Dugogodišnji izveštač Evrolige Vladimir Stanković je za 14. broj časopisa „Basket“, objavljen decembra 2003, napisao redove o trenersko-igračkom dvoboju između Dragana Šakote, koji je tada tek preuzeo klupu Olimpijakosa, i sinova Miloša i Dušana, koji su u sezoni 2003/2004 nastupali za Jonikos, odn. Panatinaikos.
Serija „srpskih košarkaških dinastija“ dobila je tih dana još jednu i to nesvakidašnju epizodu: u grčkom šampionatu tada Dragan Šakota igrao je protiv sinova Miloša (Jonikos) i Dušana (Panatinaikos)! Izvesno je bilo da „duel“ sa Milošem nije izazivao veću pažnju od anegdotske, pošto između Olimpijakosa i Jonikosa nikada nije postojalo nikakvo bitno rivalstvo, ali je zado dvoboj Šakota protiv Šakote u meču Panatinaikos — Olimpijakos bio prava poslastica za lovce na kuriozitete i senzacije, jer se u dugoj istoriji najvećeg mogućeg rivalstva dva najpopularnija grčka kluba nikad nije dogodilo da otac i sin budu istovremeno akteri na dve različite strane!
Šakota senior je tim povodom izjavio:
„Još se privikavamo na novonastalu situaciju, u kući još nema nervoze i „čarki“. Priznajem da je situacija neobična, mi smo praktično uvek bili u istom klubu, osim tokom sezone 2002/2003 kad je Miloš bio pozajmljen. Oni su uvek igrali u mlađim kategorijama klubova u kojima sam ja radio, ali eto, došlo je vreme da svako krene svojim putem. Oni su potpisali profesionalne ugovore i svako od nas nastoji da radi svoj posao najbolje što ume i može“.
Miloš, rođen 1984, i Dušan, rođen 1986, na ovaj svet su se stvorili u Beogradu, u vreme dok je otac Dragan bio „večiti“ trener ekipe IMT.
„Bio sam 16 godina u IMT, prošao sa njim sve moguće lige i stigao do trijumfa u Kupu 1987. godine. Moj trenerski put je neobičan, dug i pomalo spor. Išao sam stepenik po stepenik. Cela moja karijera deli se u dve etape: 18 godina u Jugoslaviji, sa IMT a potom sa Zadrom i Cibonom, i sada 13 godina u Grčkoj.“
Sinovi su mu prohodali u Beogradu, a u Grčkoj načinili prve košarkaške korake:
„Bili su uvek uz mene, rasli uz košarkaški teren i logično je što su se opredelili za košarku. Iako je među njima dve godine razlike, oduvek su bili rivali. Dušan nikad nije imao nikakav popust zato što je mlađi. Vaspitavani su u takmičarskom, borbenom duhu a Dušanu je puno pomoglo što je u svim kategorijama uvek bio najmlađi. Tako je i sada u Panatinaikosu. Željko Obradović lepo dozira njegovu minutažu i vrlo sam zadovoljan što Dušan radi sa njim.“
U to vreme je košarkaška Atina brujala o dvoboju „zelenih“ i „crvenih“. Za koga je navijala mama Dragana? Sva trojica Šakota su u glas rekli da je najvažnije to što će jedan Šakota pobediti, a mama Dragana je bila u privilegovanom položaju zato što nikako nije mogla da izgubi u njihovim međusobnim duelima.
Tata Dragan je u to vreme pokkušao da razdvoji roditeljski i trenerski odnos prema sinovima:
„Znam da to nije lako, ali trudim se koliko mogu da budem objektivan. Video sam, još kad su bili mali, da imaju talenta, ali to nije značilo da će postati igrači. Prvi put sam ih ozbiljno video kao košarkaše kada sam 1999. radio u Iraklisu. Oni su igrali u mlađim kategorijama i isticali se u svemu.“
Olimpijakos je bio prvi veliki grčki klub koji je popularni Šale trenirao, uz velik respekt prema PAOK-u i AEK-u:
„Činjenica je da sam u Grčkoj radio u ekipama koje su imale mnogo manje budžete i mnogo manje šansi da se umešaju u borbz ua titule. Utoliko mi je tirula prvaka sa AEK (sezona 2001/2002), draža. AEK nije bio šampion 32 godine… Sada sam u Olimpijakosu koji jeste veliki, ali je u krizi i od mene se očekuje da doprinesem njenom prevazilaženju. Zato sam i potpisao ugovor na 3,5 godine jer je u tekućoj sezoni teško nešto popraviti. Šansu vidim u Kupu, jer na finalnom turniru neće biti Panatinaikosa, u Ligi će biti teško postići bolje mesto od trećeg, ali u plej-ofu uvek postoji šansa. U Evroligi smo već mnogo zaostali, mada se ne predajem.“
Kriza košarke u Grčkoj
Dragan Šakota je tada ušao u 13. godinu staža što se rada u Grčkoj tiče. Do preuzimanja Olimpijakosa nakon početka sezone 2003/2004, trenirao je PAOK (u dva navrata — sezone 1990/1991 i 1994/1995), Apolon iz Patre (sezona 1992/1993), Iraklis (u dva navrata — tokom sezone 1993/1994 i od 1998. do 2000), Peristeri (od 1995. do 1997), Aris (sezona 2000/2001) i AEK (od 2001. do 2003). Bio je i više nego kvalifikovan za sud o tada trenutnom stanju u grčkoj košarci uoči Olimpijade 2004:
„Basket je u Grčkoj u velikoj krizi već nekoliko godina. Nekad su ovde igrali najbolji evropski i američki igrači, sada grčki košarkaši odlaze u Španiju, Rusiju, Tursku… Nema para, interesovanje je palo, ali ima nade. Bližila se Olimpijada 2004, Olimpijakos i Panatinaikos su se vratili u velike, renovirane dvorane, nadam se da će Olimpijada biti neophodan impuls za ponovni bum grčke košarke.“
Asovi
Dragan Šakota do 2006. nikad nije bio samostalni selektor naše najbolje reprezentacije, ali su kroz njegove ruke u to vreme prošli neki od tadašnjih asova plavog tima. Među prvacima sveta iz Indijananopolisa 2002. su se našla i trojica njegovih „đaka“: Peđu Stojakovića trenirao je u PAOK i dao mu šansu sa 16 godina, Milana Gurovića i Marka Jarića je trenirao u Peristeriju kad su obojica bili samo talentovani klinci.
