ЦЗБГ портал: Живот и прикљученија Дејана Станковића на клупи Црвене звезде

Након изненадног одласка Владана Милојевића са клупе Црвене звезде, на упражњено место сео је Дејан Станковић. Иако без тренерсог искуства, Станковићев мандат трајао је 979 дана, тј. две године, 8 месеци и пет дана. Тренерски рад у клубу у којем је започео прве фудбалске кораке, овенчан је са пет трофеја. Освојио је три првенства и два трофеја у купу, односно две дупле круне. Треба бити поштен и рећи да је у дебитантској сезони имао мањи део посла, пошто му је Милојевић у аманет оставио тим са значајном бодовном залихом и време да одради зимске припреме.

 

Иако је Станковић прштао од енергије на званичној промоцији, са дозом оправданости владала је скепса о његовим тренерским потенцијалима. Дејан Становић није прошао тренерске школе, већ је профи лиценцу стекао од ФСС на конту славних играчких дана. Раније је био помоћник у стручном штабу Андрее Страмаћонија у Удинезеу. Међутим, себе није видео у тренерским водама, напустио је Удинезе. Говорио је овако “Сад мораш да мислиш како ћеш да радиш, да ли је овај повређен, да ли се свађа са женом. Искрено да кажем, нисам спреман да се жртвујем толико. Пробао сам у Удинезеу, видео да то није за мене, јер сам као помоћник добио пет црвених картона на пет утакмица, што није за похвалу”. 

 

Ако данас погледамо на суве бројке, можемо рећи да је Станковић потценио себе. На 134 утакмица забележио је 105 победа, уз 20 ремија и свега 9 пораза, што даје проценат успешности 78,36%. Заиста импресиван показатељ, којим је иза стебе оставио неке тренер из скорије прошлости попут Валтера Зенге (76,74%), Грофа Божовића (75%), Славољуба Муслина (74,57%) и Владана Милојевића (71,14%).

 

 

Станковић је тренер који је Звезди донео дуплу круну после 14 година чекања, а онда је у сезони касније и одбранио. Обарала је Звезда са њим и рекорде – као клуб са највише постигнутих голова у једној суперлигашкој сезони (114) и клуб који је освојио највише бодова у европским лигама (108). Надоградивши резултате Владана Милојевића у квалифиацијама, Звезда је под Станковићем након славља у Тирани оборила рекорд пошто је то био 10. узастопни пролаз неког тима у квалификацијама за Лигу шампиона. После победе над Радником 6:0 овог лета, у четвртом колу Суперлиге, Звезда је поставила нови клупски рекорд везавши 97. утакмицу код куће без пораза у првенству.

 

Својствено младом тренеру, било је доста лутања на путу сазревања. Тако је на почетку тренерског посла знао да изнесе јавну критику због лежерности играча при високој предности, али је с временом изабрао приступ да разговор чува за свлачионицу, а у јавности ништа није замерао играчима, чак ни после два неуспеха против тима из Сурдулице која су претила да се црвено-бели опросте од титуле.

 

Није се увек лако носио са темпераментом. Као што је био случај на клупи Удинезеа, и на Звездиној клупи је лако плануо. Тако је искључен у мечу против Хофенхајма због протеста код првог гола за домаће, пошто је био уверен да је у тој акцији фаулиран  Николић. УЕФА је била неумољива па је због искључења био суспендован против Либереца и Гента, па је мечеве предводио Небојша Милошевић. Још један непохвални потез је одбијање да се поздрави са тренером Ренџерса, Ђованијем ван Бронкхорстом, услед фрустрације због омашеног пенала и поништених голова због милиметарских офсајда. На реванш мечу је самовољно терен напустио минут пре последњег судијског звиждука.

 

 

Остаће упамћен као неко ко је саставио сјајан колектив, високог морала и гладног победа. Међутим, није увек држао међуљудску компоненту на највишем нивоу јер су познати примери сукоба са играчима. Најпре је имао проблем са Кангом. Конфликтни Габонац се замерио тренеру због измене у Либерецу, сматрао је да је требало да буде дуже на терену од 53. минута игре. Није се поздравио са Станковићем, нити је био вољан да разоварају док се не врате у Београд. Хтео је Станковић да га прецрта и да те зиме клуб прода играча, али је он ипак остао. Одрадио је добре припреме, био је на високом на нивоу против Милана, а Станковић му је указао поверење да изведе пенал. Односи су се изгладили, а несугласице међу њима опет смо видели против Хаифе.

