CZBG portal: Život i priključenija Dejana Stankovića na klupi Crvene zvezde

Nakon iznenadnog odlaska Vladana Milojevića sa klupe Crvene zvezde, na upražnjeno mesto seo je Dejan Stanković. Iako bez trenersog iskustva, Stankovićev mandat trajao je 979 dana, tj. dve godine, 8 meseci i pet dana. Trenerski rad u klubu u kojem je započeo prve fudbalske korake, ovenčan je sa pet trofeja. Osvojio je tri prvenstva i dva trofeja u kupu, odnosno dve duple krune. Treba biti pošten i reći da je u debitantskoj sezoni imao manji deo posla, pošto mu je Milojević u amanet ostavio tim sa značajnom bodovnom zalihom i vreme da odradi zimske pripreme.

 

Iako je Stanković prštao od energije na zvaničnoj promociji, sa dozom opravdanosti vladala je skepsa o njegovim trenerskim potencijalima. Dejan Stanović nije prošao trenerske škole, već je profi licencu stekao od FSS na kontu slavnih igračkih dana. Ranije je bio pomoćnik u stručnom štabu Andree Stramaćonija u Udinezeu. Međutim, sebe nije video u trenerskim vodama, napustio je Udineze. Govorio je ovako “Sad moraš da misliš kako ćeš da radiš, da li je ovaj povređen, da li se svađa sa ženom. Iskreno da kažem, nisam spreman da se žrtvujem toliko. Probao sam u Udinezeu, video da to nije za mene, jer sam kao pomoćnik dobio pet crvenih kartona na pet utakmica, što nije za pohvalu”. 

 

Ako danas pogledamo na suve brojke, možemo reći da je Stanković potcenio sebe. Na 134 utakmica zabeležio je 105 pobeda, uz 20 remija i svega 9 poraza, što daje procenat uspešnosti 78,36%. Zaista impresivan pokazatelj, kojim je iza stebe ostavio neke trener iz skorije prošlosti poput Valtera Zenge (76,74%), Grofa Božovića (75%), Slavoljuba Muslina (74,57%) i Vladana Milojevića (71,14%).

 

 

Stanković je trener koji je Zvezdi doneo duplu krunu posle 14 godina čekanja, a onda je u sezoni kasnije i odbranio. Obarala je Zvezda sa njim i rekorde – kao klub sa najviše postignutih golova u jednoj superligaškoj sezoni (114) i klub koji je osvojio najviše bodova u evropskim ligama (108). Nadogradivši rezultate Vladana Milojevića u kvalifiacijama, Zvezda je pod Stankovićem nakon slavlja u Tirani oborila rekord pošto je to bio 10. uzastopni prolaz nekog tima u kvalifikacijama za Ligu šampiona. Posle pobede nad Radnikom 6:0 ovog leta, u četvrtom kolu Superlige, Zvezda je postavila novi klupski rekord vezavši 97. utakmicu kod kuće bez poraza u prvenstvu.

 

Svojstveno mladom treneru, bilo je dosta lutanja na putu sazrevanja. Tako je na početku trenerskog posla znao da iznese javnu kritiku zbog ležernosti igrača pri visokoj prednosti, ali je s vremenom izabrao pristup da razgovor čuva za svlačionicu, a u javnosti ništa nije zamerao igračima, čak ni posle dva neuspeha protiv tima iz Surdulice koja su pretila da se crveno-beli oproste od titule.

 

Nije se uvek lako nosio sa temperamentom. Kao što je bio slučaj na klupi Udinezea, i na Zvezdinoj klupi je lako planuo. Tako je isključen u meču protiv Hofenhajma zbog protesta kod prvog gola za domaće, pošto je bio uveren da je u toj akciji fauliran  Nikolić. UEFA je bila neumoljiva pa je zbog isključenja bio suspendovan protiv Libereca i Genta, pa je mečeve predvodio Nebojša Milošević. Još jedan nepohvalni potez je odbijanje da se pozdravi sa trenerom Rendžersa, Đovanijem van Bronkhorstom, usled frustracije zbog omašenog penala i poništenih golova zbog milimetarskih ofsajda. Na revanš meču je samovoljno teren napustio minut pre poslednjeg sudijskog zvižduka.

 

 

Ostaće upamćen kao neko ko je sastavio sjajan kolektiv, visokog morala i gladnog pobeda. Međutim, nije uvek držao međuljudsku komponentu na najvišem nivou jer su poznati primeri sukoba sa igračima. Najpre je imao problem sa Kangom. Konfliktni Gabonac se zamerio treneru zbog izmene u Liberecu, smatrao je da je trebalo da bude duže na terenu od 53. minuta igre. Nije se pozdravio sa Stankovićem, niti je bio voljan da razovaraju dok se ne vrate u Beograd. Hteo je Stanković da ga precrta i da te zime klub proda igrača, ali je on ipak ostao. Odradio je dobre pripreme, bio je na visokom na nivou protiv Milana, a Stanković mu je ukazao poverenje da izvede penal. Odnosi su se izgladili, a nesuglasice među njima opet smo videli protiv Haife.