„Volim da pružim šansu mladim igračima i najsrećniji sam kad mi uzvrate dobrim igrama, a kasnije naprave odlične karijere.“
Reprezentacija
Mlađi sin Dušan, sticajem okolnosti, zaigrao je za grčku juniorsku reprezentaciju zbog uslova, bolje reći ucene, da dobije licencu za nastup u grčkoj ligi kao domaći igrač, iako je imao grčki pasoš. Tata Dragan nije bio najsrećniji zbog toga, više bi voleo da je Dušan poneo plavi dres, ali tu se ništa nije moglo uraditi. Kada je reč o reprezentaciji, Dragan Šakota se sa zadovoljstvom sećao dana kada je radio kao pomoćnik Dudi Ivkoviću tokom SP 1990. i Željku Obradoviću tokom priprema za EP 1999, koje je naša reperezentacija morala da obavi u Solunu zbog NATO agresije.
Na Svetskom prvenstvu 1990. u Argentini bio sam asistent Dušanu Ivkoviću, osvojili smo zlato. Pred Evropsko prvenstvo 1999. u Francuskoj pomagao sam, koliko sam mogao, na pripremama koje su, zbog bombardovanja naše zemlje, bile organizovane u Solunu gde sam tada radio. Pre i posle toga niko me nije zvao za bilo šta u vezi reprezentacije.
Iza popularnog Šaleta je bilo više od 30 godina karijere.
Jeste, ušao sam u 31. sezonu, ali ne treba zaboraviti da sam počeo veoma mlad.
Šta se dogodilo posle?
Nakon raskida saradnje sa Olimpijakosom, novembra 2004. godine, uprava KK Crvena Zvezda je želela odmah da vidi Dragana Šakotu za naslednika tada smenjenog Zmage Sagadina sa pozicije trenera kluba. Do dogovora tada nije došlo, ali su kontakti nastavljeni tokom zime uz dogovor da se nova runda dogovora obavi po završetku prvenstva ukoliko se za to steknu uslovi. Kontakti nisu bili prekidani ni tokom proleća, a intenzivno su pojačani sredinom jula 2005, nakon dolaska Mirka Petrovića na poziciju predsednika kluba. Dvogodišnji ugovor sa Zvezdom Šakota je zvanično potpisao 25. jula 2005. godine.
U međuvremenu je Šakota preuzeo funkciju pomoćnog trenera reprezentacije nakon ponovnog imenovanja Željka Obradovića za selektora, uoči Olimpijade u Atini 2004. Istu funkciju je obavljao i tokom za nas neslavnog EP u Beogradu 2005, a 2006. je tokom SP u Japanu bio i selektor reprezentacije.
Miloš se nije puno eksponirao, ali se zna da je svom ocu pomagao u AEK-u tokom Draganovog trećeg trenerskog mandata u slavnim atinskim „žuto-crnima“ (sezona 2014/2015). Dragan je imao priliku da sa mlađim sinom Dušanom sarađuje na relaciji trener-igrač i u seniorskim selekcijama klubova, i to isto u AEK-u tokom sezone 2017/2018, kada su zajedno osvojili titulu Kupa Grčke u košarci, kao i trofej namenjen osvajaču FIBA-ine Lige šampiona.
Nakon drugog trenerskog mandata u Zvezdi, ostvarenog tokom druge polovine iz epidemijskih razloga prekinute sezone 2019/2020, Dragan Šakota je ostao bez angažmana, ali je njegov menadžer Ivan Zoroski otkrio da je još uvek željan trenranja, bez obzira na to što će 2022. godine napuniti 70 godina.
Uvodne reči i završne reči napisao: Đorđe V. za CZBG Portal
Oko nalaska fotografija se pobrinuli: Đorđe V. i CZV nostalgija
Razgovor sa Draganom Šakotom u međuredovima vodio: Vladimir Stanković za 14. broj časopisa „Basket“, decembar 2003.
Ostali izvori: B92.net (a), B92.net (b), Sportska centrala, Vikipedija
Dodajte komentar