 

Још један пример не баш најотворенијих релација јесу оне са Дегенеком. Испао је из планова Станковића, а предност је добио Панков. Јавност је била критична према Станковићу јер је Панков раније имао ужасне мечеве против Милана. И нову сезону је почео бледуњаво, у Казахстану га је мучио Вагнер Лав, против Спартака је постигао аутогол. Кулминацију ужаса доживео је у Београду против брзих играча Шерифа пошто је изгубио већину дуела на земљи и у ваздуху, чак је упропастио прилику за Фалка, па је Станковић хтео да опет тестира Дегенека.  Дегенек је имао континуитет све до црвеног картона против Мидтјиланда на Маракани у раној фази меча, па је од тог момента отписан и касније је напустио клуб.

 

Ипак, најдрастичнији је сукоб са капитеном Борјаном после ремија против екипе Радника. Тензија је била толико узаврела да је Борјан тражио од клуба да га пусти у нову средину. Ипак се и ово смирило, али је симптоматично да су с времена на време бујали неки неспоразуми. Памтимо и шкртост на минутима за Фалка, Охија и Мотику.

 

Није се само у томе огледала тврдоглавост Дејана Станковића. После пораза у полуфиналу Купа, Станковић је био упоран да није грешио у припреми већ је оправдање тражио у томе што играчи нису испоштовали ни делић договореног, а да он не би мењао ништа. У новој сезони је имао идеју да игра асиметричан фудбал. У Тирани је гурнуо Дегенека на позицију левог бека који је стајао нешто више у односу на тројку Гобељић-Панков-Милуновић. Већ је албански тим могао да оголи неадекватност ове стратегије, али је Милан Борјан својим интервенцијама спречио бруку. И те сезоне Звезда је била неспремна за ЛШ јер је после Тиране уследила Омонија. Станковић је напао са Вукановићем јер је из клуба отишао Томане, а Фалћинели је био неспреман за већи део меча.

 

Како је сам рекао, Станковић одлази са осећајем празнине јер није увео клуб у Лигу шампиона из три покушаја. Сви смо имали разумевања после Омоније јер је пораз дошао на врелом Кипру, после пенала и без прилике за реваш услед сраћења квалификација због ковида. Потом је дошао Шериф, а испадање се доживело као катастрофа, али су Молдавци потом почистили загребачки Динамо у плеј-офу, у групи славили у Мадриду и Шахтјору узели четири бода и презимили у Европи као трећи у групи. Иницијални неуспех је ревизионистичким гледањем постао несрећа, тим више што је екипа из Тираспоља прошла са два нерегуларна гола. Овог лета је наступио нови неуспех, пошто је Звезда саму себе поразила у корист Хаифе.

 

 

Порази Станковића стају на прстима две руке, зато ћемо памтити пре свега лепше ствари, а било их је прегршт. Већ смо се сетили оборених рекорда и повратка дупле круне. Оно на шта сваки навијач црвено-белих може да буде поносан под Станковићем јесу и дербији, јер је после прва два дербија нашпановао екипу да буде готово увек боља од вечитог ривала. Сећамо се наступа у Лиги Европе – голеаде против Либереца, дупле победе над Гентом, равноправна борба са Хофенхајмом и Миланом, онда и емотивних мечева са Брагом, реванширање Лудогорецу за 2016. годину, двомеч против Ренџерса испунио је срца свих навијача јер је Звезда била боља од финалисте Лиге Европе.

 

Станковић је својим доласком донео квалитетан фудбал, са јасном оријентацијом. Пре њега, Звезда је ретко коме у квалификацијама давала више од два гола, а онда је са њим на клупи деловала ауторитативно голеадама против гибралтарске Европе, Каирата, ЧФР Клужа, Пјуника. 

 

Коначна оцена Дејана Станковића је свакако веома позитивна, јер је као неко без тренерске едукације два пута презимио у Европи, освојио пет трофеја, имао позитиван учинак у дербијима и од Звезде направио екипу која нема потешкоћа да ствара прилике екипама испод своје класе. Клуб је наставио да расте на УЕФА ранг листи, а за собом оставио диван спој играча који знају шта је Звезда и чија је синергија велика и осетљива навијачима. 

 

Дејан Станковић на клупи Црвена звезде поново једног дана? Делује скроз природно. Уз наду да ће му у испомоћ бити бољи од аналитичара Вићенца Саса и кондиционог тренера Федерика Панонћинија, који се нису прославили где год су пратили Андреу Страмаћонија (Удинезе, Панатинаикос и Спарта Праг), и уз наду да ће тад имати рано оформљену екипу, а не више искуства као са кашњењем Фалћинелија, Дионија, Азаровија, Пешића и ника дочеканог десног бека.