Играчи ин мемориам Историја Сећања Фудбал

Времеплов: 21 питање за Јована Гојковића (1998)

CZBG — Jovan Gojković Cune
Јован Гојковић Цуне током играчких дана у Звездином дресу

Сјајан везиста Јован Гојковић Цуне, који је свој живот изгубио у саобраћајној несрећи 22. децембра 2001. године, био је један од миљеника Звездиних навијача у периоду од 1997. до 2000, када је играо за овај вољени клуб. Њега не треба посебно представљати, само га треба подсетити на то шта је говорио за 1550. број часописа „Темпо“, објављен 18. марта 1998. године, када је гостовао Ж. Вучковићу у рубрици „21 питање“.

Питање бр. 1 — Како му је било бити стандардни првотимац Црвене звезде?

Ништа лепше. Дуго сам чекао, али стрпљење се исплатило. Добро сам радио на припремама у Шпанији, спремио се максимално и тренер Косановић ми је указао поверење већ на старту.

Питање бр. 2 односило се на чињеницу да је јесењи део сезоне 1997/1998. провео углавном на клупи.

У старту сам заостао. Пропустио сам припреме због повреде. Када сам се опоравио други су већ заузели место у тиму. На сву срећу добро сам искористио сваки минут.

Питање бр. 3 односило се на могућност да навијачи очекују титуле у Купу и првенству.

Могу да обећам максимум залагања, рад се увек исплатио. Надам се да ће тако бити и сада. На терену ћемо показати да Црвена звезда има најбоље играче.

У четвртом питању осврнуо се на тим Обилића као великог ривала.

Искористили су наше грешке, сами смо криви. Мада, мора се признати играју веома добро, снажан су колектив и не очекује нас лак задатак.

Пето питање за Јована Гојковића односило се на Партизан.

Победили смо их, два пута ове сезоне. Комшије нису успеле да надокнаде одлазак Ћирића, Чакара, Савељића и Христова. Не треба их отписивати, али не верујем да могу озбиљније да нас угрозе.

Шесто питање за Јована Гојковића односило се на планове за будућност.

Нигде не журим. Желим да оставим трага у Црвеној звезди. Имам квалитет са будем носилац тима. После на ред долази и репрезентација. После Мондијала неки асови опростиће се од плавог дреса. То је моја шанса.

Питање бр. 7 односило се на то колико је наша репрезентација могла на тада надолазећем СП у Француској.

Много. Никада нисмо имали бољи тим. Ако нас послужи срећа ништа није немогуће.

Јован Гојковић је у то време био упоређиван са Дејаном Савићевићем због начина игре, а са њим је имао прилику и да заигра у Звезди, и то на три меча одиграна пред бомбардовање, на почетку пролећног дела сезоне 1998/1999. О томе је говорио у осмом датом питању.

Већи комплимент нисам могао да добијем. Као клинац маштао сам да достигнем његову славу. Дејан је за мене био и остао наш најбољи играч.

Још мало о поређењу са популарним „Генијем“. У деветом питању се Ж. Вучковић осврнуо на то да је популарни Цуне имао идентичан дриблинг као Савићевић, на шта је одговорио:

То се не учи, једноставно имате или немате осећај. Тренутно играм уз леву аут линију па могу да дриблам само кроз средину. Када бих играо даље од левог бека могао бих да дриблам на обе стране. Наравно, о томе не одлучујем ја него Милорад Косановић.

Десето питање односило се на то кога је Цуне ценио од тада актуелних светских асова. На то је одговорио да су му се много допадали Дејвид Бекам и Зинедин Зидан. У једанаестом питању је одговорио да му је у фудбалу најважнија победа, а да се све остало заборавља.

У дванаестом питању је као најдражу победу издвојио ону у дербију против Партизана, када је дебитовао на таквом мечу и одмах уписао победу. У тринаестом питању је говорио о својим најбољим партијама, на шта је одговорио да је најбоље играо у периоду када је наступајући за чачански Борац и Чукарички постигао голове у мечевима против Звезде, а као своју најбољу партију у Звездином дресу издвојио је меч против Екерена, у ком је Звезда елиминисана због невремена.

Четрнаесто питање односило се на то да је Јован Гојковић често гледао у небо.

Одговара нам добар терен, јер смо сви добри техничари. Против Партизана смо играли у идеалним временским условима, а оба пута смо тријумфовали. Против Екерена нам се деси права провала облака, а против Облића лед, чини ми се да је температура била минус 10.

Петнаесто питање односило се на Звездине могућности у пролећном делу шампионата:

Наше индивидуалне способности ће одлучити. Ако затаји један, проради други и тако редом. Нико у Југославији нема такве мајсторе као што су Станковић, Огњеновић, Живковић, Његуш, Марковић…

Јован Гојковић је на шеснаесто питање одговорио да је најсрећнији онда када је са породицом, јер му је све у животу. Седамнаесто питање односило се на то како неко треба да задржи статус Звездиног првотимца:

Напорним радом. Није ми тешко да останем и дуже ако треба да бих се што боље спремио.

Осамнаесто питање односило се на могућност постојања љубоморе међу првотимцима.

Сви дишемо као један. Звезда је изнад свих нас. Овде смо са циљем да обрадујемо навијаче.

Питање бр. 19 — Ко је био први међу једнакима?

Дејан Станковић је тренутно у најбољој форми. Какав само има ударац!? Није ни чудо што су Италијани полудели за њим. Наравно, рекао сам наш највећи квалитет је велики број квалитетних појединаца. Сетите се како је јесенас играо Перица Огњеновић.

Питање бр. 20 — Са ким се Јован Гојковић Цуне највише дружио?

Не одвајам се од мог кума Витакића, заједно смо из Чачка дошли у Чукарички. Ја сам сада у Звезди, али пошто живим на Бановом брду друштво се није променило.

Питање бр. 21 — Порука за крај?

Могу још више и боље. Знам да сам показао тек нешто више од тридесет одсто могућности.

Разговор водио: Ж. Вучковић за часопис „Темпо“, бр. 1550, 18. март 1998.

Додајте коментар

Кликните да бисте објавили коментар

Скочи на траку са алаткама