Интервјуи Историја Кошарка Кошарка Кошарка/Вести ЦЗБГ

ЦЗБГ интервју: Зоран Јовановић (1. део)

Многи играчи остављали су траг у Кошаркашком клубу Црвена звезда и били су миљеници навијача, а један од њих је и горостасни центар Зоран Јовановић. За Црвену звезду је наступао од 1987. до 1993. и са нашим клубом је, те последње сезоне, освојио и шампионску титулу.
Зоран је био изузетно сусретљив када смо га замолили за интервју за наш портал, и верујемо да ће сви прави љубитељи кошарке и навијачи Црвене звезде уживати у овом интервју који смо поделили у два дела – први део се односи на саме кошаркашке почетке Јовановића и његову каријеру у црвено-белом дресу, а други на пост Звездину и пост играчку каријеру, као и актуелну ситуацију у и око Црвене звезде.
Уживајте!
 

ЦЗБГ: Господине Јовановићу, пре свега хвала што сте пристали да одвојите своје време и дате интервју за наш портал. За сам почетак реците нам нешто о својим дечачким данима и времену када сте тек почели да тренирате кошарку. Да ли је она од старта била ваша љубав?

Јовановић: Па могло би се тако рећи. С’обзиром на то да сам био највиши у својој генерацији, још у основној школи су ме позвали на тренинге кошаркашке секције која је била у саставу ОКК Београда и на теренима ОШ Дринка Павловић је тада рођена љубав према кошарци која траје и дан данас.

ЦЗБГ: У тим млађим данима, ко вам је од играча био узор и који тренер је био најзаслужнији за ваш развој?

Јовановић: Свакако један од најбољих ценатара свих времена, Карим Абдул Џабар који је доминирао НБА теренима, би се могао сматрати идолом, али не могу да изоставим Крешимира Ћосића који је владао теренима Европе и старе Југославије и имао ту кошаркашку интелигенцију, виспреност и креативност која се ретко среће код високих играча. Касније сам имао ту привилегију да га упознам и само потврдим дечачке утиске, а то је да се радило о изванредном кошаркашу и још бољем човеку. Наравно, што се тиче тренера, имао сам ту срећу да доласком 1981.г. дођем под окриље највећег тренера за индивидуални развој на овим просторима, Душана Вујошевића.

ЦЗБГ: Године 1981. започињете своју сениорску каријеру и то у ОКК Београд. Можете ли нам мало више рећи о том периоду?

Јовановић: Јако брзо ме је Душан Вујошевић ставио у сениорску екипу ОКК Београда која је тада имала изузетно јак састав и те године ћу свакако упамтити као године великог рада, одрицања и развијања себе као кошаркаша, али и као личности, пре свега.

ЦЗБГ: После тих сезона у ОКК Београд одлазите у Луизијану.

Јовановић: Кошаркашки пут након ОКК Београда ме води у Луисијана Стејт Универзитет код чувеног тренера Дејл Брауна где сам доживео највећи успех наступајући на Фајнал Фору у Даласу, у марту 1986.године. Луизијана је један од највећих спортских програма у Америци (један од највећих буџета у САД) и ту сам осетио све благодети и доживео све незгоде које су ми обележиле даљи ток каријере. После повреде колена и тешке повреде врата у саобраћајном удесу, нико ми није давао шансе за нормално функционисање, а камоли играње кошарке, тако да сам од 1987.г. морао да потпишем да играм на своју одговорност. И поред свега тога, када је наставак каријере био под великим знаком питања (после двогодишње паузе) десио се, како то само живот може да режира, позив да се придружим екипи Црвене звезде.

ЦЗБГ: Након тога, 1987. године долазите у Црвену звезду. За почетак реците нам ко је утицао на ваш долазак на Мали Калемегдан?

Јовановић: Утицали су људи из Управе и тренер Влада Ђуровић који је, после освојене титуле СФРЈ са КК Задром, стварао перпективан састав који је за неколико година требао да врати толико жељену титулу првака СФРЈ на Мали Калемегдан. Млађим играчима од мене као што су: Небојша Илић, Саша Обрадовић, Александар Трифуновић, Растко Цветковић и др. фалио је тип играча као што сам био ја, тако да се једноставно у том моменту позив Црвене звезде није могао одбити. С’обзиром да је у мојој ужој и широј породици љубав према Звезди увек сматрана као начин размишљања,као начин живота у неку руку, ни једног тренутка се нисам двоумио да ли да позив прихватим и до данас сматрам то за једном од најбољих одлука у свом спортском животу.

ЦЗБГ: Сећате ли се своје прве утакмице у црвено-белом дресу?

Јовановић: Мој први наступ је био у дербију против Партизана, у Хали Пионир, који смо победили, а та утакмица је најавила неке блиставе тренутке на које смо ипак морали да сачекамо неколико година да се остваре.

