Sjajan vezista Jovan Gojković Cune, koji je svoj život izgubio u saobraćajnoj nesreći 22. decembra 2001. godine, bio je jedan od miljenika Zvezdinih navijača u periodu od 1997. do 2000, kada je igrao za ovaj voljeni klub. Njega ne treba posebno predstavljati, samo ga treba podsetiti na to šta je govorio za 1550. broj časopisa „Tempo“, objavljen 18. marta 1998. godine, kada je gostovao Ž. Vučkoviću u rubrici „21 pitanje“.
Pitanje br. 1 — Kako mu je bilo biti standardni prvotimac Crvene zvezde?
Ništa lepše. Dugo sam čekao, ali strpljenje se isplatilo. Dobro sam radio na pripremama u Španiji, spremio se maksimalno i trener Kosanović mi je ukazao poverenje već na startu.
Pitanje br. 2 odnosilo se na činjenicu da je jesenji deo sezone 1997/1998. proveo uglavnom na klupi.
U startu sam zaostao. Propustio sam pripreme zbog povrede. Kada sam se oporavio drugi su već zauzeli mesto u timu. Na svu sreću dobro sam iskoristio svaki minut.
Pitanje br. 3 odnosilo se na mogućnost da navijači očekuju titule u Kupu i prvenstvu.
Mogu da obećam maksimum zalaganja, rad se uvek isplatio. Nadam se da će tako biti i sada. Na terenu ćemo pokazati da Crvena zvezda ima najbolje igrače.
U četvrtom pitanju osvrnuo se na tim Obilića kao velikog rivala.
Iskoristili su naše greške, sami smo krivi. Mada, mora se priznati igraju veoma dobro, snažan su kolektiv i ne očekuje nas lak zadatak.
Peto pitanje za Jovana Gojkovića odnosilo se na Partizan.
Pobedili smo ih, dva puta ove sezone. Komšije nisu uspele da nadoknade odlazak Ćirića, Čakara, Saveljića i Hristova. Ne treba ih otpisivati, ali ne verujem da mogu ozbiljnije da nas ugroze.
Šesto pitanje za Jovana Gojkovića odnosilo se na planove za budućnost.
Nigde ne žurim. Želim da ostavim traga u Crvenoj zvezdi. Imam kvalitet sa budem nosilac tima. Posle na red dolazi i reprezentacija. Posle Mondijala neki asovi oprostiće se od plavog dresa. To je moja šansa.
Pitanje br. 7 odnosilo se na to koliko je naša reprezentacija mogla na tada nadolazećem SP u Francuskoj.
Mnogo. Nikada nismo imali bolji tim. Ako nas posluži sreća ništa nije nemoguće.
Jovan Gojković je u to vreme bio upoređivan sa Dejanom Savićevićem zbog načina igre, a sa njim je imao priliku i da zaigra u Zvezdi, i to na tri meča odigrana pred bombardovanje, na početku prolećnog dela sezone 1998/1999. O tome je govorio u osmom datom pitanju.
Veći kompliment nisam mogao da dobijem. Kao klinac maštao sam da dostignem njegovu slavu. Dejan je za mene bio i ostao naš najbolji igrač.
Još malo o poređenju sa popularnim „Genijem“. U devetom pitanju se Ž. Vučković osvrnuo na to da je popularni Cune imao identičan dribling kao Savićević, na šta je odgovorio:
To se ne uči, jednostavno imate ili nemate osećaj. Trenutno igram uz levu aut liniju pa mogu da driblam samo kroz sredinu. Kada bih igrao dalje od levog beka mogao bih da driblam na obe strane. Naravno, o tome ne odlučujem ja nego Milorad Kosanović.
Deseto pitanje odnosilo se na to koga je Cune cenio od tada aktuelnih svetskih asova. Na to je odgovorio da su mu se mnogo dopadali Dejvid Bekam i Zinedin Zidan. U jedanaestom pitanju je odgovorio da mu je u fudbalu najvažnija pobeda, a da se sve ostalo zaboravlja.
U dvanaestom pitanju je kao najdražu pobedu izdvojio onu u derbiju protiv Partizana, kada je debitovao na takvom meču i odmah upisao pobedu. U trinaestom pitanju je govorio o svojim najboljim partijama, na šta je odgovorio da je najbolje igrao u periodu kada je nastupajući za čačanski Borac i Čukarički postigao golove u mečevima protiv Zvezde, a kao svoju najbolju partiju u Zvezdinom dresu izdvojio je meč protiv Ekerena, u kom je Zvezda eliminisana zbog nevremena.
Četrnaesto pitanje odnosilo se na to da je Jovan Gojković često gledao u nebo.
Odgovara nam dobar teren, jer smo svi dobri tehničari. Protiv Partizana smo igrali u idealnim vremenskim uslovima, a oba puta smo trijumfovali. Protiv Ekerena nam se desi prava provala oblaka, a protiv Oblića led, čini mi se da je temperatura bila minus 10.
Petnaesto pitanje odnosilo se na Zvezdine mogućnosti u prolećnom delu šampionata:
Naše individualne sposobnosti će odlučiti. Ako zataji jedan, proradi drugi i tako redom. Niko u Jugoslaviji nema takve majstore kao što su Stanković, Ognjenović, Živković, Njeguš, Marković…
Jovan Gojković je na šesnaesto pitanje odgovorio da je najsrećniji onda kada je sa porodicom, jer mu je sve u životu. Sedamnaesto pitanje odnosilo se na to kako neko treba da zadrži status Zvezdinog prvotimca:
Napornim radom. Nije mi teško da ostanem i duže ako treba da bih se što bolje spremio.
Osamnaesto pitanje odnosilo se na mogućnost postojanja ljubomore među prvotimcima.
Svi dišemo kao jedan. Zvezda je iznad svih nas. Ovde smo sa ciljem da obradujemo navijače.
Pitanje br. 19 — Ko je bio prvi među jednakima?
Dejan Stanković je trenutno u najboljoj formi. Kakav samo ima udarac!? Nije ni čudo što su Italijani poludeli za njim. Naravno, rekao sam naš najveći kvalitet je veliki broj kvalitetnih pojedinaca. Setite se kako je jesenas igrao Perica Ognjenović.
Pitanje br. 20 — Sa kim se Jovan Gojković Cune najviše družio?
Ne odvajam se od mog kuma Vitakića, zajedno smo iz Čačka došli u Čukarički. Ja sam sada u Zvezdi, ali pošto živim na Banovom brdu društvo se nije promenilo.
Pitanje br. 21 — Poruka za kraj?
Mogu još više i bolje. Znam da sam pokazao tek nešto više od trideset odsto mogućnosti.
Razgovor vodio: Ž. Vučković za časopis „Tempo“, br. 1550, 18. mart 1998.
Dodajte komentar