је реч о Трабзону, оглашавао се само пре меча распаљивајући машту навијачима причама о стадиону. Импресиониран спортским центром Шенол Гунеш изразио је утисак “Овакав стадион би нама требао. Модеран, леп, скоцкан. Притом, има много комерцијалног садржаја у приземљу, који би на дневном нивоу доносио прход клубу”, пренебрегавајући да на стадиону има све мање и мање људи. После меча је утихнуо, ваљда размишљајући на одложено суђење због јучерашње утакмице, а поводом злоупотребе службеног положаја код трансфера Срђана Станића и Бранислава Ивановића, иако се додуше на суђењу никад није појавио.
Ако бисмо тражили речи којима би се описала ситуација у Црвеној звезди, добро би нам послужила реченица великог државника Пашића “Спаса нам нема, пропати нећемо”. Са пословањем у којем топ менаџмент бежи од самокритике нема нам спаса ни прогреса, али како је Звезда свачија и ничија и како је њен опстанак од “јавног добра” јасно да нема ни пропасти, с тим што ћемо бити осуђени на левитирање између тоталне анархије и резултата који не би представљали било какав искорак.
Све вести можете коментарисати и на нашем ФОРУМ
Додајте коментар