Izvor: SD Crvena zvezda
Kada govorimo o uspesima Crvene zvezde na putu ka evropskom tronu, moramo početi od starta – meč protiv Grashopersa. Međutim, kada govorimo o najboljim igračima tadašnjeg Kupa šampiona, onda moramo odati veliko priznanje Zvezdinoj jedinici, ljudskoj i golmanskoj gromadi, nekome kome je Zvezda u srcu od malih nogu, ali i čoveku koji je zabeležen u istoriji fudbalske igre kao prvi Srbin koji je podigao „ušati“ pehar sa kapitenskom trakom na ruci – Stevanu Diki Stojanoviću.
Prva stanica na putu Crvene zvezde ka šampionskom tronu Evrope bila je Grashopers. Prvi meč odigran je u Beogradu pred krcatim tribinama naše Marakane. Nije sve pošlo za rukom našem timu i od samog starta evropske odiseje naišli su na švajcarsku prepreku. Međutim, po rečima Zvezdine „jedinice“ u timu Ljupka Petrovića nije postojao ni gram sumnje u trijumf iz dvomeča sa Grashopersom.
– Svaka utakmica je teška sama po sebi. Početak je svakako na neki način bio turbulentan. Nismo krenuli na najbolji način, a svakako smo želeli da startujemo pobedom. Protiv Grashopersa na Marakani ljudi su ipak očekivali naš trijumf, ali se završila nerešeno 1:1. U našoj ekipi nije bilo sumnje da li ćemo u revanšu biti oni pravi, ali kod većine navijača se verovatno ulio strah da ne ispadnemo već na samom startu. Mnogi su i govorili da smo dobra ekipa, ali da nećemo uraditi mnogo na terenu. Drago mi je da smo u Cirihu bili oni pravi i pokazali snagu našeg tima. U tom revanšu se videlo koliko potencijala imamo kao tim.
Prisetio se Stojanović i celog toka tog prvog meča protiv Grashopersa koji su iznenadli naš tim.
– Sećam se da kada smo izlazili iz tunela u prvom meču sam čuo huk sa tribina. Stadion je bio pun, bilo je lepo vreme, a mi smo bili orni za novi početak. Naravno sam tok utakmice nije išao u našu korist. U ranoj fazi meča smo primili gol i to nas je iskreno malo i poremetilo. Švajcarsci su, pri izvođenju tog slobodnog udarca, dodavanjem su razredili našu odbranu tako da sam morao da se pomerim kako bih video loptu, a posle toga nisam imao šanse da je stignem jer je to bio zaistan precizan udarac. Ipak smo uspeli da izjednačimo preko Bine pred kraj prvog poluvremena. Mnogo se pisalo kako smo razočarali, ali mi smo znali da su nas oni samo iznenadili. Bio sam ubeđen da ćemo u revanšu pokazati ko smo i koliko možemo i bio sam u pravu.
Zvezdin legendarni čuvar mreže osvrnuo se i na činjenicu da je ceo njegov period do finalne utakmice obeležio nesvakidašnji i nikad ponovljeni kiks protiv Bajerna u Beogradu.
– Iz mog ugla, moram priznati kada god neko želi da priča o tom putu ka evropskom tronu, nikad ne dobijam pitanja o Bariju, već o polufinalnoj utakmici sa Bajernom kada sam primio onakav gol. To je sudbina golmana. Niko ne priča o odbrani gola u finalu, već su uvek pitanja tipa – kako ti se desilo da primiš taj gol kroz ruke i noge – ali to je tako, greške se vide. Međutim, sa ove tačke gledanja, to je meni veoma simpatično jer smo posle moje greške prošli u finale. Sve se dobro završilo i veoma sa srećan što sam u finalnoj utakmici sa Olimpikom branio čitav meč onako kako je i trebalo. Tako sam na neki način doprineo ekipi da osvoji čuveni „ušati“ trofej.
Kao kapiten tima, Stojanović je imao i dodatnu odgovornost, a opisao nam je i kako su izgledale pripreme pred finalni meč.