ЦЗБГ: Конкуренција у бившој држави је тада била изузетно јака – Цибона, Југопластика, Босна, Задар, Олимпија, Партизан и Црвена звезда. Прштало је на све стране…

Јовановић: Тада су у мом годишту у Југославији играли играчи као што су Дивац, Паспаљ, Дражен Петровић, Јуриј Здовц, Рађа, Кукоч, Зоран Сретеновић, Саша Ђорђевић, Зоран Савић и нешто млађи Предраг Даниловић, уз све остале старије играче великог калибра, Југославија је тих година имала једну од најјачих лига у Европи. Свака утакмица, свако гостовање је било дерби у правом смислу те речи и ни једна победа није била осигурана.

ЦЗБГ: У вашој првој сезони Звезда је завршила на 6. месту и изгубила од Партизана 2:0 у четвртфиналу. Ипак, већ у следећој сезони екипа је била четврта и у полуфиналу сте одмерили снаге са вечитим ривалом. Утакмице су биле неизвесне и серија се завршила 2:1 за Партизан.

Јовановић: Што се тиче ривалитета са Партизаном, он је увек био мотив више за сваку утакмицу коју смо међусобно одиграли и јако је било важно победити Партизан који је тада био једна од најјачих екипа у Европи. У том момемнту смо се трудили да будемо достојни противници и надали се да ће убрзо доћи време када ће Црвена звезда доминирати београдском, српском и југословенском кошарком.

ЦЗБГ: У другом мечу те серије Звезда је славила, а утакмицу је обележило и ваше закуцавање и ломљење табле. Да ли се још увек сећате тога?

Јовановић: Што се тиче закуцавања и ломљења табле, сећања су изузетно снажна јер је емотивни набој био велики, а податак да нико пре мене није, на таквим конструкцијама у Пиониру, учинио тако нешто и дан данас ме чини изузетно поносним. Поред чињенице да смо ту утакмицу победили, атмосфера у Пиониру је била, без претеривања, за незаборав.

ЦЗБГ: Сезону после тога Црвена звезда је још више напредовала и завршила регуларни део на 2. месту. Ипак у финалу нисте имали снаге да се одупрете Југопластици.

Јовановић: У тој сезони, кад смо завршили на 2.месту, одиграли смо вероватно најбољу утакмицу те генерације у финалу Купа у Дубровнику, где смо искључиво сплетом несрећних околности изгубили за поен, од тада, Југопластике која је била непоражена у Европи. У самом финалу плеј-офа знали смо да више од достојног отпора нисмо могли да пружимо.

ЦЗБГ: Тек у сезони 1992/93 успевате да се домогнете шампионске титуле и то против Партизана у пет утакмица. Можете ли нам мало описати те финалне утакмице?

Јовановић: Када се сетим те сезоне, сећам се да нас Партизан није добио ни једну утакмицу пре финала плеј-офа, било је 7-0 за Црвену звезду, а вредно је подсетити да су састав Партизана чинили сви играчи из чувене истамбулске екипе првака Европе на челу са тренером Жељом Обрадовеићем, изузев Александра Ђорђевића и Предрага Даниловића. Нико, апсолутно нико, са икаквим кошакракшким знањем и искуством нам није давао шансе против тако моћног Партизана, међутим нико није рачунао на количину наше жеље и наравно способности да победимо било кога са циљем да се титула врати на Мали Калемегдан после више од 20 година.

ЦЗБГ: Радост је била велика. Навијачи су напокон дочекали титулу.

Јовановић: Код резултата 2-2 у плеј-офу Партизан је видео своју шансу јер су они у ротацији били јачи од нас, а с’обзиром на то да се играла утакмица за утакмицом, без дана одмора, можда су у једном тренутку помислили да ће имати шансу у 5. утакмици. На срећу Црвене звезде, опција да се изгуби титула у 5. утакмици, за нас као играче, није постојала. Знали смо да уз објективне околности, титула је могла да припадне само нама и тако стави тачку на нешто што се звало „проклетство Црвене звезде“ и наравно још већу тачку на доминацију Партизана.

ЦЗБГ: Која је ваша најдража утакмица у Звездином дресу и који вам је најдражи вечити дерби?

Јовановић: Када враћам филм читаве те сезоне, најдража ми је утакмица када смо остварили победу у драматичној завршници против Партизана, када је Мића Берић кренуо на полагање у последњим секундама утакмице и ја га успешно изблокирао, а затим Александар Трифуновић постигао вероватно најдражи кош у његовој каријери и то са нашег пенала погодивши кош Партизана.

ЦЗБГ: Коју утакмицу и који дерби би најрадије да заборавите?

Јовановић: Када причамо о дербијима које бих заборавио, тако нешто не постоји, пошто је време и сезоне и уопште спортско трајање било омеђано дербијима и они се једноставно отимају забораву.

ЦЗБГ: Ко вам је био најдражи саиграч у Звезди, а ко тренер?

Јовановић: Што се тиче најдражег саиграча у Звезди то би био, без сумње, Неојша Илић, наш најбољи стрелац и једна врло коректна и добра особа, а тренер који нас је осетио и као играче и као људе и дао нам довољно слободе да испунимо своју креативност, је свакако тренер Лучић, са којим смо освојили титулу.

Све вести можете коментарисати и на нашем ФОРУМУ

 

Додајте коментар

Кликните да бисте објавили коментар

На форуму

Скочи на траку са алаткама