 

Još jedan primer ne baš najotvorenijih relacija jesu one sa Degenekom. Ispao je iz planova Stankovića, a prednost je dobio Pankov. Javnost je bila kritična prema Stankoviću jer je Pankov ranije imao užasne mečeve protiv Milana. I novu sezonu je počeo bledunjavo, u Kazahstanu ga je mučio Vagner Lav, protiv Spartaka je postigao autogol. Kulminaciju užasa doživeo je u Beogradu protiv brzih igrača Šerifa pošto je izgubio većinu duela na zemlji i u vazduhu, čak je upropastio priliku za Falka, pa je Stanković hteo da opet testira Degeneka.  Degenek je imao kontinuitet sve do crvenog kartona protiv Midtjilanda na Marakani u ranoj fazi meča, pa je od tog momenta otpisan i kasnije je napustio klub.

 

Ipak, najdrastičniji je sukob sa kapitenom Borjanom posle remija protiv ekipe Radnika. Tenzija je bila toliko uzavrela da je Borjan tražio od kluba da ga pusti u novu sredinu. Ipak se i ovo smirilo, ali je simptomatično da su s vremena na vreme bujali neki nesporazumi. Pamtimo i škrtost na minutima za Falka, Ohija i Motiku.

 

Nije se samo u tome ogledala tvrdoglavost Dejana Stankovića. Posle poraza u polufinalu Kupa, Stanković je bio uporan da nije grešio u pripremi već je opravdanje tražio u tome što igrači nisu ispoštovali ni delić dogovorenog, a da on ne bi menjao ništa. U novoj sezoni je imao ideju da igra asimetričan fudbal. U Tirani je gurnuo Degeneka na poziciju levog beka koji je stajao nešto više u odnosu na trojku Gobeljić-Pankov-Milunović. Već je albanski tim mogao da ogoli neadekvatnost ove strategije, ali je Milan Borjan svojim intervencijama sprečio bruku. I te sezone Zvezda je bila nespremna za LŠ jer je posle Tirane usledila Omonija. Stanković je napao sa Vukanovićem jer je iz kluba otišao Tomane, a Falćineli je bio nespreman za veći deo meča.

 

Kako je sam rekao, Stanković odlazi sa osećajem praznine jer nije uveo klub u Ligu šampiona iz tri pokušaja. Svi smo imali razumevanja posle Omonije jer je poraz došao na vrelom Kipru, posle penala i bez prilike za revaš usled sraćenja kvalifikacija zbog kovida. Potom je došao Šerif, a ispadanje se doživelo kao katastrofa, ali su Moldavci potom počistili zagrebački Dinamo u plej-ofu, u grupi slavili u Madridu i Šahtjoru uzeli četiri boda i prezimili u Evropi kao treći u grupi. Inicijalni neuspeh je revizionističkim gledanjem postao nesreća, tim više što je ekipa iz Tiraspolja prošla sa dva neregularna gola. Ovog leta je nastupio novi neuspeh, pošto je Zvezda samu sebe porazila u korist Haife.

 

 

Porazi Stankovića staju na prstima dve ruke, zato ćemo pamtiti pre svega lepše stvari, a bilo ih je pregršt. Već smo se setili oborenih rekorda i povratka duple krune. Ono na šta svaki navijač crveno-belih može da bude ponosan pod Stankovićem jesu i derbiji, jer je posle prva dva derbija našpanovao ekipu da bude gotovo uvek bolja od večitog rivala. Sećamo se nastupa u Ligi Evrope – goleade protiv Libereca, duple pobede nad Gentom, ravnopravna borba sa Hofenhajmom i Milanom, onda i emotivnih mečeva sa Bragom, revanširanje Ludogorecu za 2016. godinu, dvomeč protiv Rendžersa ispunio je srca svih navijača jer je Zvezda bila bolja od finaliste Lige Evrope.

 

Stanković je svojim dolaskom doneo kvalitetan fudbal, sa jasnom orijentacijom. Pre njega, Zvezda je retko kome u kvalifikacijama davala više od dva gola, a onda je sa njim na klupi delovala autoritativno goleadama protiv gibraltarske Evrope, Kairata, ČFR Kluža, Pjunika. 

 

Konačna ocena Dejana Stankovića je svakako veoma pozitivna, jer je kao neko bez trenerske edukacije dva puta prezimio u Evropi, osvojio pet trofeja, imao pozitivan učinak u derbijima i od Zvezde napravio ekipu koja nema poteškoća da stvara prilike ekipama ispod svoje klase. Klub je nastavio da raste na UEFA rang listi, a za sobom ostavio divan spoj igrača koji znaju šta je Zvezda i čija je sinergija velika i osetljiva navijačima. 

 

Dejan Stanković na klupi Crvena zvezde ponovo jednog dana? Deluje skroz prirodno. Uz nadu da će mu u ispomoć biti bolji od analitičara Vićenca Sasa i kondicionog trenera Federika Panonćinija, koji se nisu proslavili gde god su pratili Andreu Stramaćonija (Udineze, Panatinaikos i Sparta Prag), i uz nadu da će tad imati rano oformljenu ekipu, a ne više iskustva kao sa kašnjenjem Falćinelija, Dionija, Azarovija, Pešića i nika dočekanog desnog beka.