– Mislim da sam veću odgovornost u finalu imao zbog greške u meču sa Bajernom. Izabran sam od strane tima da budem kapiten, oni su mi dali poverenje. Takođe, imao je svako dozu odgovornosti, što se tiče finala. Svi su očekivali da ćemo igrati ofanzivno u finalu, jednostavno smo bili takva ekipa, napadačka sa puno volje i želje. Imali smo razgovor pred meč kada nas je Ljupko pitao da li želimo da igramo kao i do sad i da ne osvojimo trofej ili da igramo kako on misli da treba i da osvojimo trofej. Normalno, svi smo rekli da želimo da budemo šampioni. Kada nam je saopštio taktiku, tu je bilo reakcija na temu kako ćemo dati gol, jer smo se odlučili za defanzivnu taktiku. Ljupko nas je ubeđivao da ne treba da mi damo gol, jer će se meč završiti 0:0, igraćemo produžetke, rekao je da ću ja odbraniti jedan penal i osvojićemo titulu. Bukvalno je tako govorio, sada da li je pretpostavio ili je znao, ja ne znam, ali se tako desilo.
Ekipa crveno-belih koja je obradovala sve zvezdaše i istinske zaljubljenike u fubalsku igru bila je sedam dana u karantinu pred odlučujući duel sa francuskim velikanom.
– Mislim da smo mi ušli smireni u utakmicu sa Olimpikom jer je cilj Crvene zvezde na samom početku sezone bio da dođemo do finala. Nama je, kada smo prošli paklene duele sa Bajernom i dočepali se tog finala, spao teret sa leđa. Kada smo već došli u situaciju da osvojimo trofej, normalno je bilo da smo se borili i za tu opciju. Nije bilo neke tenzije u ekipi. Taj karantin i izolovanost je bila dobra stvar za nas. Iskreno, u jednom trenutku je bilo i „veštačke tenzije“ jer smo se uspavali tokom sedmodnevnog karantina, pa je bilo sasvim prirodno da se malo prodrmamo. Prijalo nam je sve to. Bili smo odvojeni od ostalih, nije bilo poziva za karte, niko nas nije posećivao, tako da smo stvarno mogli da se sto odsto posvetimo utakmici protiv Olimpika.
Stojanović je istakao da crveno-beli nisu dopustili brzim igračiima Olimpika da tek tako probiju defanzivnu taktiku Ljupka Petrovića.
– Za svakog sportistu je normalno da oseća, u takvim utakmicama, jednu dozu pozitivne treme. Međutim, kako je utakmica počela emocije su polako nestajale i posle prvih intervencija oseća sam se kao i na svakom prethodnom meču. Nismo mi bili toliko svesni veličine tog meča. Mislim da je pre svega, Ljupko jako dobro „snimio“ igru Olimpika. Cela naša taktika je bila takva da ne prepustimo Marseju našu polovinu, da nas ne navuku da izađemo visoko. Imali su izuzetno brze igrače poput Papena, Pelea, Volda koji su bili nepredvidivi. Bio je cilj da se mi ne zaletimo kako nam oni ne bi dali gol iz kontre.
Naravno, Dika je govorio i o tim čuvenim jedanaestercima koji su bili kao šlag na torti našeg tima.
– Tokom svoje karijere sam se trudio da vodim evidenciju koji igrač gde šutira. Kada god sam video na televiziji da neko šutne penal zapišem to u jednu svoju svesku. Tu sam imao zapisano da je Amoros, koji je prvi njihov izvođač, šutirao penal samo jednom i to u desnu golmanovu stranu. Tako da sam ja od starta odlučio da budem miran i da, kada on šutne loptu, svom snagom krenem ka desnoj strani. Uspeo sam u tome, ali sam pokušao da ostanem što više miran i možda sam ga malo i zbunio što sam ostao ukopan. Imao sam i dozu sreće jer nije šutnuo po zemlji, već polu-visoku, što je za golmane idealna lopta za branjenje. S obzirom da smo imali tu prednost od starta, naši igrači su bili možda još više motivisani da ne promaše nijedan penal i sve se završilo onako kako smo mi to i želeli. Danas, posle 29 godina naš uspeh u Bariju ima daleko veću vrednost – podvukao je legendarni Stevan Dika Stojanović.
Dodajte komentar